Zvanične institucije zaključile samoubistvo, ali Erol Mask ukazuje na nedostatke u nadzoru tokom incidenta

Erol Mask, otac poznatog preduzetnika Ilona Maska, izneo je tvrdnje da američki finansijer Džefri Epstajn nije preminuo u zatvoru, dovodeći u pitanje zvaničnu verziju događaja. U intervjuu je Mask izjavio da veruje kako Epstajn i dalje nije mrtav i ukazao na okolnosti koje su pratile incident. Prema njegovim rečima, sigurnosne kamere u zatvoru su bile isključene, a čuvari su spavali u trenutku kada je telo pronađeno.

Prema podacima iz istrage američkog Ministarstva pravde, nedostaje 62 sekunde video zapisa sa nadzorne kamere u periodu od 23.58.58 do 00.00 časova, što je zvanično objašnjeno kao posledica automatskog resetovanja starog sistema za snimanje. Džefri Epstajn bio je pritvoren u Sjedinjenim Američkim Državama zbog optužbi za trgovinu maloletnicima i zaveru u vezi sa seksualnom eksploatacijom. Njegova smrt krajem jula 2019. godine zvanično je okarakterisana kao samoubistvo, nakon sprovedene istrage nadležnih organa.

“On je definitivno živ. Epstajn nije mrtav. Nema sumnje u to… Mislim, nema šanse da je mrtav, čak ni približno”, izjavio je Erol Mask u intervjuu. Zvanične institucije napominju da su istrage sprovedene u skladu sa procedurama i da nije pronađeno dovoljno dokaza za drugačiji zaključak. Takođe, ostaje zabeleženo da je deo nadzornog snimka iz perioda incidenta nedostupan zbog tehničkih problema sa opremom.

Prema procenama investicione banke, poremećaji u snabdevanju naftom mogli bi izazvati kritičnu situaciju u regionu

Najnovija analiza investicione banke ukazuje na mogućnost naglog rasta cena nafte i ozbiljne rizike za tržište goriva u Evropi ukoliko se ključni pravci snabdevanja ne stabilizuju u skorije vreme. Procene pokazuju da bi cene nafte mogle u kratkom roku da dostignu između 120 i 130 dolara po barelu, dok bi u slučaju trajnih poremećaja kroz Ormuski moreuz do sredine maja, cena mogla da premaši i 150 dolara po barelu.

Osnovni scenario predviđa da će se poremećaji rešiti pregovorima, ali nakon perioda smanjenog snabdevanja i pražnjenja zaliha. Cene bi tokom drugog tromesečja mogle da ostanu iznad 100 dolara po barelu, a stabilizacija tržišta i postepeno normalizovanje nivoa zaliha očekuju se tek u drugoj polovini 2026. godine.

Posledice će se najpre osetiti u Aziji, posebno u Kini i Indiji, koje zavise od izvoza kroz Ormuski moreuz. U tim zemljama već se uvode mere štednje, uključujući skraćenje radne nedelje. Evropa bi sa posledicama mogla da se suoči nekoliko dana kasnije, a oko 10. aprila situacija postaje kritična, posebno kada je reč o dizelu, s obzirom da se približno trećina evropskog uvoza oslanja na Bliski istok. Od tog perioda isporuke bi mogle postepeno da se smanjuju, a već krajem aprila u Nemačkoj bi mogle da se pojave konkretne nestašice benzina i dizela.

Severna Amerika bi posledice osetila sredinom aprila, a Australija oko 20. aprila. Na svetskom nivou već postoji manjak miliona barela dnevno kada je reč o rafinisanim proizvodima, a najkritičniji su dizel, kerozin i nafta, koji su ključni za industriju, vazdušni saobraćaj i hemijski sektor. Već su zabeleženi prvi otkazani letovi i rast cena.

Čak i u slučaju brzog smirivanja situacije, posledice poremećaja lanca snabdevanja osećaće se još dugo, jer se skladišta prazne ili neravnomerno pune, a svetsko tržište energenata se postepeno suočava sa krizom čiji se efekti šire iz Azije prema Evropi.

Mađarski ministar spoljnih poslova ističe stabilnost snabdevanja gasom i značaj Turskog toka za energetsku bezbednost zemlje

Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto izjavio je danas u Segedinu da bi u Evropi moglo da dođe do nestašice gasa, naglašavajući važnost stabilnog snabdevanja Mađarske. On je prilikom obilaska dela gasovoda Turski tok istakao da kroz ovaj gasovod svakodnevno stiže 18,7 miliona kubnih metara gasa, što omogućava stabilnost sistema dok se može održati protiv postojećih ograničenja iz Brisela.

Sijarto je naglasio da je Mađarska podnela tužbu protiv Evropske komisije zbog paketa koji zabranjuje ruskim energetskim kompanijama ulazak na evropsko tržište, navodeći da Mađarska ne može da izgradi LNG terminal na obali i da su glavne zalihe gasa iz istočnih pravaca. “Naša energetska sigurnost zavisi od toga da sami sastavimo energetski miks i sve dok postoji nacionalna suverena vlada, tako će i biti”, izjavio je Sijarto.

On je ranije danas na društvenim mrežama saopštio da su vlasti u Srbiji sprečile teroristički napad na srpski deo gasovoda Turski tok, koji je, prema njegovim rečima, ključan za snabdevanje Mađarske prirodnim gasom. Prema njegovim navodima, čak 56 odsto gasa u mađarskom sistemu dolazi ovim putem.

“Juče su srpske vlasti sprečile teroristički napad u kojem su hteli da dignu u vazduh srpski deo gasovoda Turski tok. Ovaj gasovod je neophodan za snabdevanje Mađarske prirodnim gasom, jer 56 odsto prirodnog gasa u našem sistemu, odnosno više od polovine, dolazi kroz gasovod Turski tok”, rekao je Sijarto.

On je zaključio da energetska bezbednost Mađarske ostaje prioritet, a stabilnost snabdevanja zavisi od očuvanja postojećih pravaca i političke nezavisnosti u kreiranju energetskog miksa.