Rezoluciju potvrđuje američki Senat, mera simboličnog karaktera, bez zakonske snage prema dostupnim informacijama

Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je u utorak rezoluciju o ratnim ovlašćenjima prema Iranu, koju je prethodno izglasao Predstavnički dom. Ova rezolucija predstavlja prvi takav dokument koji je prošao kroz oba doma Kongresa, a tiče se ograničavanja učešća američkih vojnih snaga u sukobima sa Iranom bez izričite odluke Kongresa. Prema zvaničnim informacijama, rezolucija ima simboličan karakter i ne nosi zakonsku snagu, jer kao objedinjena rezolucija ne zahteva potpis predsednika.

Za usvajanje rezolucije glasalo je 50 senatora, dok je 48 bilo protiv. Četiri republikanska senatora podržala su predlog zajedno sa većinom demokrata, dok je jedan demokratski senator bio protiv. Dva republikanska senatora nisu učestvovala u glasanju. Tekst rezolucije predviđa da predsednik Sjedinjenih Država povuče američke oružane snage iz neprijateljstava protiv Islamske Republike Iran, osim ako Kongres ne proglasi rat ili ne da ovlašćenje za upotrebu vojne sile.

Predstavnici demokratske stranke su tokom rasprave pozivali republikanske kolege da podrže rezoluciju. Senatski manjinski lider je istakao da je cilj glasanja da se republikanski senatori izjasne o nastavku američkog vojnog angažmana. Neki republikanski senatori izrazili su neslaganje sa načinom na koji je vođena politika prema Iranu, dok su drugi naveli da rezolucija nema pravnu snagu i da uglavnom ima politički značaj.

Ova rezolucija usledila je nakon perioda povećanih tenzija između Sjedinjenih Država i Irana. U prethodnim mesecima došlo je do više incidenata i razmene oštre retorike između dve zemlje. Neki članovi Kongresa su naveli da je namera rezolucije da pošalje signal o ograničenju predsedničkih ovlašćenja u vojnim pitanjima, dok protivnici ističu da je reč o simboličnom aktu bez direktnog uticaja na terenu.

Prema dostupnim podacima, usvajanje ove rezolucije ne menja trenutno raspoređivanje američkih snaga niti politiku prema Iranu, ali predstavlja zabeležen stav oba doma Kongresa po ovom pitanju. Dodatne reakcije iz izvršne vlasti nisu objavljene u trenutku izveštavanja.

Nacionalni istražni biro vodi istragu protiv 30-godišnjaka, pronađeni lobanje i delovi tela na više lokacija

Mađarska policija pokrenula je istragu protiv 30-godišnjeg muškarca iz Budimpešte zbog sumnje na nedozvoljenu upotrebu ljudskog tela, saopšteno je 4. juna. Prema policijskim izvorima, kod osumnjičenog su pronađene lobanje, kosti i drugi preparirani delovi tela, i to kako na radnom mestu, tako i u njegovom domu.

Nacionalni istražni biro mađarske policije (KR NNI) objavio je da je istraga pokrenuta nakon što su dobijene informacije da bolnički radnik iz Budimpešte poseduje ljudske ostatke. Prema navodima, muškarac je pokazivao veliko interesovanje za anatomiju i patologiju, a takođe je secirao životinje iz hobija.

Istražitelji sumnjaju da je do delova tela dolazio delom preko svog radnog mesta, a delom iskopavanjem tela sa napuštenih groblja u Mađarskoj i Slovačkoj. Policija je pretražila radno mesto i dom osumnjičenog, gde su pronađeni ljudski ostaci.

“Osumnjičeni je priveden i protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog nedozvoljene upotrebe ljudskog tela. Istraga je u toku”, navodi se u zvaničnoj izjavi Nacionalnog istražnog biroa.

Kako je saopšteno, istražitelji nastavljaju prikupljanje dokaza i utvrđivanje okolnosti pod kojima su ljudski ostaci dospeli u posed 30-godišnjaka.

Sekretar vojske potvrdio pripreme za otvaranje dva poligona u SAD radi unapređenja obuke i razvoja protivdron sistema

Američka vojska planira da u narednih četiri do šest nedelja uspostavi najmanje dva domaća poligona na kojima će se simulirati uslovi slični onima sa ratišta u Ukrajini, izjavio je sekretar američke vojske Dan Driskol. Cilj ovih poligona je da se stvore realistični uslovi elektronskog ratovanja i ometanja, što bi omogućilo proizvođačima dronova i sistemima za protivdron zaštitu da zajedno testiraju i unapređuju svoja rešenja.

“Na ovim poligonima moguće je kreirati okruženje sa elektronskim ometanjem, kao i omogućiti zajednički rad između proizvođača dronova i alata za njihovo neutralisanje,” rekao je Driskol tokom obraćanja novinarima. On je dodao da će i vojnici imati priliku da učestvuju u obuci na ovim lokacijama, kako bi stekli praktična iskustva i unapredili saradnju sa razvojnim timovima.

Driskol je naveo da u SAD već postoje lokacije na kojima se vojska može bezbedno baviti testiranjem, ali je istakao da se razmatra i mogućnost korišćenja jedne globalne lokacije van SAD za agresivnija testiranja, uključujući i ispitivanja sistema sa hipersoničnim tehnologijama. Precizne lokacije novih poligona nisu saopštene, jer se planiranje još uvek nalazi u početnoj fazi.

Trenutno, deo obuke američkih vojnika za protivdron delovanje, poput one koja je održana u aprilu, ne uključuje elektronsko ometanje, delom zbog ograničenja koja postoje u SAD u vezi sa korišćenjem takve opreme. Zbog toga se očekuje da će novi poligoni omogućiti realističnije scenarije i unaprediti pripreme vojske za potencijalne pretnje.

Sekretar vojske je svoje komentare izneo tokom industrijskog dana namenjenog razgovoru sa kompanijama koje razvijaju sisteme za presretanje dronova i raketa. Zvaničnici ističu da je cilj obuke i testiranja jačanje sposobnosti vojske u uslovima savremenih pretnji, pri čemu se posebno naglašava važnost reagovanja na elektronsko ometanje kakvo je primećeno na ratištima u Ukrajini.

Još uvek nije precizirano kada će novi poligoni biti potpuno operativni, a više informacija o lokacijama i obimu testiranja očekuje se nakon završetka planiranja.