Noćna buđenja u ranim jutarnjim satima mogu ukazivati na stres, životne navike ili hormonske promene, evo kada obratiti pažnju

Mnoge žene se s vremena na vreme probude između 3 i 5 ujutru, što nije neuobičajeno, ali ako se to često ponavlja, može ukazivati na određene promene u organizmu ili načinu života. Kvalitetan san je izuzetno važan za zdravlje žena u svim životnim fazama jer utiče na raspoloženje, imunitet i energiju tokom čitavog dana. Jedan od najčešćih uzroka noćnog buđenja je stres. Kada telo duže vreme trpi napetost, hormoni stresa poput kortizola mogu narušiti prirodni ritam sna, zbog čega je buđenje češće, a povratak snu otežan. Osim toga, kasni obroci, unos kofeina kasno popodne ili uveče, kao i korišćenje telefona pred spavanje, dodatno otežavaju opuštanje i narušavaju kvalitet sna.

Na san značajno utiču i svakodnevne navike. Konzumacija alkohola pred odlazak u krevet ili nepravilan raspored spavanja mogu ometati duboke faze sna. Faktori poput temperature u sobi, buke i svetlosti takođe su važni. Kod žena koje su u perimenopauzi ili menopauzi, učestale su hormonalne promene koje dovode do noćnog znojenja ili češćih potreba za odlaskom u toalet, čime se dodatno remeti san.

Povremeno buđenje tokom noći uglavnom nije razlog za zabrinutost, ali ako se to ponavlja nekoliko puta nedeljno i traje duže od mesec dana, potrebno je obratiti pažnju na moguće uzroke. Ako uz to osećate stalni umor, teškoće sa koncentracijom ili primetite promene raspoloženja, to može biti znak da vaš san nije dovoljno kvalitetan.

Preporučuje se da najpre pokušate sa jednostavnim promenama: odlazak na spavanje u isto vreme, izbegavanje ekrana i unosa kofeina pred kraj dana, kao i stvaranje mirnog i prijatnog ambijenta u spavaćoj sobi. Tehnike opuštanja poput laganog istezanja ili dubokog disanja mogu pomoći organizmu da se pripremi za san.

Specijalista za poremećaje sna, dr Ana Jovanović, naglašava: “Ako se noćno buđenje ne smanjuje ni nakon što ste promenili navike, obratite se lekaru. Neki medicinski problemi kao što su poremećaji disanja tokom sna ili hormonske promene mogu zahtevati dodatnu pažnju.”

Važno je da slušate signale svog tela. Kvalitetan san je osnova dobrog zdravlja, a ignorisanje čestih noćnih buđenja može dovesti do hroničnog umora. Ako bez jasnog razloga osećate iscrpljenost ili nervozu, možda je vreme da proverite šta vam organizam poručuje. Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Saznajte koje namirnice pomažu u prevenciji bolesti jetre kod žena i kako ih uvrstiti u ishranu

Jetra ima izuzetno važnu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju ženskog organizma: razgrađuje toksine, proizvodi neophodne proteine i hormone, reguliše holesterol i skladišti vitamine. Zbog toga je važno znati kako pravilna ishrana može doprineti očuvanju njenog zdravlja. Broj žena, posebno onih u urbanim sredinama, sa poremećajem funkcije jetre raste iz godine u godinu. Uz dobar način ishrane moguće je smanjiti rizik od umora, problema sa varenjem i metaboličkih poremećaja.

Nealkoholna masna bolest jetre, gde se masnoća nakuplja u jetri nezavisno od alkohola, naročito pogađa žene u srednjim godinama. Genetika ima svoju ulogu, ali način ishrane i stil života su ključni. Žene koje su pod stresom, neredovno jedu ili često posežu za prerađenom hranom, češće imaju probleme sa jetrom. Usvajanje zdravih navika u ishrani može značajno doprineti prevenciji.

Bobičasto voće, poput borovnica i brusnica, obezbeđuje snažne biljne pigmente – antocijanine, koji smanjuju upale u telu. Studije pokazuju da žene koje redovno konzumiraju bobičasto voće imaju manji nivo masnoće u jetri. Povrće iz porodice kupusnjača – brokoli, kelj, prokelj i karfiol – bogato je biljnim spojevima koji podržavaju detoksikaciju i štite ćelije jetre od oštećenja. „Redovno uključivanje brokolija i kelja u jelovnik može pomoći da jetra efikasnije filtrira toksine”, navodi dr Ana Petrović, specijalista interne medicine. Takođe, ona preporučuje borovnice kao užinu, jer su “prirodan izvor antioksidanasa potrebnih za svakodnevnu obnovu jetrenih ćelija”.

Orašasti plodovi, poput badema i oraha, sadrže vitamin E i zdrave masti, što doprinosi prevenciji upalnih procesa i oštećenja jetre kod žena svih godina. Masna riba kao što su losos, sardina i skuša obezbeđuje omega-3 masne kiseline, koje snižavaju nivo triglicerida i sprečavaju nakupljanje masnoće u jetri. „Žene koje unose dovoljno omega-3 masnih kiselina, mogu smanjiti rizik od razvoja masne jetre, posebno posle 40. godine”, kaže dr Ivana Jovanović, nutricionista. Ona ističe i važnost smanjenog unosa omega-6 masti, kojih ima u većini prerađenih biljnih ulja.

Maslinovo ulje je još jedan važan saveznik u očuvanju zdravlja jetre, a mediteranska ishrana bogata maslinovim uljem dokazano smanjuje rizik od nakupljanja masti u jetri kod žena starijih od 50 godina. Osim toga, maslinovo ulje pozitivno utiče na nivo jetrenih enzima, što je znak bolje funkcije ovog organa.

Važno je zapamtiti da nijedna namirnica sama ne može očistiti jetru. Najbolji efekat daje uravnotežena ishrana, redovno kretanje i izbegavanje alkohola i prerađene hrane. Preporučuju se i redovni lekarski pregledi, naročito ukoliko primetite umor, žutilo kože ili bol ispod desnog rebarnog luka. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru”, ističe dr Ana Petrović.

Uključivanje borovnica, kelja, orašastih plodova, masne ribe i maslinovog ulja u svakodnevnu ishranu predstavlja jednostavan i ukusan način da sačuvate zdravlje jetre tokom života.

Novo istraživanje otkriva da fezolinetant može poboljšati mentalno zdravlje žena tokom menopauze

Najnovije američko istraživanje donosi dobre vesti za žene koje prolaze kroz menopauzu: lek fezolinetant (Veozah), poznat po ublažavanju valunga, pokazao je i značajan efekat na smanjenje simptoma depresije i anksioznosti. Studija, sprovedena na 656 žena u Sjedinjenim Američkim Državama, obuhvatila je žene starosti od 40 do 75 godina koje su imale izražene talase vrućine i koristile različite terapije. Rezultati, predstavljeni na godišnjem sastanku Endokrinološkog društva, pokazali su da su žene koje su koristile fezolinetant imale statistički značajno smanjenje simptoma anksioznosti i depresije. Ovo je posebno važno jer su promene raspoloženja česte tokom menopauze, a mentalno zdravlje žena u ovom periodu često ostaje u senci fizičkih simptoma. Većina terapija za valunge do sada se zasnivala isključivo na hormonskim lekovima, koji nisu odgovarajući za svaku ženu. Ne-hormonska opcija, kao što je fezolinetant, pruža novu nadu ženama koje ne žele ili ne smeju da koriste hormone. Stručnjaci smatraju da bi ovo otkriće moglo da izmeni budući pristup lečenju menopauze, jer omogućava ublažavanje više simptoma jednim lekom. Kako navodi dr Mary Jane Minkin, profesorka ginekologije sa univerziteta Yale: „Ovo otkriće podržava sveobuhvatniji pristup nezi žena u menopauzi.“ Iako naučnici još uvek nisu u potpunosti sigurni kako fezolinetant utiče na mentalno zdravlje, pretpostavlja se da isti mehanizam koji ublažava valunge može imati uticaj i na delove mozga odgovorne za raspoloženje. „Ne možemo sa sigurnošću reći zašto se ovo dešava, ali podaci su vrlo ohrabrujući“, izjavila je dr Lauren Streicher sa Univerziteta Northwestern. Dr Jessica Shepherd, autorka knjige o perimenopauzi, ističe: „Ove informacije su od izuzetne vrednosti za žene koje traže rešenja i za fizičke i za emocionalne simptome menopauze.“ Žene koje imaju simptome menopauze kao što su valunzi, promene raspoloženja ili osećaj teskobe, treba da znaju da su se pojavile nove opcije terapije. Preporučuje se razgovor sa ginekologom ili izabranim lekarom o mogućnostima prilagođenim individualnim potrebama. Ne-hormonska terapija može biti posebno korisna za žene koje ne žele ili ne smeju da koriste hormone. Ipak, važno je napomenuti da je za pravu dijagnozu i izbor terapije neophodno konsultovati se sa lekarom i izbegavati samoinicijativne promene terapije.