Izgradnja gasovoda Južna interkonekcija povezaće BiH sa LNG terminalom na Krku, završetak planiran do 2028. godine

Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisale su u Dubrovniku sporazum o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija vredan 1,5 milijardi evra, sa ciljem jačanja energetske sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja gasom. Projekat će realizovati američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana krajem prošle godine.

Sporazum su potpisali predsedavajuća Veća ministara BiH Borjana Krišto i hrvatski premijer Andrej Plenković, dok je ministar energetike SAD Kris Rajt prisustvovao ceremoniji. Krišto je izjavila: „Veliki korak napred: u Dubrovniku sam u ime Bosne i Hercegovine potpisala Sporazum o Južnoj interkonekciji s Hrvatskom, kojim je poboljšana energetska sigurnost i diverzifikacija opskrbe“, ističući zahvalnost američkim partnerima.

Projekat predviđa izgradnju gasovoda na ruti Zagvozd (Hrvatska) – Posušje (BiH) – Novi Travnik/Travnik, sa odvajanjem prema Mostaru, kao i izgradnju gasovoda Split – Zagvozd u Hrvatskoj. Južna gasna interkonekcija smatra se ključnim rešenjem za energetsku nezavisnost BiH, koja se sada snabdeva ruskim prirodnim gasom preko Srbije (Balkanski/Turski tok).

Entitetska vlada Federacije BiH predložila je da izgradnju i upravljanje ovim gasovodom bez tendera preuzme američka kompanija AAFS, koja će povezati BiH sa hrvatskim gasnim sistemom i LNG terminalom na ostrvu Krk. Ovakav model izazvao je kritike zbog obaveza BiH prema evropskom energetskom zakonodavstvu i postupka izbora investitora bez javnog tendera.

Gasovod bi trebalo da bude završen do 2028. godine, a u narednih sedam godina planirana je izgradnja tri gasne elektrane u Kaknju, Mostaru i Tuzli. Nastavak realizacije projekta zavisi od odobrenja oba doma Parlamentarne skupštine BiH i Vlade Hrvatske.

Država nudi otkup evroobveznica sa kamatom 3,125%, najavljuje nove emisije u evrima i dolarima sa prinosom do 6,2%

Republika Srbija započela je proces prevremenog otkupa dela svojih obveznica u iznosu od dve milijarde evra, čija kamata iznosi 3,125% i koje dospevaju 2027. godine, a istovremeno priprema izdavanje novih obveznica denominovanih u evrima i američkim dolarima, saopšteno je. Ponuda za otkup važi do 6. maja 2026. u 16 časova po londonskom vremenu, a menadžeri su BNP Paribas, Deutsche Bank, Merrill Lynch, Morgan Stanley i UniCredit Bank.

Vlasnicima ovih hartija država nudi otkup po nominalnoj ceni od 1.000 evra za 1.000 evra, uz isplatu pripadajuće obračunate kamate do dana otkupa. Srbija planira da otkupi ukupno do milijardu evra ovih obveznica, dok se ostatak refinansira kroz nove emisije, što omogućava produženje roka otplate i potencijalno povoljnije uslove servisiranja duga.

Nove emisije uključuju evroobveznice sa rokom od 5 i 12 godina i dolarske obveznice na 10 godina. Preliminarni prinos za petogodišnje evroobveznice iznosi oko 1,80 procentnih poena iznad midswap stope, a za 12-godišnje 2,30 poena iznad, što uz trenutne midswap stope od 2,8% do 2,85% za 5 godina i 2,54% do 2,55% za 12 godina, znači da će Srbija plaćati kamatu između 4,6% i 4,85% za evroemisije. To je oko 47% više u odnosu na prethodnu kamatu.

Kao deo emisije predviđena je i zelena obveznica (green bond) u okviru 12-godišnje evrotranše, namenjena finansiranju i refinansiranju projekata održivog razvoja i zaštite životne sredine. Srbija je prvi put izdala zelenu evroobveznicu 2021. godine, u iznosu od jedne milijarde evra i ročnosti sedam godina.

U dolarskom segmentu aranžmana planirana je desetogodišnja emisija sa očekivanim prinosom od 1,75 procentnih poena iznad američkih državnih obveznica iste ročnosti. S obzirom na trenutne kamate na američke hartije od 2,54% do 2,55% za pet godina i 4,0% do 4,5% za 12 godina, srpska kamata za dolar biće između 4,25% i 6,2%.

Na međunarodnom tržištu Srbija je 2020. godine plasirala obveznice vredne dve milijarde evra, koje su bile listirane na Londonskoj berzi. Tada je više od 300 stranih investitora iskazalo tražnju za preko sedam milijardi evra, gotovo četiri puta više od ponuđene vrednosti emisije. Ministarstvo finansija naglasilo je da je tokom pandemije Srbija izašla na tržište bez pomoći Evropske centralne banke.

Prema podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 27. april premašuje 4,6 biliona dinara. Kreditni rejting prema S&P Global Ratings je investicioni, Moody’s ga drži na nivou Ba2 (dve stepenice ispod investicionog, uz stabilne izglede), dok je Fitch dodelio ocenu BB+ (jedna stepenica ispod investicionog) uz pozitivne izglede.

U poređenju, Slovenija je krajem marta najavila zaduženje putem panda obveznica u jenima, sa rasponom kamatnih stopa između 1,70% i 2,20%.

Irska prelazi 138 hiljada evra, dok Bugarska ostaje na 28 hiljada evra – sever i zapad Evrope zadržavaju vodeće pozicije

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je projekciju prema kojoj će BDP po glavi stanovnika u Luksemburgu premašiti 152 hiljade evra do 2030. godine, dok će Irska dostići oko 138 hiljada evra, što je najviši nivo među evropskim ekonomijama. Analiza MMF-a obuhvata 41 evropsku zemlju, uključujući članice EU, države EFTA, kandidate za EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, a procenjuje se nominalni BDP po stanovniku i BDP po kupovnoj moći (PPP).

Prema izveštaju, Irska će do 2030. godine preteći Luksemburg kao vodeća evropska ekonomija po PPP, ali MMF napominje da su irske brojke pod značajnim uticajem velikih multinacionalnih kompanija. Pored Irske i Luksemburga, među pet najbogatijih zemalja nalaze se Norveška, Švajcarska i Danska.

Među najvećim evropskim ekonomijama, Nemačka će biti 12. po BDP-u po glavi stanovnika, dok će Francuska zauzeti 15. mesto, Ujedinjeno Kraljevstvo 16, Italija 18, a Španija 22. poziciju. Ovo potvrđuje da veličina ukupnog BDP-a ne garantuje visoki životni standard svakog građanina.

Na dnu liste ostaju zemlje kandidati za članstvo u EU – Ukrajina, Kosovo i Moldavija, koje će, prema projekcijama, imati najniži BDP po glavi stanovnika do 2030. godine. Među članicama EU, Bugarska će ostati najniže rangirana sa oko 28 hiljada evra po glavi stanovnika, dok se očekuje da će Grčka pasti sa 29. na 32. mesto. Kipar bi mogao da ostvari najveći napredak, prelazeći sa 16. na 13. poziciju.

Unutar Evropske unije, izuzev Luksemburga i Irske, Danska će prednjačiti sa skoro dvostrukim BDP-om po glavi stanovnika u odnosu na Grčku. Pored toga, MMF navodi da su nominalne razlike još izraženije: Luksemburg sa više od 152 hiljade evra, Irska sa oko 138 hiljada evra, a Bugarska sa oko 28 hiljada evra po glavi stanovnika.

Glavni zaključak je da će Evropa do 2030. ostati podeljena – sever i zapad kontinenta zadržaće vodeće ekonomske pozicije, dok će istok, i pored rasta, i dalje zaostajati. Za zemlje poput Hrvatske, to znači nastavak približavanja evropskom proseku, ali i dalje višegodišnji proces dostizanja najrazvijenijih članica.