Connect with us

Domaće

Infrastruktura železnice Srbije prijavila drugo iskliznuće voza za tri dana kod Subotice

Putnički voz iskliznuo u Lovćencu u 9.25 časova, saobraćaj ograničen na jedan kolosek, putnici nastavili drugim vozom

Objavljeno pre

3 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Vladimir srajber

Putnički voz iskliznuo u Lovćencu u 9.25 časova, saobraćaj ograničen na jedan kolosek, putnici nastavili drugim vozom

Kompanija Infrastruktura železnice Srbije saopštila je da je putnički voz na brzoj pruzi iz Subotice ka Beogradu iskliznuo danas u 9.25 časova u stanici Lovćenac/Mali Iđoš, pri čemu povređenih nije bilo. Incident je izazvao minimalnu materijalnu štetu, a železnički saobraćaj je privremeno bio ograničen na jedan kolosek, dok je kretanje vozova po drugom nastavljeno bez prekida. Putnicima je obezbeđen nastavak putovanja drugim vozom ka Beogradu.

Iz kompanije navode da „ovo iskliznuće ne predstavlja razlog za uznemiravanje javnosti i ne dovodi u pitanje kvalitet i pouzdanost brze pruge Beograd-Subotica, koja svakodnevno prevozi veliki broj vozova i putnika uz visok nivo kvaliteta i sigurnosti“. Na lice mesta odmah su upućene stručne službe i pomoćni voz za raščišćavanje, kako bi se saobraćaj što pre normalizovao. Komisija za vanredne događaje će ispitati uzroke incidenta.

Ovo je drugo iskliznuće voza na istom delu pruge u poslednja tri dana. Prvi incident dogodio se 2. aprila, kada je putnički voz iz Subotice za Segedin, koji je krenuo u 13.37 časova, iskočio iz šina nedaleko od stanice, a saobraćaj na relaciji Subotica–Segedin bio je prekinut zbog greške na infrastrukturnim kapacitetima. Srpska kompanija Srbijavoz tada je formalno objavila prekid saobraćaja, dok je RTS izvestio o iskliznuću voza.

Dok se na srpskom delu nove brze pruge Beograd-Budimpešta beleže incidenti, putnički saobraćaj na ovom pravcu, prema zvaničnim informacijama, još nije pušten, iako je planirano otvaranje bilo 27. marta. U Mađarskoj su prisutni tehnički problemi na istoj pruzi, usled kojih pruga, zbog propusta kineskih izvođača, ne zadovoljava bezbednosne standarde, pa putnički vozovi još ne povezuju direktno Beograd, Budimpeštu, Beč i središnju Evropu.

Infrastruktura železnice Srbije ističe da ostaje posvećena poštovanju procedura i najviših standarda, kako bi se saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

Inflacija u evrozoni usporila na 2,8 odsto, moguće povećanje kamata ECB-a

Cene energenata porasle 8,5 odsto u junu, inflacija u Nemačkoj pala na 2,4 odsto, analitičari očekuju septembarsku odluku o kamatama

Objavljeno pre

6 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Inflacija u evrozoni usporila na 2,8 odsto, moguće povećanje kamata ECB-a

Cene energenata porasle 8,5 odsto u junu, inflacija u Nemačkoj pala na 2,4 odsto, analitičari očekuju septembarsku odluku o kamatama

Inflacija u evrozoni usporila je u junu na 2,8 odsto, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. Ovaj rezultat približava rast cena cilju Evropske centralne banke. U poređenju sa majem, kada je inflacija iznosila 3,2 odsto, primetno je smanjenje pritiska na cene.

Usporavanje rasta cena i sektorska analiza

Pre svega, slabiji rast cena energenata uticao je na ukupnu inflaciju. U junu su energenti poskupeli 8,5 odsto, dok je u maju rast bio 10,8 odsto na godišnjem nivou. Takođe, u sektoru usluga inflacija je opala na 3,2 odsto međugodišnje, dok je u maju iznosila 3,5 odsto. Cene hrane, alkohola i duvana porasle su 1,5 odsto, što je manje u poređenju sa 1,9 odsto iz prethodnog meseca. Industrijski proizvodi, osim energije, beleže rast od samo 0,7 odsto, dok je u maju taj rast bio 0,9 odsto.

Regionalne razlike i poređenje među članicama evrozone

Kada se posmatraju pojedinačne članice, inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) pala je u Nemačkoj sa 2,7 na 2,4 odsto. U Francuskoj je smanjena sa 2,8 na 2 odsto, dok je u Italiji iznosila 3 odsto, naspram majskih 3,2 odsto. U Španiji je inflacija ostala stabilna na 3,6 odsto. Najniža inflacija u junu zabeležena je u Švedskoj (1 odsto), Češkoj (1,1 odsto) i Danskoj (1,8 odsto). S druge strane, najviša godišnja inflacija registrovana je u Rumuniji (9,2 odsto), Litvaniji (5,4 odsto) i Bugarskoj (5,2 odsto).

Inflacija u evrozoni i očekivanja monetarne politike ECB

Analitičari ocenjuju da bi Evropska centralna banka sledeće nedelje mogla ostaviti kamatne stope nepromenjene. Međutim, većina učesnika ankete očekuje povećanje depozitne kamatne stope za 25 baznih poena, na 2,5 odsto u septembru. Tada će ECB imati nove ekonomske projekcije za donošenje konačne odluke. Ipak, analitičari upozoravaju da situacija na Bliskom istoku, posebno uticaj na cene nafte i gasa, može promeniti inflacione rizike. Deo ekonomista smatra da bi stabilizacija energetskog tržišta mogla odložiti novo povećanje kamata.

Šira perspektiva i budući tokovi monetarne politike

Prema medianoj prognozi, prvo smanjenje kamatnih stopa moglo bi biti u septembru 2027. godine, a deo analitičara predviđa mogućnost ranijeg zaokreta. Očekuje se da bi završetak ciklusa povećanja kamata otvorio prostor za postepeno smanjenje, uz praćenje inflacije i energetskih tokova. Inflacija u evrozoni ostaje ključni indikator za dalji tok monetarne politike i stabilnost celokupnog evropskog tržišta.

Pročitaj još

Domaće

Brza pruga Budimpešta–Beograd: početak putničkog saobraćaja za najviše dva meseca

Putnički vozovi na brzoj pruzi mogli bi da krenu do septembra, a investicija u Mađarskoj iznosi oko 2,8 milijardi evra

Objavljeno pre

16 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Brza pruga Budimpešta–Beograd: početak putničkog saobraćaja za najviše dva meseca

Putnički vozovi na brzoj pruzi mogli bi da krenu do septembra, a investicija u Mađarskoj iznosi oko 2,8 milijardi evra

Brza pruga Budimpešta–Beograd mogla bi da dobije putnički saobraćaj tokom narednih mesec ili dva, izjavio je mađarski premijer Peter Mađar. Tačan datum još nije utvrđen, ali očekuje se da će testiranja i sertifikacija bezbednosne opreme uskoro biti završeni. Prema rečima Mađara, prvi putnički vozovi na ovoj brzoj liniji mogli bi da krenu do početka jeseni.

Investicija od 2,8 milijardi evra i značaj za transport

Mađarski deo brze železničke pruge renoviran je po ceni od jednog biliona forinti, što je približno 2,8 milijardi evra. Ovaj infrastrukturni projekat deo je šireg plana povezivanja centralne Evrope i Balkana modernim železničkim koridorima. Iako je u martu 2026. bilo planirano otvaranje celokupnog putničkog saobraćaja na relaciji Beograd–Budimpešta, puštanje je odloženo zbog propusta u bezbednosnoj opremi na mađarskoj deonici, koje su izvodile kineske firme.

Koordinacija bezbednosnih sistema i inspekcija radova

Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi najavio je posetu Srbiji radi usaglašavanja bezbednosne opreme na brzoj pruzi Budimpešta–Beograd. Uporedo sa tim, kineski izvođači rade na otklanjanju uočenih propusta, dok inspekcija radova treba da bude završena do kraja godine. Ministarstvo saobraćaja Mađarske navelo je da je njihova deonica u finalnoj fazi, ali da je za puštanje putničkog saobraćaja neophodno završiti testiranje ETCS sistema i dobiti TÜV sertifikat. ETCS je evropski sistem kontrole voza, dok je TÜV nemački sertifikat za bezbednost i kvalitet.

Trenutna upotreba pruge i implikacije za sektor

Od oktobra prošle godine srpski deo pruge, od Beograda do Subotice, već je otvoren za putnički saobraćaj. Međutim, na celoj liniji Budimpešta–Kelebija trenutno saobraća samo šest teretnih vozova dnevno. Rekord je zabeležen 27. februara 2026, kada je prošlo 14 teretnih kompozicija. Ova brojka je skromna u odnosu na ukupnu vrednost investicije, što je izazvalo pitanja o isplativosti projekta. S druge strane, Srbija je završila sve infrastrukturne radove na svojoj deonici, uključujući koloseke, elektro i telekomunikacione sisteme, dok se za pojedine stanične objekte još vrše dodatne provere i izdaju upotrebne dozvole.

Perspektive i naredni koraci

Premijer Peter Mađar istakao je da početak putničkog saobraćaja zavisi od završetka testiranja i međunarodne sertifikacije. „Putnički saobraćaj bi mogao da počne u roku od jednog ili dva meseca“, izjavio je Mađar. Očekuje se da će, nakon ispunjavanja svih tehničkih i bezbednosnih zahteva, pruga Budimpešta–Beograd ubrzati protok ljudi i robe, povećati konkurentnost regiona i doprineti ekonomskom razvoju. Projekat je deo kineske inicijative „Pojas i put“, a radove su izvodili kineski i ruski konzorcijumi na srpskim i mađarskim deonicama. Završetak i puna funkcionalnost ove linije imaju potencijal da promene železnički saobraćaj između centralne i jugoistočne Evrope.

Pročitaj još

Domaće

Yettel Bank proglašena za najbolju digitalnu banku za korisnike u Srbiji prema izboru Euromoney

Među 800 banaka iz 128 zemalja, Yettel Bank ušla u grupu 40 najinovativnijih, zahvaljujući besplatnim uslugama i digitalnim rešenjima

Objavljeno pre

31 minut

,

jul 17, 2026

Objavio:

Yettel Bank proglašena za najbolju digitalnu banku za korisnike u Srbiji prema izboru Euromoney – Yettel Bank najbolja digitalna banka za korisnike u Srbiji

Među 800 banaka iz 128 zemalja, Yettel Bank ušla u grupu 40 najinovativnijih, zahvaljujući besplatnim uslugama i digitalnim rešenjima

Yettel Bank proglašena je za najbolju digitalnu banku za korisnike u Srbiji prema izboru prestižnog časopisa Euromoney. Nagrada „Serbia’s Best Digital Bank for Consumers“ dodeljena je na osnovu konkurencije više od 800 banaka iz 128 zemalja. Ovim priznanjem, koje je uručeno u Londonu, Yettel Bank je uvrštena među 40 globalno nagrađenih banaka koje postavljaju nove standarde u digitalnom bankarstvu.

Yettel Bank najbolja digitalna banka za korisnike u Srbiji

Ova nagrada potvrđuje da rešenja razvijena u Srbiji mogu da ispune i najzahtevnije svetske standarde. Prema saopštenju Yettel Bank, ključni elementi uspeha su aplikacija razvijena u Srbiji i inovacije poput druge generacije Liveness tehnologije. Ova tehnologija unapređuje zaštitu od prevara i omogućava korisnicima veću sigurnost u svakodnevnim transakcijama. Tokom prethodne godine, banka je omogućila potpuno besplatno svakodnevno bankarstvo za milion i po korisnika, bez naknada. Takođe, uvedena je instant digitalna kartica koja omogućava plaćanje telefonom odmah po otvaranju računa.

Inovacije i korisničko iskustvo kao prednost

Pored toga, strategija digitalizacije bankarskih procesa omogućila je korisnicima da otvore račun za nekoliko minuta i samostalno upravljaju novcem bez odlaska u poslovnice. Ove inovacije izdvajaju Yettel Bank na domaćem tržištu i predstavljaju odgovor na rastuće zahteve korisnika za brzim i sigurnim digitalnim uslugama. Prema Kantar BrandZ bazi, Yettel Bank je već svrstana među tri odsto najbrže rastućih brendova u svetu. To dodatno potvrđuje njen međunarodni potencijal.

Izjave rukovodstva i značaj nagrade

„Priznanje iz Londona potvrđuje da znanje, ideje i tehnologija razvijeni u Srbiji mogu da postavljaju svetske standarde. Naša aplikacija nastala je na domaćem terenu, razvijali su je naši ljudi i danas može da stane rame uz rame sa najboljim digitalnim bankama na svetu. Naša dodatna vrednost istaknuta je i ranije jer smo, prema Kantar BrandZ bazi, svrstani među tri odsto najbrže rastućih brendova na svetu. Ovo su postignuća po kojima smo međunarodno prepoznati, ali naš cilj ostaje isti – da u Srbiji gradimo najbolju banku za korisnike i nastavimo da pomeramo granice onoga što očekuju od bankarstva“, izjavio je Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank.

Euromoney nagrada i tržišni kontekst

Nagrada Euromoney Awards for Excellence predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja u globalnoj finansijskoj industriji. Dobitnike bira međunarodni stručni žiri na osnovu poslovnih rezultata, nivoa digitalnih inovacija, kvaliteta korisničkog iskustva i dugoročnog uticaja na razvoj tržišta bankarstva. S obzirom na digitalizaciju bankarskog sektora, priznanje Yettel Bank potvrđuje da domaće banke mogu konkurisati na globalnom nivou. Kao rezultat toga, očekuje se da će inovacije poput besplatnih usluga i naprednih digitalnih rešenja dodatno doprineti razvoju tržišta digitalnog bankarstva u Srbiji.

Pročitaj još

U Trendu