Visoke temperature i slabiji osećaj žeđi povećavaju rizik od dehidracije, posebno kod žena u zrelom dobu

Tokom letnjih meseci, mnoge žene primećuju promene na svom telu. Jedan od najranijih pokazatelja problema kao što je dehidracija jeste tamna mokraća leti. Ovo stanje naročito pogađa žene starije od 50 godina, koje često ne prepoznaju prve signale nedostatka tečnosti. Zbog visokih temperatura i pojačanog znojenja, telo gubi više tečnosti nego inače. Osim toga, sa godinama se smanjuje osećaj žeđi, što dodatno povećava rizik.

Pre svega, stručnjaci upozoravaju da je boja mokraće važan pokazatelj zdravlja. „Sa starenjem, funkcija bubrega prirodno opada. Osim toga, na ravnotežu tečnosti kod žena utiču i lekovi, hronične bolesti i manjak fizičke aktivnosti. Zbog toga je važno obratiti pažnju na boju mokraće“, objašnjava dr Snežana Petrović, urolog.

Zašto tamna mokraća leti može biti alarm za dehidraciju kod žena

Tamna mokraća leti je često prvi znak da organizmu nedostaje voda. Kada se unosi premalo tečnosti, mokraća postaje tamnožuta ili ćilibarska. S druge strane, svetložuta mokraća ukazuje na dobru hidriranost.

Međutim, tamna mokraća leti ne mora uvek značiti samo dehidraciju kod žena. Takođe, može biti simptom drugih zdravstvenih problema. Na primer, bolesti jetre mogu uticati na boju mokraće zbog povećanog bilirubina. Prisutnost krvi može ukazivati na infekciju mokraćnih puteva, kamen u bubregu ili ozbiljnija stanja.

Kako prepoznati i sprečiti dehidraciju tokom leta

Na kraju, važno je na vreme prepoznati znakove dehidracije. Pored tamne mokraće, mogu se javiti i drugi simptomi: osećaj umora, suva koža, vrtoglavica ili glavobolja. Kao rezultat visokih temperatura i smanjenog osećaja žeđi, preporuka je da žene piju vodu redovno, čak i kada ne osećaju žeđ.

„Preporučujemo unos od dva do dva i po litra tečnosti dnevno, osim ako lekar ne savetuje drugačije zbog specifičnih zdravstvenih razloga. Ako primetite tamnu mokraću i nakon povećanog unosa tečnosti, ili se jave drugi simptomi kao što su krv u mokraći, peckanje pri mokrenju, visoka temperatura, bol u stomaku ili leđima, mučnina, povraćanje, izražen umor ili žutilo kože i beonjača, potrebno je što pre posetiti lekara“, naglašava dr Snežana Petrović.

Praktični saveti za žene tokom letnjih meseci

Pored toga, žene koje koriste određene lekove ili imaju hronične bolesti treba da se posavetuju sa svojim lekarom o unosu tečnosti. Takođe, pratite svakodnevno boju mokraće, jer na taj način možete brzo uočiti promene i sprečiti komplikacije. Osim toga, izbegavajte duži boravak na suncu i nosite laganu odeću.

Na kraju, redovna hidratacija i briga o telu mogu značajno doprineti kvalitetu života tokom leta. Boja mokraće je jednostavan, ali vrlo važan pokazatelj opšteg zdravlja, naročito posle 50. godine. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Predugo izlaganje suncu može da ostavi neprijatne posledice – crvenilo, peckanje, zatezanje kože i bol mogu se pojaviti tek nekoliko sati nakon boravka napolju. Ako nemate pri ruci posebne preparate za opekotine od sunca, postoje jednostavni načini da ublažite tegobe uz pomoć stvari koje već imate kod kuće.

Prvo rashladite kožu

Najvažnije je da odmah prekinete izlaganje suncu i sklonite se u hlad ili zatvoren prostor. Opečenu kožu rashladite mlakom do blago hladnom vodom nekoliko minuta.

Nemojte stavljati led direktno na kožu, jer nagla hladnoća može dodatno da je iritira i ošteti.

Hladne obloge mogu da pomognu

Čista pamučna krpa natopljena hladnom vodom može biti jednostavna prva pomoć. Stavite je na crvene i bolne delove kože i menjajte kada se zagreje.

Ovo može privremeno da ublaži osećaj pečenja i neprijatno zatezanje.

Aloe vera – klasik za oštećenu kožu

Ako imate biljku aloe vere ili gel na bazi aloe vere, možete ga naneti na kožu jer često pruža osećaj hlađenja i umirivanja.

Birajte preparate bez dodataka koji mogu dodatno iritirati kožu, poput jakih mirisa ili alkohola.

Hidratacija je veoma važna

Opekotine od sunca ne utiču samo na površinu kože – telo tada može gubiti više tečnosti. Pijte dovoljno vode i izbegavajte alkoholna pića dok se koža oporavlja.

Kožu možete dodatno negovati blagom hidratantnom kremom nakon rashlađivanja.

Šta nikako ne treba stavljati na opekotine?

Iako se neki stari saveti i dalje prenose, određene stvari mogu pogoršati stanje. Ne preporučuje se nanošenje:

• ulja i masnih preparata odmah nakon opekotina, jer mogu zadržavati toplotu u koži;
• paste za zube ili drugih kućnih „lekova“ koji nisu namenjeni koži;
• parfemisanih proizvoda koji mogu izazvati dodatnu iritaciju.

Takođe, ne ljuštite kožu koja se peruta i ne skidajte plikove ako su se pojavili.

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Opekotine od sunca obično prolaze uz pravilnu negu, ali je važno potražiti medicinski savet ako:

• nastanu veliki plikovi;
• koža je jako otečena ili izrazito bolna;
• imate povišenu temperaturu, mučninu, vrtoglavicu ili jaku slabost;
• opekotine zahvataju veliku površinu tela.

Najbolji lek je prevencija

Najsigurniji način da izbegnete opekotine jeste postepeno izlaganje suncu, korišćenje zaštitnog faktora, nošenje šešira i izbegavanje najjačeg sunca u sredini dana.

Ako se ipak desi da izgorite, brzo rashlađivanje kože, dovoljno tečnosti i blaga nega mogu pomoći da neprijatni simptomi brže prođu.

Redovno plivanje smanjuje bol, poboljšava pokretljivost i jača mišiće leđa kod žena sa hroničnim tegobama

Mnoge žene se suočavaju sa izazovom koji donosi hronični bol u donjem delu leđa. Novo istraživanje iz Sidneja donelo je ohrabrujuće rezultate za sve koje se bore sa ovim problemom. Naučnici su pratili 76 odraslih osoba, među kojima je bilo mnogo žena koje su više od tri meseca imale bolove u donjem delu leđa. Ispitanice su tokom osam nedelja tri puta nedeljno plivale po 30 do 45 minuta. Kao rezultat, osećale su značajno manje bola i imale su bolju pokretljivost.

Međutim, važno je naglasiti da su samo polovina učesnica zaista plivale, dok su ostale dobijale samo edukativne materijale o važnosti kretanja. Pored toga, plivanje su izvodile pod nadzorom fizioterapeuta, što je dodatno doprinelo sigurnosti i pravilnom izvođenju vežbi.

Kako plivanje utiče na hronični bol u donjem delu leđa kod žena

Na početku programa, sve učesnice su imale sličan nivo bola. Ipak, nakon dva meseca, žene koje su redovno plivale imale su 50% bolje rezultate u smanjenju bola u poređenju sa grupom koja nije plivala. Štaviše, na standardnoj skali za procenu onesposobljenosti, plivačice su postigle 2,5 boda bolji rezultat. Pozitivni efekti nisu nestali nakon završetka programa. Štaviše, mnoge su i godinu dana kasnije prijavljivale manje bolova i veću pokretljivost.

Osim toga, voda sama po sebi olakšava pokrete i smanjuje pritisak na zglobove. Zbog toga je plivanje naročito korisno za žene koje izbegavaju vežbanje iz straha od povrede. U međuvremenu, učesnice su isticale i povećano samopouzdanje, kao i motivaciju da nastave sa fizičkom aktivnošću.

Praktične koristi plivanja za žene sa bolom u leđima

Za žene koje pate od hroničnog bola u donjem delu leđa, plivanje nudi nekoliko ključnih prednosti. Pre svega, jača mišiće leđa i povećava izdržljivost. Osim toga, povećava obim pokreta, što doprinosi svakodnevnoj funkcionalnosti. Voda čini pokrete lakšim i smanjuje rizik od dodatnih povreda. S druge strane, redovno bavljenje plivanjem pozitivno utiče i na mentalno zdravlje.

Glavna autorka istraživanja, Deborah Wareham sa Macquarie University u Sidneju, izjavila je: „Plivanje je dalo rezultate uporedive sa drugim preporučenim oblicima vežbanja, kao što je pilates. Osobe koje su plivale osećale su se funkcionalnije i sigurnije.“ Takođe, viši autor studije, Mark Hancock, naglasio je: „Plivanje povećava snagu, pokretljivost i izdržljivost, a voda olakšava pokrete koji bi inače bili bolni. Kao rezultat, preporučujemo plivanje svim osobama sa hroničnim bolom u donjem delu leđa.“

Preporuke i saveti za početak

Za žene koje žele da isprobaju plivanje kao oblik terapije, nije potrebna profesionalna priprema. Dovoljno je da samostalno možete preplivati 25 metara i da se osećate sigurno u vodi. Međutim, ako imate bilo kakve zdravstvene sumnje, obavezno se konsultujte sa lekarom ili fizioterapeutom pre početka programa. Plivanje može biti odličan prvi korak ka ublažavanju bola i povratku svakodnevnim aktivnostima. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.