Ispod površine Savskog jezera na Adi Ciganliji krije se čitav jedan svet koji je poznat uglavnom ljubiteljima ronjenja. U mračnim dubinama ovog beogradskog jezera ronioci istražuju podvodne lokacije, susreću različite vrste živog sveta i otkrivaju neobične prizore.

U vodama Savskog jezera mogu se videti meduze, somovi, patuljasti somići i tolstolobici, a posebnu pažnju ronilaca privlači tajanstvena figura devojke koja se nalazi u dubinama jezera.

Ronilac Janez Kranjc ranije je istakao da odavno nisu videli soma većeg od 1,7 metara. Kako je naveo, ranijih godina viđali su i veće primerke, ali smatra da su oni uginuli i da trenutno nema somova dužih od dva metra.

Ipak, ono što najviše privlači pažnju nije prirodni svet, već ono što je čovek ostavio ispod površine.

U mraku jezera krije se umetničko delo

Kada se ronioci spuste nekoliko metara ispod površine, dočekuje ih gotovo potpuni mrak. Međutim, uz odgovarajuću opremu i svetla ronilačkih lampi mogu da ugledaju rekreirano umetničko delo Sandra Botičelija, umetnika iz 15. veka.

Reč je o slici „Rođenje Venere“, poznatoj širom sveta.

Među najzanimljivijim podvodnim lokacijama na Adi Ciganliji posebno mesto zauzima „Gospa“, odnosno Vila sa Ade – skulptura koja je postala omiljena destinacija beogradskih ronilaca.

• U mraku jezera, obasjana samo svetlom ronilačkih lampi, izgleda gotovo nestvarno. Mnogi ni ne slute da se ispod mirne površine Ade nalazi čitav podvodni poligon sa skulpturama, putokazima i mestima za istraživanje – navodi se u objavi hypetv.rs.

Jedan od redovnih ronilaca koji posećuje ovu lokaciju podelio je svoja iskustva i istakao da put do statue nije uvek jednostavan.

• Zove se Venera i redovno je obilazimo na zaronima više puta nedeljno. Zanimljivo je da je na putu do nje često dosta lošija vidljivost i hladnija voda nego u drugim delovima jezera, ali ko prođe kroz nepovoljne uslove ima u čemu da uživa – rekao je ronilac.

Podvodni svet Ade Ciganlije tako ostaje jedna od skrivenih atrakcija Beograda, poznata malom broju ljudi koji imaju priliku da je vide iz potpuno drugačije perspektive.

Saobraćaj na Pančevačkom mostu odvijaće se jednom trakom u večernjim i noćnim satima zbog radova na čeličnoj konstrukciji.

Radovi na Pančevačkom mostu započinju danas i trajaće do 24. jula, a tokom ovog perioda saobraćaj će se odvijati jednom trakom, saopštilo je preduzeće Putevi Srbije. Prema saopštenju, radovi na Pančevačkom mostu obavljaće se svakog dana od 20 do 5 časova. Ovi radovi obuhvataju popravku dilatacionih spojnica na čeličnoj konstrukciji mosta, što je deo redovnog održavanja državnog puta I B reda broj 47.

Radovi na Pančevačkom mostu utiču na saobraćaj tokom noći

Radovi na Pančevačkom mostu, tačnije na deonici između petlje Krnjača i Bogoslovije, započinju u noći između 19. i 20. jula. U tom periodu obavljaće se popravka dilatacionih spojnica na čeličnoj konstrukciji. Tokom izvođenja radova saobraćaj će biti sveden na jednu traku, što može izazvati povremene zastoje.

Osim toga, od 20. do 24. jula, radovi se nastavljaju u istom terminu, od 20 do 5 časova, na deonici od uključenja na državni put I B reda broj 47 iz smera Ulice despota Stefana do Pančevačkog mosta. Na ovom delu puta takođe će biti izvođena popravka dilatacionih spojnica na deonici koja prethodi čeličnoj konstrukciji mosta.

Signalizacija i preporuke za vozače tokom radova na Pančevačkom mostu

Putevi Srbije navode da su radovi na Pančevačkom mostu propraćeni postavljanjem odgovarajuće saobraćajne signalizacije i opreme. Iz tog razloga, vozačima se savetuje da obrate posebnu pažnju na privremenu signalizaciju i prilagode brzinu uslovima na putu. Kako bi se izbegle gužve, preporučuje se da vozači planiraju alternativne pravce ili putovanje van navedenih termina ako je to moguće.

Osim toga, radovi su deo redovnog održavanja kako bi se obezbedila bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Popravka dilatacionih spojnica važna je za očuvanje stabilnosti i funkcionalnosti mosta. Završetak radova planiran je za 24. jul, nakon čega će se saobraćaj na Pančevačkom mostu normalizovati.

U večernjim satima grmljavinske oluje zahvatile su južne i centralne delove Srbije, dok je Beograd ostao bez padavina.

Veći deo Srbije osim Vojvodine i Beograda našao se na udaru jakih pljuskova sa grmljavinom tokom večernjih sati, uz lokalnu pojavu grada, olujnog vetra i veoma obilnih padavina. Prema poslednjim podacima, najviše su pogođeni Kolubarski okrug, Šumadija i Pomoravlje, dok je Beograd izbegao nevreme.

Prethodno je temperatura dostigla čak 39 stepeni Celzijusa, koliko je izmereno u Ćupriji. Zbog toga se grmljavinske oluje razvile su se iznad južnih i centralnih predela. Prema saopštenju, glavnina olujnog sistema premeštala se južno od Beograda, ostavljajući prestonicu bez padavina.

Vremenske prilike u regionu Beograda

Grmljavinske oluje u Srbiji nisu pogodile Beograd. Grad je zabeležio temperaturu od 8 stepeni Celzijusa tokom večeri, ali prema najavama, očekuje se vedro vreme bez padavina. U drugim gradovima, poput Subotice i Novog Sada, temperature su bile oko 2 stepena, dok je u Nišu i Čačku izmereno 4 stepena, a u Leskovcu 1 stepen.

Takođe, oluje su se kretale dalje prema jugu, ostavljajući centralni deo zemlje izloženim jakim pljuskovima i grmljavini, dok su severni regioni, poput Vojvodine, ostali pošteđeni ozbiljnijih vremenskih nepogoda. Zbog toga je situacija u prestonici ostala stabilna, bez potrebe za posebnim merama opreza.

Očekivane posledice i dalje prognoze

Prema najnovijim informacijama, nema najava o dodatnim padavinama u Beogradu tokom noći. Ipak, građanima u delovima Srbije gde su oluje bile najintenzivnije preporučuje se oprez, posebno zbog mogućnosti pojave grada i olujnih vetrova. U narednim satima očekuje se smirivanje vremenskih prilika u većini pogođenih područja.

Kao rezultat, stanovnici Beograda mogu očekivati mirnu noć, dok se u ostalim delovima zemlje preporučuje praćenje zvaničnih prognoza i obaveštenja o vremenskim prilikama.