Natečeni kapci i zamagljen vid mogu ukazivati na bubrežne probleme, posebno kod žena srednjih godina i starijih

Problemi sa bubrezima često se odražavaju na zdravlje očiju, iako mnogi ovu vezu ne prepoznaju odmah. Kod žena srednjih godina i starijih, simptomi kao što su oticanje kapaka ili zamagljen vid mogu biti prvi znakovi poremećaja u radu bubrega. Stručnjaci naglašavaju da su zdravi bubrezi važni za celokupno zdravlje organizma, pa tako i za očuvanje dobrog vida.

Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, dolazi do poremećaja u cirkulaciji, što može uticati na mrežnjaču i druge delove oka. Bolesti poput dijabetesa tipa 2 i visokog pritiska, koje su često povezane sa bubrežnim oboljenjima, dodatno povećavaju rizik od oštećenja vida. Takođe, promene u nivou vitamina, minerala i prisutnost zapaljenja mogu doprineti pojavi očnih problema.

Najčešći znakovi bubrežnih problema na očima su natečeni kapci i izraženi podočnjaci, koji nastaju usled zadržavanja tečnosti. Ovo je često kada bubrezi ne filtriraju tečnost efikasno. Kako objašnjava dr Aleksandar Petrović: “Otok oko očiju može biti prvi znak oštećenja bubrega, posebno kada je praćen i oticanjem šaka i stopala.” Gubitak proteina kroz urin, poznat kao proteinurija, dodatno izaziva zadržavanje vode oko očiju.

Zamagljen vid je još jedan simptom koji ne treba zanemariti. Kod žena sa hroničnim bubrežnim bolestima, zamagljen vid se javlja zbog oštećenja mrežnjače (retinopatija), povećanog očnog pritiska (glaukom), zamućenja sočiva (katarakta) ili degeneracije makule. Dr Marija Ilić ističe: “Kod osoba sa dijabetesom zamagljen vid može biti posledica dijabetičke retinopatije, a to stanje može dovesti i do odvajanja mrežnjače, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.”

Terapije za lečenje bubrežnih bolesti, kao što su dijaliza i primena steroida, takođe mogu izazvati očne tegobe. Dijaliza može uticati na pritisak u oku, dok steroidi povećavaju rizik od nastanka katarakte i glaukoma.

Ukoliko primetite stalnu otečenost kapaka ili zamagljen vid, važno je što pre se obratiti lekaru ili oftalmologu. Hladne obloge mogu privremeno smanjiti otok, dok dovoljno sna i izbegavanje alergena dodatno pomažu. Najvažnije je, ipak, pravilno lečenje osnovne bolesti bubrega.

Ako dođe do iznenadnog pogoršanja vida, pojave tamnih tačkica, bljeskova ili gubitka perifernog vida, potrebno je odmah potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet svakako se konsultujte sa lekarom.

Stručnjaci raspravljaju o učestalosti skrininga dojki – da li je pregled na svake dve godine dovoljan za rano otkrivanje raka?

Nove smernice za mamografiju pokrenule su brojna pitanja među ženama uzrasta od 40 do 75 godina. Američki koledž lekara sada savetuje ženama sa prosečnim rizikom da mamografiju rade svake dve godine, u periodu od 50. do 74. godine života. Ova izmena izazvala je niz reakcija među stručnjacima, ali i zabrinutost među ženama koje žele da na vreme otkriju moguće zdravstvene probleme.

Rak dojke je jedan od najčešćih malignih oboljenja kod žena – procene govore da će svaka osma žena tokom života dobiti ovu dijagnozu. Najveći broj slučajeva dijagnostikuje se kod žena starijih od 50 godina, dok je prosečna starost pri otkrivanju bolesti oko 62 godine. Rani skrining je od izuzetnog značaja, jer ranije otkrivanje bolesti povećava šanse za uspešno lečenje.

Prema novim preporukama, žene koje nemaju simptome, porodičnu ili ličnu istoriju raka dojke, genetske mutacije (BRCA1 i BRCA2) ili nisu bile izložene visokim dozama zračenja u mladosti, smatraju se osobama sa prosečnim rizikom. Za njih se savetuje mamografija svake dve godine od 50. do 74. godine.

Specijalista radiologije dr Ana Petrović pojašnjava: “Dvogodišnji interval za žene prosečnog rizika omogućava rano otkrivanje većine tumora, a smanjuje broj lažno pozitivnih nalaza i nepotrebnih biopsija, što može značiti manje stresa za pacijentkinje.”

Ipak, deo lekara smatra da je potrebna individualna procena, posebno za žene mlađe od 50 godina. Njima se preporučuje razgovor sa lekarom, kako bi se uzeli u obzir svi lični faktori rizika i porodična istorija bolesti. “Žene u četrdesetim godinama treba da odluče o skriningu zajedno sa svojim lekarom, uzimajući u obzir sve činioce koji mogu uticati na rizik od raka dojke”, ističe dr Ivana Jovanović, onkolog.

Kod žena starijih od 75 godina, preporuke su obazrivije. Istraživanja pokazuju da nastavak mamografije nakon 74. godine ne dovodi do značajnog smanjenja smrtnosti, ali može povećati broj dodatnih analiza i nepotrebnog lečenja. U ovom uzrastu, odluka o nastavku skrininga treba da se donosi u dogovoru sa lekarom, u skladu sa opštim zdravstvenim stanjem i očekivanim životnim vekom.

Žene sa gustim tkivom dojke ponekad zahtevaju dodatne preglede, jer standardna mamografija može propustiti određene promene. U tim slučajevima, lekar može preporučiti 3D mamografiju ili ultrazvuk, ali se rutinski dodatni pregledi ne preporučuju ženama bez dodatnih faktora rizika.

Stručnjaci podvlače važnost redovnih lekarskih kontrola i samopregleda dojki, kao i pravovremenih konsultacija u slučaju bilo kakvih promena. Dr Petrović naglašava: “Svaka žena je posebna i rizik nije isti za sve. Preporučujem da svoj plan skrininga dogovorite sa lekarom koji poznaje vašu medicinsku istoriju.”

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom izabranom lekaru.

Pametna organizacija obroka, izbalansiran izbor namirnica i saveti nutricionistkinje za bolje zdravlje bez strogih dijeta

Sve više žena dobija preporuku lekara da uvede higijensko-dijetetski režim ishrane, što često izaziva strah zbog pogrešne predstave da je reč o napornoj dijeti. Međutim, ovaj režim zapravo podrazumeva jednostavnije i zdravije navike u svakodnevnom životu, posebno pogoduje osobama izloženim stresu, lošim navikama ili sa određenim zdravstvenim problemima. Suština ovakvog načina ishrane jeste redovnost u obrocima i ravnoteža – optimalno je imati tri glavna obroka i dve užine svakog dana, bez preskakanja doručka koji treba pojesti najkasnije sat vremena nakon buđenja. Večeru je poželjno završiti do 21 čas, laganim obrokom kako bi se olakšalo varenje i omogućio kvalitetniji san.

Za razliku od dijeta koje strogo ograničavaju izbor hrane, higijensko-dijetetski režim sugeriše da izbegavate pržena, pohovana i prezačinjena jela, gazirane napitke, industrijske slatkiše i proizvode od belog brašna, dok alkohol treba potpuno izbaciti ili svesti na minimum. Umesto toga, prednost se daje obilju svežeg voća i povrća, kao i mesu koje se priprema kuvanjem, pečenjem bez dodatne masnoće ili na pari. Zdrave masnoće, poput maslinovog ulja, dozvoljene su u umerenim količinama. Za začinjavanje hrane preporuka je nutricionistkinje Sare: „Isprobajte limun i blage začine, koji su laki za želudac i daju jelu svežinu.”

Važan deo režima je unos tečnosti, gde se savetuje minimum dva litra vode dnevno za pravilan rad organizma. Iako promene mogu delovati zahtevno, već posle desetak dana mnoge žene osećaju više energije, bolje varenje i opšte poboljšanje zdravlja.

Nutricionistkinja Sara posebno ističe: „Najčešća greška je verovanje da zdrava ishrana mora biti komplikovana ili skupa. U stvari, doslednost i male promene svakodnevnih navika najbrže donose rezultat.”

Za sve žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje, higijensko-dijetetski režim može biti jednostavna i održiva promena. Bitno je pratiti potrebe svog tela i, za personalizovane savete, konsultovati se sa lekarom ili stručnjakom za ishranu. Za preciznu dijagnozu i preporuku, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.