Novo australijsko istraživanje otkriva da i mala količina ultra-prerađene hrane može smanjiti pažnju, posebno kod žena svih uzrasta.

Najnovija studija sa australijskog univerziteta pokazuje da čak i male količine industrijski prerađene hrane mogu uticati na kognitivne sposobnosti žena. Istraživanje objavljeno krajem aprila 2026. ističe da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za samo 10 odsto – što je ekvivalent jednoj kesici čipsa – može dovesti do blagih, ali merljivih promena u koncentraciji.

Ultra-prerađena hrana, poznata kao UPF, uključuje gotove grickalice, slatkiše, gazirane napitke i brzu hranu. Nutricionistkinja Barbara Kardoso, koja je vodila studiju, napominje: “naša ishrana sve više uključuje ove proizvode, a posledice se ogledaju ne samo u fizičkom, već i u kognitivnom zdravlju”. U ispitivanju je učestvovalo nekoliko hiljada odraslih osoba, a oni koji su češće konzumirali ovakve namirnice imali su nešto slabije rezultate na testovima pažnje.

Nutricionistkinja Keri Gans ističe da ovakva hrana obično sadrži visoke količine soli, šećera i aditiva, što može izazvati nagli pad energije nakon početnog talasa, ali i smanjiti unos esencijalnih hranljivih materija važnih za mozak. “Prerađena hrana zamenjuje obroke bogate vitaminima i mineralima, a to utiče na sposobnost koncentracije”, naglašava Gans.

Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Konzumacija ultra-prerađene hrane možda ne deluje opasno na prvi pogled, ali dugoročno može povećati rizik od problema s pamćenjem i pažnjom, pa čak i od razvoja ranih znakova demencije.”

Za žene koje često posežu za brzom užinom, preporuka je da umesto kesice čipsa ili keksa biraju orašaste plodove, voće ili jogurt. Ove namirnice su bogatije vlaknima, proteinima i zdravim mastima, što doprinosi održavanju energije i boljoj funkciji mozga tokom dana. Ukoliko primetite pad koncentracije ili promene u pamćenju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom radi prilagođavanja ishrane.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Nova američka studija ukazuje na moguće rizike pesticida u voću i povrću, posebno kod mlađih nepušača

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama otkriva neočekivanu vezu između zdrave ishrane i učestalosti raka pluća kod mlađih žena koje nikada nisu pušile. Naučnici sa renomiranog onkološkog instituta analizirali su podatke 187 pacijenata mlađih od 50 godina, nepušača, i došli do iznenađujućeg zaključka – osobe koje su konzumirale najviše voća, povrća i integralnih žitarica zapravo su imale viši rizik od razvoja raka pluća.

Rak pluća obično povezujemo sa pušenjem i starijom populacijom, ali poslednjih godina raste broj slučajeva kod mlađih žena koje nisu nikada pušile. Ova grupa ispitanika unosila je znatno više zdrave hrane od proseka, što je do sada važilo za osnovu prevencije mnogih bolesti, pa rezultati otvaraju važna pitanja za dalje istraživanje.

Član istraživačkog tima, doktorka Horhe Nieva, ističe: „Naši rezultati pokazuju da mlađe osobe koje ne puše, a konzumiraju više zdrave hrane, imaju veći rizik od raka pluća. Potrebno je dodatno ispitivanje uzroka ovog fenomena.”

Važno je istaći da sama zdrava hrana nije proglašena rizičnim faktorom. Naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti izloženost pesticidima – hemijskim sredstvima koja se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi. Ovakvi proizvodi često sadrže ostatke pesticida, što je prepoznato kao potencijalni rizik. Iako su najviše izloženi radnici u poljoprivredi, i svakodnevni potrošači mogu uneti manje količine ovih supstanci kroz ishranu.

Istraživanje ne menja preporuke za raznovrsnu i balansiranu ishranu, ali ističe značaj temeljitog pranja i ljuštenja voća i povrća, kao i izbor organskih proizvoda kad god je to moguće. Žene koje vode računa o ishrani porodice mogu deo svežeg voća i povrća zameniti zamrznutim, jer ono često sadrži manje ostataka pesticida.

Rak pluća kod nepušača pokazuje drugačije simptome od onog povezanog sa pušenjem. Rani znaci mogu biti suptilni – blagi kašalj, umor ili bol u grudima. Zato je važno da žene obraćaju pažnju na promene zdravlja i redovno konsultuju lekara, naročito ako postoji porodična istorija bolesti.

Za sve nedoumice ili simptome vezane za ishranu i zdravlje, savetuje se da se obratite svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Naučna istraživanja se nastavljaju, a trenutna preporuka glasi: birajte raznovrsnu, temeljno opranu i što prirodniju hranu, uz pažljivo biranje izvora namirnica.

Pravilno unošenje cinka i selena jača imunitet, poboljšava koncentraciju i doprinosi vitalnosti od jutra

Mnoge žene uočavaju da im je jutarnja energija niža, a otpornost na stres i prehlade često slabija, posebno tokom promena godišnjih doba ili u periodima pojačanih obaveza. Stručnjaci naglašavaju važnost uravnotežene ishrane i unosa esencijalnih minerala poput cinka i selena za očuvanje zdravlja i vitalnosti kod žena svih uzrasta.

Cink se najčešće vezuje za podršku imunom sistemu, ali takođe doprinosi obnovi kože, kose i noktiju, što je posebno značajno za žene. Prema rečima dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine, „unos cinka odmah nakon buđenja može pomoći telu da se bolje izbori sa spoljnim faktorima, podrži hormonalnu ravnotežu i doprinese bržem buđenju organizma“. Ovaj mineral naročito se preporučuje damama koje su izložene stresu, imaju problema sa kožom ili žele više energije ujutru.

Selen je poznat kao snažan antioksidans koji štiti ćelije od oštećenja i ima važnu ulogu u radu štitne žlezde, koja je često osetljiva kod žena, posebno u fazama hormonskih promena. Dr Petrović dodaje: „Selen može doprineti boljoj mentalnoj jasnoći i stabilnom nivou energije tokom dana, posebno ako se unosi ujutru na prazan stomak ili uz lagani doručak“. Manjak selena može se odraziti kroz umor, lošiju koncentraciju i slabiji imunitet.

Za žene koje se bore sa promenama raspoloženja, umorom ili pojačanim opadanjem kose, kombinacija cinka i selena može biti jednostavno rešenje za osnaživanje organizma. Ova kombinacija je naročito korisna tokom prelaznih perioda u godini, kada telo postaje podložnije infekcijama. Preporučuje se da se minerali unose kroz balansiranu ishranu – cink je najzastupljeniji u crvenom mesu, mahunarkama i semenkama bundeve, dok je selen bogato zastupljen u brazilskom orahu, ribi i jajima.

Ukoliko se odlučite za suplemente, konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom, jer preterani unos može biti štetan. Dr Petrović upozorava: „Pravilno doziranje i individualni pristup su ključni, naročito kod žena sa postojećim zdravstvenim tegobama ili trudnica“.

Uvođenje cinka i selena u jutarnju rutinu, zajedno sa zdravim doručkom i dovoljnim unosom tečnosti, može doprineti većoj energiji, boljoj otpornosti i ukupnom osećaju vitalnosti kod žena. Za individualan savet i tačnu dijagnozu, obavezno se obratite svom lekaru.