Sve više građana Srbije postavlja isto pitanje – šta uraditi sa 1.000 evra ušteđevine? Nije to iznos za kupovinu stana ili pokretanje velike kompanije. Ali finansijski stručnjaci smatraju da može biti sasvim dovoljan za prvi ozbiljniji korak ka stvaranju kapitala.

Najveća greška, upozoravaju ekonomisti, jeste držati novac godinama na tekućem računu ili kod kuće. Njegova kupovna moć vremenom opada. Sa druge strane, očekivati da će se hiljadu evra za nekoliko meseci pretvoriti u deset ili dvadeset hiljada. To je gotovo siguran put do razočaranja ili čak finansijske prevare.

Ulaganje na svetske berze putem investicionih fondova

Jedna od opcija kojoj se poslednjih godina okreće sve veći broj građana jeste ulaganje na svetske berze putem investicionih fondova, poznatih kao ETF-ovi. Za razliku od kupovine akcija samo jedne kompanije, ovakvi fondovi omogućavaju da se novac rasporedi na desetine ili čak stotine najvećih svetskih firmi. Time se rizik značajno smanjuje. Dugoročno posmatrano, upravo ovakav način ulaganja mnogi stručnjaci smatraju jednim od najstabilnijih za građane. To je za one koji planiraju da novac ostave da „radi“ deset ili više godina.

Naravno, ovakva ulaganja nisu bez rizika. Berza može da padne, vrednost investicije može privremeno da se smanji. Ali istorija pokazuje da su najpoznatiji svetski berzanski indeksi na duži rok uglavnom ostvarivali rast. Upravo zbog toga finansijski savetnici često ističu da je vreme važnije od pokušaja da se „pogodi“ pravi trenutak za kupovinu.

Oročena štednja ili ulaganje u državne obveznice

Za one koji ne žele bilo kakvu neizvesnost, sigurnija alternativa mogu biti oročena štednja ili ulaganje u državne obveznice. Prinosi su u tom slučaju znatno skromniji, ali je i rizik daleko manji. Posle višegodišnjeg perioda gotovo simboličnih kamata, banke su poslednjih godina povećale kamatne stope na štednju, pa i ova opcija ponovo postaje zanimljiva građanima koji žele da sačuvaju vrednost svoje ušteđevine.

Ipak, mnogi finansijski stručnjaci smatraju da najbolja investicija često nije ni berza ni banka, već – ulaganje u sebe. Za oko 1.000 evra moguće je završiti profesionalne kurseve, steći međunarodne sertifikate, kupiti opremu za dodatni posao ili pokrenuti mali internet biznis. Takva investicija možda ne donosi zaradu odmah, ali može značajno povećati mesečne prihode i otvoriti vrata novim poslovnim prilikama.

Internet prepun oglasa

Koliko zapravo može da vredi današnjih 1.000 evra ako se mudro investiraju? Ilustrativni proračuni pokazuju da bi ulaganje koje ostvaruje prosečan godišnji prinos od oko sedam odsto, uz reinvestiranje zarade, za deset godina moglo da naraste na gotovo 2.000 evra, dok bi za tri decenije njegova vrednost mogla premašiti 7.500 evra. Naravno, reč je o matematičkom primeru koji ne predstavlja garanciju budućih prinosa, već pokazuje koliko vreme i složena kamata mogu biti važni saveznici svakog investitora.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju građane da budu posebno oprezni sa ponudama koje obećavaju ogromnu i sigurnu zaradu u kratkom roku. Internet je prepun oglasa koji garantuju da će se početni kapital višestruko uvećati za svega nekoliko meseci, ali upravo su takva obećanja jedan od najčešćih znakova investicionih prevara.

Bez obzira na to da li će neko izabrati ulaganje u fondove, štednju, državne obveznice ili sopstveno usavršavanje, zajednička poruka finansijskih savetnika jeste da ne postoji univerzalno rešenje. Najvažnije je ulagati promišljeno, rasporediti rizik i ne investirati novac koji bi mogao biti potreban za svakodnevne životne troškove.

Hiljadu evra možda neće promeniti život preko noći, ali može predstavljati početak stvaranja finansijske sigurnosti. A upravo je prvi korak, smatraju stručnjaci, često i najvažniji.