Saznajte kako prepoznati prve znake melanoma i koje korake preduzeti za bezbednu kožu na suncu

Letnje vreme donosi više izlaganja suncu, ali i povećava rizik za zdravlje kože, posebno kada je reč o melanomu, najopasnijem obliku raka kože. Ova bolest može se javiti i na potpuno zdravoj koži, a rani simptomi su često neprimetni. Prema rečima dr Ane Valentinovne Mičenko, dermatovenerologa sa Instituta za istraživanje raka u Moskvi, melanom nastaje na neoštećenoj koži u 70 do 80 odsto slučajeva. “Čak i kada je promena manja od milimetra, postoji rizik od širenja bolesti. To je zato što ćelije koje stvaraju pigment imaju urođenu sklonost kretanju,” objašnjava doktorka Mičenko.

Glavni faktori rizika nisu samo genetski – najopasnije je dugotrajno i prekomerno izlaganje UV zracima, naročito kod žena starijih od 50 godina. Žene koje imaju više od 50 mladeža, oštećenja od sunca ili istoriju raka kože treba da budu naročito oprezne. Genetska predispozicija je prisutna kod oko 8 odsto slučajeva, što znači da su redovni pregledi važni i za članove porodice obolelih. “Ako u porodici postoji više slučajeva melanoma, neophodno je redovno raditi dermatoskopske preglede mladeža, jer se povećava rizik i za druge organe,” upozorava doktorka Mičenko.

Sumnjivi simptomi uključuju promenu boje, oblika ili veličine mladeža, kao i pojavu svraba ili krvarenja. Posebno treba obratiti pažnju na mladeže veće od šest milimetara, višebojne ili one koji se razlikuju od ostalih. “Ako primetite da je mladež promenio oblik ili boju, odmah se obratite dermatologu,” savetuje dr Jadran Bandić. Pravovremeno reagovanje značajno povećava šansu za izlečenje.

Zaštita kože tokom leta podrazumeva izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova i obaveznu upotrebu kreme sa zaštitnim faktorom najmanje 30 (SPF 30). Kremu treba naneti minimum 30 minuta pre izlaska i obnavljati je svaka dva sata. Preporučuje se nošenje naočara za sunce i odeće koja prekriva što veći deo tela. Nije potrebno zasebno prekrivati mladeže, jer su ćelije koje mogu postati zloćudne prisutne u celoj koži – važno je zaštititi celokupno telo.

Redovan samopregled kože svaka dva do tri meseca pomaže da se eventualne promene otkriju na vreme. Pratite pojavu novih promena ili promene izgleda postojećih mladeža. Ako imate faktore rizika, posetite dermatologa jednom godišnje ili češće prema preporuci lekara. Iako je melanom u porastu, žene koje reaguju na vreme imaju bolje izglede za izlečenje. Tumori na rukama i nogama donose najbolju prognozu, dok su promene na noktima, dlanovima i tabanima ozbiljnije.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.

Kratke šetnje tokom radnog dana mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati koncentraciju

Mnoge žene danas veliki deo dana provode sedeći ispred računara, što često dovodi do ukočenosti vrata, bolova u leđima, umora i zamagljenog vida. Takav način života povećava mogućnost nastanka hroničnih zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti. Stručnjaci ističu da je za prevenciju dovoljno da svakih sat vremena ustanete i prošetate oko pet minuta.

Novinarka i autorka Manuš Zomorodi godinama je istraživala zašto se oseća iscrpljeno posle rada na računaru. U svojoj knjizi napominje da digitalni način života ne utiče samo na psihu, već i na telo, dok mnoge žene ignorišu simptome poput bola, umora ili stresa tokom radnog dana. Dugo sedenje dovodi do savijenih kukova i kolena, što usporava cirkulaciju i smanjuje aktivnost mišića nogu. Posledično, telu je teže da reguliše nivo šećera i masnoća u krvi.

Fiziolog dr Kit Dijaz sa Univerziteta Kolumbija sproveo je istraživanje koje je pokazalo da i samo pet minuta laganog hodanja na svakih 30 minuta značajno poboljšava nivo šećera i krvni pritisak. Žene koje praktikuju ovu rutinu prijavljuju manje umora i bolju koncentraciju. Dobra vest je da nije potrebna intenzivna fizička aktivnost – dovoljno je lagano hodanje brzinom oko tri kilometra na sat. Čak i ako ne uspete da ustanete svakih pola sata, redovno kretanje u toku dana ima pozitivan efekat.

Vežbanje u teretani ili sto za stajanje nisu dovoljni da nadoknade sate sedenja, upozoravaju stručnjaci. “Ako stojite više od dva sata dnevno bez kretanja, povećava se rizik od proširenih vena i krvnih ugrušaka. Ključ je u pokretu, a ne samo u promeni položaja”, ističe Manuš Zomorodi. Dakle, ni povremeno vežbanje ni rad za stolom za stajanje ne mogu u potpunosti izbrisati posledice dugotrajnog sedenja.

Saveti za primenu novih saznanja su jednostavni: postavite podsetnik da svakog sata ustanete, napravite krug po kancelariji ili stanu, istegnite se ili obavite telefonski razgovor u pokretu. Redovno kretanje doprinosi ne samo boljem fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Ako imate hronične tegobe ili sumnjate na ozbiljnije probleme, konsultujte se sa svojim lekarom za tačnu dijagnozu i savet.

Poznati voditelj otkriva kako je uz psihološku podršku, promenu navika i GLP-1 terapiju povratio zdravlje

Ivan Zeljković, poznat kao voditelj i preduzetnik, danas izgleda potpuno drugačije zahvaljujući tome što je uspeo da izgubi čak 55 kilograma. U periodu najveće gojaznosti, imao je 173 kilograma, a prevelika telesna masa je uticala na njegovo zdravlje i svakodnevicu. Iako mu je karijera bila prioritet, Ivan je shvatio da mora nešto da menja kada su se pojavili prvi ozbiljni zdravstveni problemi. Kako kaže, „džaba svi milioni ako nemaš zdravlje”.

Godinama je, poput mnogih žena, stavljao posao i obaveze ispred sebe, ali su mu brojna upozorenja pomogla da shvati koliko je važno postaviti zdravlje na prvo mesto. Gojaznost, kao stanje prekomerne telesne mase, značajno je narušila njegovu energiju, onemogućila ga u fizičkim aktivnostima i dovela do stalnog osećaja umora.

Ivan priznaje da su njegove loše navike, poput prejedanja i neredovne ishrane, bile uzrok problema: „Dani su mi bili puni hrane, nisam razmišljao šta jedem ni koliko jedem. Navike se stvaraju lako, a posledice dolaze kasnije.” U jednom trenutku nije mogao ni stepenicama da se popne bez pauze.

Ključ promene, kako navodi, bio je u odluci da okrene novu stranicu: „Sve kreće iz glave. Moraš da doneseš duboku odluku da više ne možeš tim putem. Meni su mnogo pomogli psihoterapija i GLP-1 lekovi (lekovi koji regulišu apetit i nivo šećera u krvi), ali nijedan lek ne može sam da reši problem. Promena načina života je najvažnija.” On naglašava i važnost psiholoških faktora i podrške: „Gojaznost nije samo pitanje karaktera. Tu su navike iz detinjstva, psihološki faktori i mnogo toga što ljudi ne vide.”

Nakon gubitka 55 kilograma, Ivan je primetio i promenu u ponašanju okoline. Prijatelji i poznanici su ga podržali i motivisali komplimentima: „Lepo je kad ljudi prepoznaju trud. To daje dodatnu motivaciju”, kaže on. Promena nije laka, ali je moguća uz realan pristup i upornost.

Ivan je pronašao rutinu koja je održiva: umesto dugih treninga, svakodnevno vežba 20 do 30 minuta. „Nemam dva sata za teretanu, ali trudim se da budem aktivan svakog dana. Bitno je pronaći sistem koji možete dugoročno da održavate. Ja šetam, vozim bicikl i igram golf”, otkriva. Ističe i značaj kontinuiteta: „Pravi kontinuitet znači da nekad pogrešiš i nastaviš dalje. To pravi razliku.”

Ivanova priča može biti inspiracija svim ženama koje se bore sa viškom kilograma. Njegov primer pokazuje da uz psihološku podršku, realne ciljeve i istrajnost, promena životnih navika značajno doprinosi zdravlju i samopouzdanju. Ako sumnjate na gojaznost ili imate zdravstvene tegobe, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.