Redovne kontrole i poverenje u izabranog lekara mogu smanjiti komplikacije i olakšati brigu o hroničnim bolestima kod žena

Kako žene stare, njihove zdravstvene potrebe postaju složenije, a uloga izabranog lekara postaje presudna za očuvanje zdravlja. Statistika pokazuje da više od polovine ljudi između 65 i 74 godine ima najmanje tri hronične bolesti, što dodatno ističe važnost kontinuirane brige i bliske saradnje sa izabranim lekarom.

Vaš izabrani lekar nije tu samo da vas pregleda kada se razbolite – on ili ona prati vaše zdravstveno stanje kroz vreme, planira preventivne preglede, pomaže u koordinaciji terapija i upućuje vas specijalistima kada je potrebno. Kako objašnjava dr Michelle Graham, medicinski direktor jedne poznate zdravstvene ustanove: „Izabrani lekar je kao vođa zdravstvenog tima, koji povezuje sve delove zdravstvene zaštite i pomaže vam da donesete najbolje odluke za svoje zdravlje.“

Istraživanja naglašavaju da dobar odnos sa izabranim lekarom može doprineti dužem životu i smanjenju broja hospitalizacija, naročito kod onih koji imaju više hroničnih bolesti. Kontinuitet nege omogućava lekaru da upozna vaše navike, porodičnu istoriju i individualne potrebe, što je naročito važno za žene koje se suočavaju sa specifičnim zdravstvenim izazovima tokom života.

Prilikom izbora izabranog lekara, osim stručnosti, važno je da se sa njim osećate sigurno i da možete otvoreno razgovarati o svemu. Dr Graham ističe: „Neophodno je da imate poverenja i da možete otvoreno razgovarati o svim zdravstvenim pitanjima.“ Pre nego što zakažete prvi pregled, preporučuje se da kontaktirate ordinaciju i raspitate se o načinu komunikacije, dostupnosti termina i mogućnosti konsultacija putem telefona ili interneta.

Dame koje još nisu izabrale svog lekara mogu iskoristiti online alate za pretragu, gde mogu pogledati iskustva drugih pacijentkinja, proveriti lokaciju i opcije za zakazivanje. Bitno je i kako se dolazi do rezultata analiza i recepata – savremene ordinacije često nude elektronske servise koji olakšavaju praćenje zdravstvenog stanja.

Redovne kontrole i iskren razgovor sa lekarom mogu sprečiti razvoj komplikacija i omogućiti rano prepoznavanje problema. Kod žena sa više hroničnih bolesti, izabrani lekar koordinira terapiju sa specijalistima i prati sve aspekte lečenja, što je izuzetno važno za očuvanje kvaliteta života i samostalnosti u zrelijim godinama.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Kako individualni genetski profil može doprineti boljem izboru lekova za anksioznost, depresiju i ADHD

Sve više mladih žena suočava se sa izazovima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje pažnje poput ADHD-a. Madlina Bohlman, dvostruka pobednica izbora za mis, podelila je svoje iskustvo: iako je imala mnogo uspeha, godinama je prolazila kroz tihu borbu sa simptomima ADHD-a i anksioznosti. Problemi su se prvi put javili još u predškolskom uzrastu, a dijagnoza ADHD potvrđena je u detinjstvu. Tokom adolescencije, uz teškoće sa koncentracijom, pojavili su se i izraženi simptomi brige i napetosti. “Biti dete sa anksioznošću bilo je veoma usamljeno iskustvo. Mojim roditeljima je bilo teško da pronađu pravi način da mi pomognu. Svi smo bili frustrirani”, navodi Madlina.

Kasnije, tokom studija, Madlina se suočila i sa depresivnim epizodama. “Došla sam do tačke kada nisam ustajala iz kreveta, nisam išla na predavanja i nisam želela da se družim sa prijateljima, a to nije ličilo na mene. Osećala sam se zarobljeno u sopstvenim mislima”, iskreno opisuje. Ključni trenutak u njenom oporavku nastupio je kada joj je kliničar predložio genetsko testiranje. Ovakva analiza omogućava procenu kako pojedinačna osoba reaguje na različite lekove za mentalno zdravlje, jer se ispituju genetske varijacije koje utiču na metabolizam i podnošenje terapije. Ovo je od posebne važnosti kod oboljenja poput depresije, anksioznosti i ADHD-a, jer personalizovani pristup može znatno povećati efikasnost terapije i smanjiti nuspojave.

Nakon skoro decenije na istoj terapiji, rezultati genetskog testa su Madlini pokazali da postoje druge opcije koje bi njenom organizmu više odgovarale. Promena terapije donela joj je olakšanje i stabilniji svakodnevni život. Za žene koje prepoznaju slične simptome, ohrabrujuće je znati da postoji više terapijskih pristupa i da personalizacija može značajno unaprediti kvalitet života.

Psihijatar dr Ivana Petrović napominje: “Genetsko testiranje pruža dodatne informacije lekarima i pacijentima, kako bi terapija bila što uspešnija i prilagođena potrebama svake žene.”

Praktični saveti za žene koje razmišljaju o genetskom testiranju:
– Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnosti testiranja, posebno ako dosadašnja terapija ne daje očekivane rezultate ili izaziva nuspojave.
– Pratite svoje simptome i beležite sve promene tokom lečenja.
– Ne menjajte terapiju na svoju ruku, već uvek uz konsultaciju sa stručnjakom.

Za tačnu dijagnozu i odabir terapije obavezno se obratite svom lekaru ili specijalisti za mentalno zdravlje.

Stručnjaci i učesnice ističu važnost prevencije, podrške i rana dijagnoza za sve faze života žene

Na trećoj godišnjoj laboratoriji posvećenoj ženskom zdravlju, održanoj 1. juna 2026. godine, okupile su se doktorke, istraživačice, pacijentkinje i zagovornice kako bi zajednički razmotrile najvažnije izazove s kojima se žene danas suočavaju. Događaj je organizovan u saradnji sa poznatom zdravstvenom institucijom, a poseban akcenat stavljen je na teme poput bolesti srca, mentalnog zdravlja, menopauze i problema sa disajnim organima.

Događaj je otvorila Lisa Rajan Hauard, ističući značaj dugogodišnje saradnje na unapređenju zdravlja žena. Izvršna urednica Abigail Kafi naglasila je: „Najvažniji razgovori našeg vremena upravo su razgovori o zdravlju žena.“

Jedan od najistaknutijih panela bavio se otpornosti i dugovečnosti žena. Kardiološkinja i medicinska dopisnica dr Tara Narula podvukla je: „Snaga je upravo otpornost.“ Zajedno sa glumicom Saton Braun i urednicom Klarom Stern Mič, razgovarala je o tome kako zajednica i samosaosećanje olakšavaju ženama suočavanje sa stresom i svakodnevnim izazovima, uz praktične savete za jačanje mentalne i fizičke otpornosti.

Drugi panel bio je posvećen intersticijalnim plućnim bolestima, gde su učesnice govorile o životu sa hroničnim oboljenjima pluća poput idiopatske plućne fibroze. Podeljena su lična iskustva i naglašena važnost podrške porodice i rane dijagnoze. Posebno je istaknuto koliko je bitno prepoznati prve simptome – kao što su otežano disanje i hroničan kašalj – i pravovremeno potražiti stručnu pomoć.

Za čitateljke je od suštinskog značaja da promene životnog stila, redovni lekarski pregledi i oslanjanje na podršku iz okoline mogu bitno doprineti očuvanju zdravlja tokom svih životnih faza. Stručnjaci savetuju da žene redovno prate krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i da obrate pažnju na simptome menopauze i promene mentalnog zdravlja. Kod pojave tegoba, preporučuje se pravovremeno javljanje lekaru radi tačne dijagnoze i odgovarajuće terapije.

Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.