Letnje vrućine i izlazak iz rashlađenih prostorija povećavaju rizik za žene sa srčanim i vaskularnim problemima

Tokom letnjih meseci mnoge žene spas od vrućine traže u klimatizovanim prostorijama, automobilima ili kancelarijama. Ipak, nagli izlazak iz rashlađenog prostora na visoke temperature može predstavljati ozbiljan šok za organizam, naročito ako imate probleme sa srcem ili krvnim sudovima. Prema rečima kardiologa, ovakve nagle temperaturne promene mogu izazvati neprijatne i opasne reakcije na zdravlje.

Naše telo se prilagođava spoljnim uslovima, ali mu je za to potrebno određeno vreme. Kada, na primer, iz prostorije hlađene na 22 stepena izađete na sunce gde temperatura prelazi 35 stepeni, organizam odmah pokušava da se rashladi. Tada dolazi do širenja površinskih krvnih sudova (vazodilatacije) kako bi se višak toplote brže oslobodio. Ovakav nagli prelazak može prouzrokovati pad krvnog pritiska i dodatno opteretiti srce.

Zdrave osobe često ovakve promene podnesu bez većih problema, ali za starije žene, trudnice i one sa hipertenzijom ili hroničnim srčanim bolestima, rizik je mnogo veći. “Nagli temperaturni šok posebno pogađa žene sa postojećim kardiovaskularnim bolestima, jer srce mora da radi brže i jače kako bi održalo protok krvi i dotok kiseonika do važnih organa”, ističe dr Dalibor Dragišić, kardiolog.

Pad pritiska može prouzrokovati vrtoglavicu, slabost, zamućen vid ili čak nesvesticu. Dehidratacija, koja je česta leti zbog pojačanog znojenja, dodatno povećava rizik. Gubitak tečnosti i elektrolita čini krv gušćom, otežava cirkulaciju i može izazvati poremećaje srčanog ritma. “Kombinacija dehidratacije i naglih promena temperature može kod nekih žena dovesti do kolapsa ili napada slabosti, posebno ako se dugo zadržavaju napolju ili obavljaju fizičke aktivnosti na suncu”, naglašava dr Ivan Radić.

Zato je važno da žene sa srčanim i vaskularnim tegobama, kao i one u rizičnim grupama, obrate pažnju na svoje navike tokom leta. Nagli izlazak iz klimatizovanih prostora – prodavnica, automobila ili kancelarija – ne treba shvatati olako.

Stručnjaci preporučuju postepeni izlazak iz klimatizovanih prostorija kad god je to moguće. Idealno je da razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne bude veća od 6 do 8 stepeni. Takođe, na izlasku se preporučuje zadržavanje u hodniku ili prostoru sa umerenijom temperaturom. Unos dovoljne količine vode je ključan, dok treba izbegavati napitke koji dodatno dehidriraju, poput kafe ili alkohola.

“Nikada ne izlazite naglo na vrućinu, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Uvek nosite vodu sa sobom i birajte laganu, svetlu odeću. Ako osetite vrtoglavicu, slabost ili malaksalost, odmah potražite hlad i osveženje”, savetuje dr Dalibor Dragišić.

Žene sa hroničnim bolestima ili one na terapiji za srce i pritisak, tokom leta bi trebalo češće da prate svoje tegobe i konsultuju lekara za eventualno prilagođavanje terapije.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Ana Kanadas sa Kembridža otkriva koje proizvode treba izbegavati radi smanjenja rizika od oštećenja DNK i karcinoma

Briga o zdravlju kroz pravilnu ishranu postaje sve važnija, posebno kada je reč o prevenciji ozbiljnih bolesti poput raka. Naučnica Ana Kanadas sa Univerziteta Kembridž već šest godina istražuje kako određene namirnice utiču na nastanak karcinoma i oštećenje DNK. Njeno istraživanje ukazuje da svakodnevna ishrana može imati veliki uticaj na zdravlje, a žene su naročito u riziku zbog učestalosti pojedinih oblika raka, kao što je rak dojke. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, postoji jasna veza između nekih grupa hrane i razvoja karcinoma.

Ana Kanadas posebno upozorava na deset proizvoda koje izbegava: prerađeno meso (slanina, kobasice, naresci), zaslađene gazirane napitke, ultraprerađene grickalice, prerađene žitarice za doručak, zapečeno ili zagorelo meso, duboko prženu brzu hranu, veoma prerađene “zdrave” proizvode (proteinske pločice, dijetalne grickalice), energetska pića, aromatizovane mlečne dodatke za kafu i alkohol. Ona naglašava da je prerađeno meso, prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije, kancerogeno zbog povezanosti sa rakom debelog creva. Kako kaže Kanadas: “Nikada ne biram prerađeno meso, jer je dokazano da povećava rizik od raka debelog creva i direktno oštećuje DNK.”

U nastavku, naučnica objašnjava i dodatne rizike: šećeri iz gaziranih sokova dovode do naglog skoka glukoze i povećavaju rizik od gojaznosti, što je povezano sa većom pojavom karcinoma. Ultraprerađene grickalice i žitarice sadrže mnogo šećera, aditiva i kalorija, a malo korisnih vlakana. Termička obrada mesa pri visokim temperaturama doprinosi stvaranju opasnih hemijskih spojeva, što potvrđuju laboratorijska istraživanja. Pržena brza hrana može sadržati akrilamid, spoj koji se smatra potencijalno kancerogenim, dok brojni “zdravi” proizvodi sadrže veštačke aditive. Energetska pića su još jedan problem: “Energetska pića sadrže kombinaciju šećera i stimulansa koji su posebno štetni za zdravlje srca i krvnih sudova”, ističe Kanadas.

Kada je reč o alkoholu, Kanadas ga potpuno izbegava: “Čak i umereno konzumiranje alkohola povećava rizik od nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke i jetre. Etanol se u telu pretvara u acetaldehid koji direktno oštećuje DNK”, naglašava ona. Da biste smanjili rizik, savetuje da birate što prirodnije i minimalno prerađene namirnice, izbegavate prženje na visokim temperaturama i ograničite unos dodatog šećera. Pre kupovine obavezno proverite sastav proizvoda, čak i ako su predstavljeni kao “zdravi”. Za konačnu dijagnozu i preporuke, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Gastroenterolog savetuje upotrebu kupusnjača, vlakana i fermentisanih proizvoda za zdravlje creva kod žena

Sve više žena suočava se sa izazovima u vezi sa zdravljem debelog creva, a posebno zabrinjava porast slučajeva raka na ovom području. Dr Džozef Salhab, poznati gastroenterolog, naglašava da izbor hrane ima presudnu ulogu u očuvanju zdravlja creva i prevenciji bolesti, posebno kod žena s genetskim predispozicijama ili drugim rizičnim faktorima. Prema dr Salhabu, važno je svakodnevno unositi namirnice koje podržavaju rast korisnih bakterija u crevima i bogate su vlaknima. On preporučuje da svaka žena u svoju ishranu uključi najmanje pola šolje povrća iz porodice kupusnjača, kao što su brokoli, kelj, kupus, karfiol i prokelj. Ove vrste povrća sadrže specifična biljna jedinjenja koja mogu pomoći u zaštiti digestivnog sistema.

Ipak, nije dovoljno osloniti se samo na povrće. Dr Salhab otkriva da svoj dan najčešće započinje jogurtom i ovsenim pahuljicama, dok tokom dana često jede orašaste plodove i sveže voće – kivi, lubenicu ili citrusno voće. Ističe i jabuke sa malo cimeta kao dobar izbor za creva, dok je avokado posebno koristan za razvoj korisnih bakterija. Ovakva raznovrsna ishrana podstiče razvoj zdrave mikrobiote i doprinosi boljem radu sistema za varenje. Integralne žitarice, fermentisani mlečni proizvodi i mahunarke dodatno pomažu u održavanju ravnoteže crevne flore.

Stručnjaci takođe upozoravaju na negativan uticaj prerađene hrane, visokog unosa šećera i nedostatka vlakana na zdravlje creva. Ženama se savetuje da smanje konzumaciju prerađenog mesa, zaslađenih pića i gotove hrane. Umesto toga, preporučuju se biljne namirnice, mnogo svežeg voća i povrća, mahunarke i fermentisani proizvodi poput kefira ili kiselog kupusa. Fermentisana hrana posebno se izdvaja kao važna za održavanje zdravlja crevne mikroflore, što doprinosi jačem imunitetu i smanjenju upalnih procesa.

Dr Salhab naglašava: “Zdrava ishrana ne zavisi od jedne supernamirnice, već od celokupnog načina ishrane. Važno je unositi više vlakana i birati što raznovrsniju hranu biljnog porekla.” Preporučuje i redovnu konzumaciju integralnih žitarica, orašastih plodova i fermentisanih mlečnih proizvoda. Osim pravilne ishrane, važno je redovno odlaziti na preventivne preglede i pratiti savete stručnjaka. Iako zdrav način života može značajno smanjiti rizik, ne postoji garancija da se bolest neće razviti, pa je stručna konsultacija uvek neophodna.