Stručnjaci otkrivaju zašto su žene ranjivije na senzorno preopterećenje i kako da olakšate simptome

Preterana stimulacija, poznata i kao senzorno preopterećenje, postaje sve češći problem među ženama različite životne dobi, posebno zbog brzog tempa i buke savremenog okruženja. Ovo stanje nastaje kada mozak ne može da obradi previše informacija odjednom – bilo da su u pitanju zvuci, svetlo, mirisi ili dodiri – i dovodi do umora, nervoze i napetosti.

Neurološkinja dr Lila Landovski sa Univerziteta u Tasmaniji objašnjava da telo reaguje fiziološki na višak spoljašnjih nadražaja. „U tim trenucima mozak ne uspeva da filtrira informacije, pa sve dolazi do svesti, što može izazvati osećaj kao da je sve previše“, kaže dr Landovski.

Žene su posebno podložne ovakvom preopterećenju jer često balansiraju između brojnih obaveza, posla i brige o porodici. Posebno su osetljive žene sa neurodivergentnim karakteristikama, kao što su ADHD ili autizam, ali i one koje su pod stresom, pate od umora, anksioznosti ili imaju prethodne traume. Sve ove okolnosti dodatno snižavaju prag tolerancije na senzorne nadražaje.

Simptomi senzornog preopterećenja uključuju napetost, razdražljivost, želju za povlačenjem u tišinu, glavobolje i probleme sa koncentracijom ili snom. Psihijatrica dr Saša Hamdani ističe: „Možete primetiti da vas sitnice koje inače ne primećujete – poput zujanja aparata ili glasnih razgovora – iznenada počnu izuzetno ometati.“

Kako prepoznati i ublažiti preteranu stimulaciju? Najvažnije je na vreme prepoznati signale svog tela i odmah reagovati. Preporučuje se odlazak na mirno mesto, prigušivanje svetla, izbegavanje jakih mirisa i smanjenje buke. Kratke vežbe disanja i šetnja na svežem vazduhu mogu mnogo doprineti. Dr Hamdani savetuje: „Ukoliko primetite prve znakove preopterećenja, izdvojite makar pet minuta za sebe i fokusirajte se na jednostavne aktivnosti, poput laganog istezanja ili slušanja tihe muzike.“

Za žene koje se redovno suočavaju sa ovim izazovom, korisno je planirati kraće pauze tokom dana i razgovarati sa porodicom ili kolegama o potrebi za mirom. Ako primetite da su simptomi česti i ometaju vas u svakodnevici, obavezno se posavetujte sa lekarom ili psihologom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Umor, oticanje nogu i nepravilno srčano lupanje mogu biti prvi znak ozbiljnih srčanih oboljenja kod žena svih uzrasta

Upale srca, poznate i kao karditis, predstavljaju značajan zdravstveni izazov za žene u svim životnim dobima. Najčešći simptomi nisu uvek bol u grudima – često žene najpre primete izražen umor, oticanje nogu, otežano disanje ili nepravilan rad srca. Pravovremeno prepoznavanje ovih signala i brza reakcija presudni su za očuvanje zdravlja. Karditis se deli na tri glavne vrste, zavisno od toga koji deo srca je zahvaćen: miokarditis (upala srčanog mišića), endokarditis (upala unutrašnjeg sloja srca ili zalistaka) i perikarditis (upala zaštitne kese oko srca). Svaka vrsta nosi različite uzroke i simptome. Endokarditis često nastaje kada bakterije ili gljivice uđu u krvotok, izazivajući povišenu temperaturu, umor, bolove u zglobovima, noćno znojenje, gubitak telesne mase i crvene tačkice na koži. Ovaj oblik infekcije najčešće pogađa osobe sa oslabljenim imunitetom ili ženama sa prethodnim promenama na zaliscima. Miokarditis se uglavnom javlja nakon virusnih infekcija, ali mogu ga izazvati i određene bakterije ili gljivice. „Najveći rizik imaju osobe sa slabijim imunitetom, kao i one koje su nedavno imale virusnu infekciju ili su bile izložene štetnim hemikalijama“, naglašava dr Biletega Jenenah. Simptomi uključuju umor, bol u grudima, otežano disanje, ubrzan ili nepravilan rad srca i oticanje nogu ili stopala. U težim slučajevima može doći do srčane slabosti ili iznenadnog zastoja srca. Perikarditis, upala srčane maramice, može biti posledica infekcija, autoimunih bolesti, infarkta ili izloženosti zračenju. Najizraženiji simptom je oštar bol u grudima koji se pojačava disanjem ili ležanjem, uz povišenu temperaturu, kašalj, umor, otežano disanje i osećaj pritiska u grudima. Žene često zanemaruju simptome poput hroničnog umora ili oticanja nogu, pripisujući ih stresu ili zamoru, iako mogu ukazivati na ozbiljne poremećaje srca. Pravovremena poseta lekaru i osnovne analize značajno umanjuju rizik od komplikacija. „Bilo koji od navedenih simptoma – bol u grudima, otežano disanje, nesvestica, ubrzan ili nepravilan rad srca – zahtevaju hitnu medicinsku procenu“, ističe dr Jenenah. Dodaje da ni blagi, ali uporno prisutni simptomi ne treba da se zanemare, posebno kod žena sa hroničnim bolestima ili u menopauzi. Prevenciju čine redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i upravljanje stresom, kao i redovno praćenje krvnog pritiska i šećera. Za tačnu dijagnozu i savet neophodno je obratiti se lekaru, jer brzo prepoznavanje simptoma i odgovarajuće lečenje mogu znatno doprineti zdravlju srca.

Infekcije bez simptoma kod partnera mogu izazvati ozbiljne posledice kod žena – saznajte kako da se zaštitite i sačuvate zdravlje

Žene svih uzrasta, naročito one koje su seksualno aktivne, često su izložene polno prenosivim infekcijama koje partner može preneti iako nema nikakve simptome. Hlamidija, gonoreja ili HPV su neki od najčešćih uzročnika koji kod muškaraca mogu proći nezapaženo, što komplikuje njihovo rano prepoznavanje i lečenje. Simptomi kod muškaraca su uglavnom blagi ili potpuno izostaju, pa se dešava da se infekcija otkrije tek kada žena dobije ozbiljnije zdravstvene probleme. Kako objašnjava dr Ana Nikolić, specijalista ginekologije: “Mikroorganizmi mogu biti prisutni i kad nema simptoma, a prenose se nezaštićenim odnosom.” Kada žena dobije infekciju, posledice mogu biti znatno teže. Nelečena hlamidija, na primer, vodi ka zapaljenju male karlice, oštećenju jajovoda i neplodnosti. HPV, koji kod muškaraca često ne pokazuje nikakve znake, kod žena je povezan sa razvojem raka grlića materice. Osim fizičkih posledica, psihološki aspekt ne treba zanemariti: utvrđena infekcija ili sumnja na prenos partneru može doneti osećaj krivice, narušiti poverenje i izazvati nesigurnost u vezi. Stručnjaci ističu da je najbolja zaštita prevencija: redovni ginekološki i urološki pregledi potrebni su i kad nema simptoma, a tokom seksualnih odnosa preporučuje se upotreba adekvatne zaštite. Dr Nikolić naglašava: “Otvorena komunikacija sa partnerom i zajednička odgovornost za zdravlje ključni su za prevenciju ozbiljnih komplikacija.” Briga o polnom zdravlju ne tiče se samo pojedinca, već je pitanje odgovornosti oba partnera. Pravilna informisanost, preventivni pregledi i odgovorno ponašanje mogu vas poštedeti dugoročnih problema. Za svaku dilemu, savet ili dijagnozu važno je obratiti se svom lekaru.