Višak kalcijuma može izazvati naslage na organima – evo kako da prepoznate simptome i sprečite komplikacije

Kalcifikacija je proces pri kojem se kalcijum taloži u tkivima, krvnim sudovima ili organima, a ovo stanje može pogoditi žene svih životnih doba. Iako je kalcijum izuzetno važan za snažne kosti i zube, njegov višak se može nakupiti na mestima gde ne treba, kao što su dojke, bubrezi, mozak ili ramena. U početku, kalcifikacija često ne daje jasne simptome, ali s vremenom može značajno uticati na svakodnevni život i zdravlje, posebno kod žena u starijoj dobi.

Najčešće oblasti gde se kod žena javlja kalcifikacija uključuju kožu, zube, dojke, ramena, mozak i bubrege. Na koži se naslage često vide kao čvrste, bele ili žućkaste kvržice, najčešće na prstima, licu, laktovima ili kolenima, koje mogu biti praćene crvenilom ili svrabom. Na zubima, kalcifikacija može izazvati nelagodnost i upale, a u nekim slučajevima je povezana sa genetskim poremećajima. U dojkama se najčešće otkriva tokom mamografije i obično je bezopasna, ali ako se radi o atipičnim naslagama, neophodni su dodatni pregledi.

Kada se kalcijum taloži u ramenima, žene mogu osetiti bol, ograničenost pokreta ili nelagodnost. Ovo stanje, poznato kao kalcifikacioni tendinitis, najčešće se javlja između 40. i 60. godine. U slučaju taloženja u mozgu, moguće su promene u pokretima, promena ličnosti, problemi sa pamćenjem ili demencija. U bubrezima, višak kalcijuma vodi do nefrokalcinoze, koja povećava rizik od nastanka bubrežnih kamenaca i drugih zdravstvenih problema.

Dr Milena Petrović, specijalista interne medicine, ističe: “Važno je da žene obrate pažnju na promene na telu, posebno ako primete neobične kvržice na koži ili promene na dojkama. Redovni preventivni pregledi, uključujući mamografiju i analize krvi, mogu pomoći u ranom otkrivanju kalcifikacije i sprečavanju komplikacija.”

Prevencija podrazumeva izbalansiranu ishranu bogatu vitaminom D i magnezijumom, izbegavanje preteranog unosa kalcijuma bez konsultacije sa lekarom, kao i praćenje zdravstvenog stanja. Redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine dodatno pomažu u zaštiti od kalcifikacije.

Ukoliko primetite bilo kakve promene ili tegobe koje bi mogle ukazivati na nakupljanje kalcijuma u organizmu, preporučuje se da se obratite lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.

Respiratorni virus HMPV sve češće izaziva tegobe kod dece, starijih i osoba sa slabijim imunitetom – evo šta treba znati

U poslednje vreme Sjedinjene Američke Države beleže veći broj slučajeva infekcije humanim metapneumovirusom (HMPV), respiratornim virusom koji može zahvatiti osobe svih uzrasta. Najosetljivije su ipak deca, ljudi stariji od 65 godina i oni sa oslabljenim imunitetom. Najnovija istraživanja pokazuju rast prisustva virusa u otpadnim vodama država poput Nju Džersija i Kalifornije, što sugeriše širenje virusa u zajednici.

Humani metapneumovirus je prvi put otkriven 2001. godine, ali se smatra da je među ljudima prisutan još od pedesetih godina prošlog veka. Pripada istoj grupi kao respiratorni sincicijalni virus (RSV), a simptomi su slični gripu ili prehladi: kašalj, povišena temperatura, zapušen nos i otežano disanje. Kod težih slučajeva, HMPV može izazvati bronhitis, upalu pluća, upalu srednjeg uha, bronhiolitis ili pogoršanje astme.

Za ovaj virus trenutno ne postoji vakcina ni specifična terapija, ali infektolozi ističu da nema razloga za strah. Dr Tomas Ruso, profesor infektivnih bolesti, objašnjava: “Ovaj virus najčešće izaziva blaže tegobe u odnosu na grip, COVID ili RSV. Većina ljudi se oporavi bez ozbiljnih posledica.”

HMPV se prenosi kapljičnim putem, odnosno bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, kašljanjem i kijanjem, kao i preko površina na kojima se virus zadržao, a zatim dodirivanjem nosa, usta ili očiju. Posebno su rizična deca mlađa od pet godina, stariji od 65 godina i osobe sa hroničnim bolestima ili slabim imunitetom.

Za žene koje vode računa o zdravlju porodice, važno je znati da simptomi HMPV-a često podsećaju na druge respiratorne infekcije, a u većini slučajeva prolaze u roku od nekoliko dana do dve nedelje, uz odmor, dovoljno tečnosti i simptomatsku terapiju (kao što su lekovi za snižavanje temperature). Povremeno se mogu javiti i gastrointestinalni simptomi poput mučnine ili dijareje, posebno kod starijih osoba sa pridruženim bolestima.

Stručnjak za javno zdravlje, dr Amesh Adalja, savetuje: “Prevencija je ključna – redovno perite ruke, izbegavajte kontakt sa osobama koje pokazuju znake infekcije i provetravajte prostorije.”

Ukoliko se kod vas ili članova porodice pojave ozbiljniji simptomi, poput otežanog disanja, visoke temperature koja traje ili pogoršanja opšteg stanja, preporučuje se da se obratite izabranom lekaru radi procene i eventualnog lečenja. Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Stručnjaci savetuju dosledne promene, ali ističu da ni najzdravije navike nisu potpuna zaštita

Poslednja istraživanja pokazuju da se rak debelog creva sve češće javlja kod žena mlađih od 65 godina, a primećen je i porast obolelih među onima mlađim od 50. Iako zdrave navike mogu bitno da umanje šansu za pojavu ove bolesti, lekari upozoravaju da nijedan stil života ne može garantovati potpunu zaštitu. Faktori rizika uključuju genetiku, starenje kao i spontane promene ćelija tokom života. Dr Asija Maula navodi: “Nije moguće svaki slučaj raka sprečiti, čak ni uz najzdravije navike, ali možemo značajno da smanjimo rizik izborom načina života.”

Kod mlađih žena posebno se registruje više hronične upale, najčešće povezane sa ishranom bogatom ultra-prerađenim namirnicama, manjkom fizičke aktivnosti, stresom i lošim kvalitetom sna. Pored toga, rizik povećavaju izloženost mikroplastici, zagađenje vazduha i smanjen broj korisnih crevnih bakterija.

Dr Maula naglašava: “Nijedan pojedinačni faktor ne izaziva rak debelog creva, ali kumulativno toksično opterećenje tokom vremena može negativno da utiče na zdravlje creva i podstakne upalne procese”. Prema rečima dr Donalda Granta, gojaznost, nedostatak vlakana u ishrani, fizička neaktivnost i alkohol dodatno doprinose riziku.

Stručnjaci preporučuju ženama da obrate pažnju na sledeće: održavajte zdravu težinu, birajte obroke bogate vlaknima i povrćem, izbegavajte prerađenu hranu, budite fizički aktivni i ograničite unos alkohola. Dosledne male promene, kao što su češće šetnje ili više povrća u svakodnevnim obrocima, mogu doprineti zdravlju creva na duže staze.

Važno je znati da nijedna promena ne eliminiše rizik u potpunosti, ali značajno ga smanjuje i pozitivno utiče na celokupno zdravlje. Ukoliko primetite promene u varenju, neobične simptome ili krv u stolici, obavezno se javite lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte stručnjaka.