Plaćanja koja su trajala nekoliko dana sada se izvršavaju odmah, uz niže troškove i jaču bezbednost

Finansijski sektor Srbije beleži značajnu promenu nakon priključenja SEPA sistemu plaćanja, čime su omogućena instant plaćanja i smanjeni troškovi transakcija koji su ranije iznosili nekoliko procentnih poena od vrednosti. Ove promene, istaknute tokom “Future and AI Summita” u Beogradu, imaju za cilj da unaprede efikasnost i sigurnost finansijskih servisa za građane i privredu.

Pomoćnik ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, Ognjen Popović, izjavio je da savremeni modeli veštačke inteligencije predstavljaju i priliku i izazov za finansijski sektor. “Frontend modeli veštačke inteligencije pokazuju sve veću sposobnost hakovanja i kompromitovanja bankarskih sistema, što zahteva dodatni oprez i unapređenje sistema, kako u privatnom tako i u državnom sektoru”, rekao je Popović. On je naglasio da je istovremeno AI alat koji može značajno da poveća produktivnost i olakša svakodnevno funkcionisanje korisnika, ali da je neophodno izbegavati izlaganje rizicima.

Kao ključnu meru za smanjenje rizika, Popović je naveo infrastrukturu, ističući da Srbija već raspolaže superkompjuterima i data centrom otvorenim za naučnu zajednicu. Ovo omogućava privatnom i akademskom sektoru da razvijaju nove proizvode i rešenja za sigurnost korisnika. Posebno je istakao značaj blokčejna za budućnost finansijskih tržišta, ističući mogućnost da tržišta funkcionišu 24 časa nedeljno sa instant kliringom i saldiranjem.

Popović je naglasio da prelazak na SEPA sistem unosi konkretne koristi: “Do sada ta plaćanja su trajala i po nekoliko dana, troškovi su često bili nekoliko procentnih poena. Sada ulazimo u sistem u kojem su plaćanja instant, troškovi manji, što će pozitivno uticati na privredu i građane i doprineti kvalitetu životnog standarda, kao i bržem razvoju privrede”.

Zaključeno je da je fokus u narednom periodu na integraciji veštačke inteligencije uz jačanje infrastrukture i bezbednosti, čime se stvaraju uslovi za inovacije i konkurentnost finansijskog sektora Srbije.

Kompanija Visa proširuje liderstvo u digitalnim plaćanjima, Martinčuk preuzima operativno upravljanje za Ukrajinu, Moldaviju, Evroaziju i Kavkaz

Kompanija Visa, globalni lider u digitalnim plaćanjima, saopštila je da je Sergij Martinčuk postavljen na poziciju višeg potpredsednika i regionalnog menadžera za tržišta Ukrajine, Moldavije, Južne i Istočne Evrope, centralne Azije i Kavkaza. Sa sedištem u Kijevu, Martinčuk će biti odgovoran za poslovanje i strateški razvoj kompanije na ukupno 17 tržišta, potvrđeno je 5. maja 2026. godine.

Ovu funkciju Martinčuk preuzima od Kristine Doroš, koja je prešla na globalnu poziciju u sedištu kompanije Visa u San Francisku, gde radi u okviru sektora Value Added Services. Ključne oblasti Martinčukovog rada biće jačanje saradnje sa bankama, regulatornim organima, trgovcima i tehnološkim partnerima, kao i ubrzanje procesa digitalizacije plaćanja širom regiona.

Dr Tarek Muhmud, regionalni predsednik kompanije Visa za Centralnu Evropu, Bliski istok i Afriku, izjavio je: „Sa velikim zadovoljstvom želimo dobrodošlicu Sergiju u naš tim. Njegovo bogato iskustvo u tehnološkom sektoru, snažno regionalno liderstvo i sposobnost upravljanja različitim timovima dodatno će osnažiti naše kapacitete. To će nam omogućiti da kreiramo još veću vrednost za klijente i partnere u svih 17 zemalja.“

Martinčuk donosi gotovo dvadeset godina iskustva na rukovodećim pozicijama, pre svega iz kompanije Cisco, gde je bio odgovoran za digitalne transformacije i operativno upravljanje. Po obrazovanju stručnjak u oblasti računarskih nauka i finansija, Martinčuk je tokom karijere rukovodio velikim organizacijama, podsticao rast i izgradio snažne odnose sa klijentima i regulatorima.

U izjavi povodom imenovanja, Martinčuk je naglasio: „Čast mi je što se pridružujem kompaniji Visa i što ću voditi ovaj dinamičan region u trenutku koji je izuzetno važan za industriju plaćanja. Zajedno sa našim timovima i partnerima, nastavićemo da unapređujemo digitalna plaćanja za građane i privredu, razvijamo rešenja za transfer novca i omogućavamo rast klijentima kroz usluge sa dodatnom vrednošću za njihovo poslovanje, a sve to uz podršku vrhunske tehnologije, najvišeg nivoa bezbednosti i snažne tržišne pozicije koju Visa ima svuda gde posluje.“

Visa na tržištu Jugoistočne Evrope više od 40 godina sarađuje sa bankama, trgovcima i državnim institucijama kako bi gradila napredan, siguran i inkluzivan ekosistem digitalnih plaćanja. Kompanija nastavlja da bude lider u inovacijama kao što su tokenizacija, biometrijska plaćanja i e-trgovina.

Genetski podaci sedam miliona korisnika ugroženi posle hakerskog napada 2023. godine, procenjena vrednost industrije prelazi dve milijarde dolara godišnje

Američka biotehnološka kompanija 23andMe, koja je stekla globalnu prepoznatljivost prikupljanjem i analizom ljudskog genoma, prodata je u martu 2025. godine za 305 miliona dolara TTAM Research Institute-u, nakon što je zapala u ozbiljne finansijske probleme. U trenutku prodaje, baza kompanije obuhvatala je podatke više od 15 miliona korisnika, što je i dalje najvrednija imovina kompanije.

U 2023. godini, kompanija je pretrpela masovni hakerski napad koji je ugrozio podatke gotovo sedam miliona korisnika, nakon čega je usledilo restrukturiranje i pad prihoda. Iako su korisnici imali mogućnost da obrišu svoje podatke, prema procenama, to je učinilo samo dva miliona njih. Danas kompanija posluje pod imenom Chrome Holding Co. (ChromeCo, Inc.), u vlasništvu neprofitnog instituta TTAM Research Institute, ali neizvesnost oko sudbine genetičkih podataka ostaje otvorena.

Dugoročna vrednost baze ne ogleda se u jednokratnoj ceni testa, već u njenom komercijalnom i naučnom potencijalu. Genetski podaci su trajni i otkrivaju informacije ne samo o pojedincu, već i o njegovoj porodici. Podaci su često povezivi sa javnim bazama i društvenim mrežama, a istraživanja pokazuju da se u nekim populacijama može identifikovati više od 60% korisnika (studija Erlich, 2018), dok moderni AI modeli omogućavaju povezivanje DNK sa fotografijama lica uz tačnost preko 90% (Science Advances 2021).

Pravi profit kompanije nikada nije bio u prodaji testova, već u licenciranju i prodaji genetskih podataka farmaceutskim kompanijama, istraživačima i osiguravajućim društvima. Već 2018. godine, saradnja sa GlaxoSmithKline-om procenjivana je na stotine miliona dolara. U industriji vrednoj preko dve milijarde dolara godišnje, sa prognozom rasta na 10 milijardi do 2030. godine, genetski podaci se smatraju sve vrednijim resursom.

Regulatorni okviri su i dalje nedovoljni da zaštite korisnike. U Evropi, GDPR propisuje strogu zaštitu genetičkih podataka i eksplicitan pristanak, ali ne rešava pitanja kolektivnog prava porodica ili vlasništva nad podacima kod prenosa imovine. U slučaju stečaja, kao što je bio slučaj sa 23andMe, baza genetskih podataka postaje deo imovine koja se može prodati ili preneti na drugog vlasnika. Ova situacija otvara brojna pitanja o budućoj kontroli i privatnosti biološkog identiteta miliona ljudi širom sveta.