Novo norveško istraživanje pokazuje da uslovi tokom trudnoće, poput dijabetesa majke i težine pri rođenju, mogu povećati šanse za razvoj MS kasnije u životu

Najnovije norveško istraživanje, sprovedeno na više od milion ljudi, ukazuje na to da za razvoj multiple skleroze (MS) rizik može početi još tokom trudnoće i pri samom rođenju. Studija je pratila decu rođenu između 1967. i 1989. godine i otkrila da su oni koji su imali veću telesnu masu za svoju gestacijsku dob, kao i deca čije su majke imale dijabetes tokom trudnoće, u kasnijim godinama imali povećane šanse za razvoj MS.

Multipla skleroza je hronična autoimuna bolest koja se češće javlja kod žena. Simptomi uključuju hronični umor, probleme sa vidom, slabost mišića i smetnje u koordinaciji. U okviru ovog istraživanja, 70% obolelih bile su žene, a prosečna starost pri dijagnozi iznosila je 37 godina.

Ispitivani su podaci za više od 1,1 milion osoba, uključujući parametre poput porođajne težine, gestacijske dobi, majčinog dijabetesa, prevremenog porođaja i drugih komplikacija tokom trudnoće. Tokom istraživanja zabeleženo je 4.295 slučajeva MS. Rezultati su pokazali da su osobe rođene kao krupne za gestacijsku dob imale 13% veći rizik za MS, dok je niža težina za gestacijsku dob značila niži rizik. Deca čije su majke imale dijabetes bila su izložena više nego dvostruko većem riziku od MS.

Dr Katrina Wolfova, član istraživačkog tima, navodi: “Naši nalazi sugerišu da koreni multiple skleroze mogu početi još u perinatalnom periodu, pre nego što se dete rodi.” Iako su prethodna istraživanja povezivala loše ishode trudnoće sa zdravljem deteta, sada je prvi put jasno ukazano na vezu između prenatalnih faktora i kasnijeg razvoja MS.

Naučnici još nisu potpuno objasnili mehanizam, ali smatraju da povišen šećer u krvi majke tokom trudnoće može uticati na imuni sistem deteta, što kasnije povećava sklonost ka autoimunim bolestima poput MS.

Ovi podaci su posebno važni za žene koje planiraju trudnoću ili su trudne. Kontrolisanje šećera u krvi i održavanje zdrave telesne mase tokom trudnoće mogu doprineti dugoročnom zdravlju deteta. Preporučuju se redovne kontrole šećera, uravnotežena ishrana i optimalna telesna masa. Trudnice sa rizikom od dijabetesa treba da budu u kontaktu sa svojim lekarom radi pravovremenih pregleda i adekvatne nege.

Za preciznu dijagnozu i dodatne savete uvek se obratite stručnjaku.

Najnovija istraživanja pokazuju da zevanje može doprineti uklanjanju štetnih supstanci iz mozga i poboljšanju kognitivnih funkcija.

Nedavna studija sprovedena na 22 odrasle osobe donosi zanimljive uvide o tome kako jednostavan čin zevanja može pozitivno uticati na zdravlje mozga. Korišćenjem magnetne rezonance, istraživači su pratili promene u protoku cerebrospinalne tečnosti – vitalne tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu – tokom različitih aktivnosti kao što su zevanje, duboko disanje i normalno disanje. Rezultati su pokazali da zevanje zapravo podstiče kretanje cerebrospinalne tečnosti od mozga prema ostatku tela, dok duboko disanje ima suprotan efekat. Ova promena u protoku može olakšati uklanjanje otpadnih materija iz mozga putem glifatskog sistema, koji je ključan za čišćenje mozga od štetnih supstanci.

Kako objašnjava neurohirurg dr Randi D’Amiko: „Zevanje nije samo pojačano udahnuće već specifičan pokret koji preusmerava moždane tečnosti.“ Iako je uzorak istraživanja mali i još nije dokazano da često zevanje direktno poboljšava zdravlje mozga, stručnjaci smatraju da ovaj prirodni proces može imati zaštitnu ulogu, posebno kod odraslih žena koje su često izložene stresu i osećaju umora.

Društveno gledano, zevanje se i dalje smatra neprikladnim u brojnim situacijama, ali nova saznanja mogu nam pomoći da bolje razumemo potrebu tela za ovim refleksom. Neuropsiholog dr Davide Kapon naglašava: „Ovo može biti rezervo sistem koji pomaže mozgu kada je opterećen ili umoran. Iako su potrebna dodatna istraživanja, ove promene u protoku tečnosti ukazuju na potencijalnu zaštitnu funkciju zevanja.“

Za žene koje brinu o svom mentalnom zdravlju i žele da očuvaju kognitivne sposobnosti, korisno je znati da i najjednostavnije radnje mogu imati pozitivan efekat. Ipak, stručnjaci ističu da ne treba forsirati zevanje niti ga smatrati zamenom za dobar san ili zdravu ishranu. Ukoliko primetite često zevanje bez jasnog razloga, preporučuje se konsultacija sa lekarom, jer to može ukazivati i na druga zdravstvena stanja. Kao i uvek, za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Pritisak i toplota mogu pogoršati venske probleme – konsultacija sa lekarom pre tretmana je obavezna

Proširene vene i izraženi kapilari često pogađaju žene, naročito u srednjim i starijim godinama, i zahtevaju poseban oprez pri izboru estetskih i relaksacionih tretmana. Masaže i anticelulit procedure često se koriste za ublažavanje osećaja težine ili otoka u nogama, ali stručnjaci upozoravaju da kod žena sa venskom insuficijencijom mogu doneti više štete nego koristi. Najčešći uzrok proširenih vena leži u slabosti venskog zida, što može biti nasledno, ali i posledica trudnoće, dugotrajnog sedenja ili stajanja. Kada su krvni sudovi već oslabljeni, dodatni pritisak tokom masaže može pogoršati stanje, proširiti vene i povećati rizik od komplikacija, uključujući i pojavu tromba (krvnog ugruška).

Dr Milica Petrović, specijalista vaskularne hirurgije, ističe: „Kod žena sa proširenim venama ili izraženim kapilarima, intenzivne masaže ili tretmani toplim voskom mogu pogoršati postojeće promene i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.“

Važno je napomenuti da proširene vene nisu uvek vidljive na površini kože jer se deo venskog sistema nalazi duboko u tkivu i može se otkriti samo ultrazvukom. Zato se ne preporučuje oslanjanje isključivo na spoljašnji izgled nogu prilikom odabira tretmana, jer to može dovesti do nenamernog oštećenja nevidljivih vena.

Mnoge žene osete trenutno olakšanje nakon masaže, ali ovaj efekat je kratkotrajan i ne rešava glavni problem. Simptomi se mogu brzo vratiti, a stanje se može pogoršati ako su tretmani izvođeni previše snažno ili nepravilno. Tretmani sa visokim temperaturama, poput depilacije toplim voskom ili termalnih procedura, dodatno opterećuju vene i mogu izazvati pojavu novih kapilara i pogoršati estetski izgled kože.

Dr Petrović savetuje: „Pre bilo kakvog estetskog tretmana, preporučujem da žene sa proširenim venama ili kapilarima obave ultrazvučni pregled i konsultuju se sa lekarom. Tako će izbeći potencijalne komplikacije i sačuvati zdravlje svojih nogu.“

Umesto rizičnih masaža i toplih tretmana, kao sigurnije rešenje preporučuju se moderne medicinske metode, poput laserskog uklanjanja vena, koje obezbeđuju trajno poboljšanje sa minimalnim rizikom i dobrim estetskim rezultatima. Takođe, prevencija igra veliku ulogu – redovno kretanje, izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja, kao i nošenje kompresivnih čarapa, mogu pomoći u sprečavanju pogoršanja.

Za tačnu dijagnozu i izbor najbezbednijeg tretmana, obavezno se posavetujte sa lekarom specijalistom kako biste zaštitili svoje vene i izabrali rešenje koje odgovara vašim potrebama.