Najnovija studija otkriva vezu između genetike, sklonosti ka crnom luku i smanjenja rizika od hroničnih bolesti

Nova međunarodna studija donosi zanimljive podatke o tome kako naši geni utiču na izbor hrane i zdravlje, posebno kod žena. U istraživanju koje je obuhvatilo više od 160.000 ljudi iz Velike Britanije, od kojih su mnoge bile žene starosti od 37 do 73 godine, utvrđeno je da žene sa izraženom genetskom sklonošću ka ukusu i mirisu crnog luka imaju smanjen rizik od dijabetesa tipa 2 i hronično povišenog krvnog pritiska. Naučnici su analizirali 325 gena koji utiču na percepciju ukusa i mirisa, kao i 140 različitih namirnica. Posebno je istaknuta važnost gena OR2T6, koji utiče na to koliko volimo crni luk. Žene koje nisu imale ovu varijantu gena ređe su birale crni luk i imale su veće šanse za razvijanje dijabetesa i visokog pritiska.

Otkriće potvrđuje da genetika igra još veću ulogu u našim prehrambenim navikama nego što se do sada mislilo. Genetski podaci, za razliku od navika ili stila života, ostaju nepromenjeni tokom života, što ih čini pouzdanim izvorom za procenu rizika od bolesti. Kako ističe genetski epidemiolog Danijel Hvang: “Naši geni su fiksirani i ne zavise od dnevnih navika, zbog toga nam omogućavaju bolju procenu rizika za bolesti.” Istraživači su kroz analizu genetskih podataka uspeli da utvrde uzročno-posledičnu vezu između ishrane i razvoja određenih bolesti, što je posebno važno za žene koje žele da se informišu na osnovu sigurnih naučnih saznanja.

Stručnjaci naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali da je potrebno dodatno ispitivanje na raznovrsnijim populacijama. Žene koje vole crni luk mogu imati određenu prednost, ali to nije jedini faktor koji doprinosi zdravlju. U planu su i nova istraživanja o tome kako bioaktivne supstance iz crnog luka, kao što su flavonoidi i sumporna jedinjenja, mogu dodatno doprineti zaštiti od hroničnih oboljenja. Do tada je preporuka da povrće, a posebno crni luk, uvrstite u svakodnevnu ishranu kao deo prevencije – ali svaka promena treba biti prilagođena individualnim potrebama i konsultovana sa lekarom.

Ova studija otvara put ka personalizovanijoj medicini, gde će preporuke o ishrani biti prilagođene genetskim karakteristikama svake osobe. Na taj način, žene mogu dobiti jasne smernice kako da sačuvaju svoje zdravlje i smanje rizik od dijabetesa i visokog pritiska.

Implanti su trajno rešenje za nedostatak zuba, ali je važno dobro se informisati i napraviti pravi plan pre početka terapije.

Gubitak zuba može imati veliki uticaj na svakodnevicu žena, od samopouzdanja do otežanog žvakanja i govora. Nedostatak zuba takođe može prouzrokovati pomeranje preostalih zuba i promeniti oblik lica, zbog čega mnoge žene u Srbiji razmatraju ugradnju zubnih implanata kao dugotrajno i stabilno rešenje. Pravilna informisanost o ovoj proceduri je ključna za uspešan ishod.

Zubni implant je mali titanijumski šraf koji se ugrađuje u vilicu i zamenjuje koren izgubljenog zuba. Na njega se kasnije postavlja nastavak i protetski rad – krunica, most, pa čak i proteza. Ovakav zahvat vraća funkciju žvakanja, sprečava pomeranje susednih zuba i pomaže u očuvanju prirodnog izgleda lica. Kandidati za implantate su žene koje su izgubile jedan ili više zuba, bilo zbog povrede, bolesti desni ili karijesa, ali je neophodno da se pre odluke proceni stanje kosti, zdravlje desni i opšte zdravlje.

Cena implantološke terapije zavisi od više faktora. Najpre, broj zuba koji nedostaju direktno utiče na ukupne troškove. Takođe, kvalitet i poreklo implantata, iskustvo stomatološkog tima i tip protetskog rada (krunica ili most) imaju značajnu ulogu. Kako ističe dr Ana Petrović, stomatolog: “Implantat nije samo šraf u vilici već kompletan proces koji zahteva individualni pristup svakoj pacijentkinji.” Ako je potrebno nadoknaditi više zuba ili kost, terapija postaje složenija i skuplja. “Vrlo je važno da pacijentkinje razumeju šta je sve uključeno u cenu. Nekada je potreban samo jedan implantat, dok u drugim slučajevima terapija podrazumeva više hirurških i protetskih faza”, objašnjava dr Petrović.

Stanje kosti vilice je od suštinskog značaja za uspešnost implantacije. Ako zub nedostaje duže vreme, kost može da se povuče, što iziskuje dodatne intervencije poput nadoknade kosti i povećava cenu i trajanje terapije. Materijal od kog se izrađuje krunica (keramika, metal-keramika ili cirkonijum) utiče na krajnji estetski rezultat i dugovečnost rešenja. Kod prednjih zuba, gde je izgled posebno važan, biraju se materijali visoke estetike. Dr Petrović naglašava: “Svaka pacijentkinja ima jedinstven slučaj i terapija mora biti prilagođena njenim potrebama i očekivanjima.”

Pre nego što donesete odluku, preporučuje se detaljan razgovor sa stomatologom. Zatražite jasan plan terapije sa objašnjenjem svih faza, uporedite predložene materijale, vreme oporavka i ukupne troškove. Pitajte i za garanciju na rad i savete o održavanju oralne higijene nakon ugradnje. Redovne stomatološke kontrole su neophodne za dugotrajnost implanata. Prava odluka i kvalitetan rad mogu značajno poboljšati kvalitet života žena svih uzrasta. Za precizne savete i dijagnozu obavezno se obratite svom stomatologu.

Kratke šetnje svakog sata poboljšavaju raspoloženje i zdravlje srca, a lako se uklapaju u svakodnevnicu

Sve više žena koje rade za računarom ili u kancelariji suočava se sa negativnim posledicama dugotrajnog sedenja. Novo američko istraživanje koje je obuhvatilo gotovo 20.000 odraslih osoba pokazalo je da petominutne šetnje na svakih sat vremena mogu značajno ublažiti štetne efekte sedelačkog načina života. Tokom tri nedelje, istraživači su pratili dnevne navike učesnika, a 11.484 njih je redovno pravilo pauze za kretanje na 30, 60 ili 120 minuta. Sve grupe su prijavile bolje raspoloženje i smanjen umor, dok je šetnja na svakih sat vremena bila najjednostavnija za primenu.

Dugotrajno sedenje povećava rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i problema sa krvnim sudovima. Takođe, više od 11 sati provedenih u sedećem položaju dnevno, što je uobičajeno u razvijenim društvima, povezano je sa lošijim mentalnim zdravljem i većom smrtnošću. Osim fizičkih problema, sedenje često izaziva osećaj umora i smanjuje opštu životnu energiju. Zbog toga je važno uvesti naviku da na svakih sat vremena ustanete i prošetate, makar po stanu ili kancelariji.

Istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Sports Medicine ističe da je “preterano sedenje postalo veliki javnozdravstveni problem, jer povećava rizik od mnogih hroničnih stanja, mentalnih poteškoća i prerane smrti.” Povremeno ustajanje i kratka šetnja pomažu cirkulaciji i olakšavaju razmenu masti i šećera u organizmu. U poređenju različitih dužina i učestalosti pauza, najpraktičnija i najefikasnija navika pokazala se upravo petominutna šetnja svakog sata. Ove pauze nisu smanjile radnu produktivnost, pa ne morate brinuti da će vam ovakav ritam ometati posao.

Viša medicinska sestra za kardiologiju iz udruženja British Heart Foundation, Emili Mekgrat, ističe: “Ova studija istraživala je kako pauze za kretanje utiču na raspoloženje i umor, ali znamo i da dugotrajno sedenje povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, kao i preuranjene smrti. Uzimanje redovnih ‘energetskih zalogaja’, poput petominutne šetnje svakog sata, može poboljšati raspoloženje i podržati zdravlje srca. Iako užurbani rasporedi to mogu otežati, nalazi sugerišu da jednostavni dodaci kretanja mogu poboljšati celokupno zdravlje.” Naglasila je i da je studija bila kratkoročna i bazirana na samoproceni, pa su potrebna dodatna istraživanja za potvrdu dugoročnih rezultata.

Za lakšu primenu, postavite podsetnik na telefonu ili računaru koji će vas na svakih sat vremena podsećati da ustanete. Pauze možete iskoristiti i za istezanje ili razgovor sa koleginicama dok stojite. I najmanje promene, poput petominutne šetnje, donose značajne koristi za zdravlje i raspoloženje. Za individualne savete obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.