Udeo javnog duga u BDP-u povećan na 43,9 odsto, emisija evroobveznice od 500 miliona evra ključni faktor rasta

Javni dug Srbije za mesec dana povećan je za 550 miliona evra, čime je ukupni iznos dostigao 41,8 milijardi evra krajem jula 2026. godine. Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 43,9 odsto, navodi se u izveštaju Uprave za javni dug. Ključni razlog za rast javnog duga Srbije u julu bio je plasman nove evroobveznice na međunarodnom tržištu u iznosu od 500 miliona evra, sa rokom dospeća od šest godina.

Struktura javnog duga i valutna izloženost

Tokom istog perioda, država nije emitovala nove hartije od vrednosti na domaćem tržištu, dok su sa projektnih i programskih zajmova povučena dodatna sredstva od 23,3 milijarde dinara. U julu su otplaćene obaveze prema poveriocima u iznosu od 12 milijardi dinara. Učešće javnog duga u stranoj valuti ostalo je visoko, iznosivši 79,4 odsto na kraju jula, od čega je 63 procenata u evrima, 11,1 odsto u američkim dolarima, a 5 procenata u Specijalnim pravima vučenja (SDR). Kao rezultat novog zaduživanja putem evroobveznice, udeo javnog duga u dinarima smanjen je sa 20,9 odsto na 20,6 procenata.

Investicije stranih investitora i promet na tržištu

Vrednost portfelja dinarskih državnih obveznica kod stranih investitora nastavila je blagi rast i u julu dostigla 130,7 milijardi dinara, što čini 16 odsto ukupnog iznosa. Krajem juna stranci su držali 124,3 milijarde dinara državnih hartija, odnosno 15,2 odsto ukupnog iznosa, dok je prošle godine taj procenat bio 12,2. Iako je primećen oporavak poverenja kod nerezidenata, ovo je i dalje znatno ispod nivoa iz 2019. godine, kada je učešće stranih investitora prelazilo 30 odsto. Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu tokom sedam meseci 2026. iznosio je 167,4 milijarde dinara, od čega je 84,5 odsto promet dinarskih obveznica. U julu je promet dinarskih hartija iznosio 13 milijardi dinara, dok je promet evro-denominovanih hartija imao protivvrednost od 1,1 milijarde dinara. U poređenju sa prethodnim mesecom, došlo je do pada trgovanja dinarskim obveznicama za 64 milijarde dinara.

Najveći poverioci i dinamika otplate

Najveći deo javnog duga Srbije odnosi se na evroobveznice, koje su posle novog zaduženja povećane na gotovo 13 milijardi evra (12,91 milijarda). Slede dinarske državne hartije sa skoro sedam milijardi evra. Dug prema poslovnim bankama povećan je za 80 miliona evra i sada iznosi približno 5,4 milijarde evra. Dug prema kineskoj Export-Import banci smanjen je za 50 miliona evra, pa na kraju jula iznosi 2.780 miliona evra. Država duguje stranim vladama 2.554 miliona evra, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2.242 miliona, dok je dug prema Međunarodnom monetarnom fondu blizu 2,1 milijardu evra.

Implikacije rasta javnog duga Srbije

Julski rast javnog duga od 550 miliona evra drugi je najveći mesečni porast ove godine, nakon naglog povećanja u maju za gotovo dve milijarde evra. Sredstva iz julske emisije evroobveznica bila su namenjena finansiranju sektora odbrane. Najveći deo duga po državnim obveznicama dospeva na naplatu nakon 2031. godine. Kada je reč o dinarskim obveznicama, u narednih godinu i po nema dospeća, dok će u sledećih šest meseci posle tog perioda na naplatu stići 155 milijardi dinara. Kod evroobveznica, prvi dug od 221 milion evra dospeva u narednih šest do devet meseci, a glavnina od 1,2 milijarde evra tek posle sredine 2031. godine. Ovakva dinamika otplate pokazuje da će Srbija u narednim godinama imati stabilan, ali i zahtevan servis duga, posebno u kontekstu visokog učešća stranih valuta u ukupnom zaduženju. Pored toga, rast javnog duga Srbije i dalje zahteva pažljivo upravljanje fiskalnom politikom, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost i povoljni uslovi zaduživanja na međunarodnom tržištu.

Kineska kompanija razvija integrisane platforme na 170 hektara, fokus na industriju i stambene projekte u Srbiji

Minth, kineska kompanija specijalizovana za razvoj industrijskih i nekretninskih projekata, ostvarila je prihod od 471 milion evra kroz investicije u Srbiji. Ovaj rezultat postignut je zahvaljujući razvoju tri integrisane platforme koje obuhvataju Ćupriju, Surčin i Inđiju, saopštila je Ju Bo, rukovodilac razvoja Industrijskog parka kompanije Minth u Srbiji. Ključni projekat, poznat kao Nebeski grad u Surčinu, prostiraće se na 170 hektara i predviđa izgradnju više od dva miliona kvadratnih metara.

Detalji investicija Minth u Ćupriji, Surčinu i Inđiji

Pre svega, projekat Nebeski grad u Surčinu biće realizovan nedaleko od lokacije na kojoj će se održati izložba Ekspo 2027. Ova lokacija omogućava povezivanje stambenih, komercijalnih i industrijskih sadržaja, čime se podiže atraktivnost i ekonomski potencijal okoline Beograda. Osim toga, ranije najavljena investicija kompanije kod Inđije pod nazivom Automobilski grad usmerena je uglavnom na razvoj industrijskih pogona. “Cilj je izgraditi industrijski klaster svetske klase”, izjavila je Ju Bo na Investicionoj konferenciji Srbije u okviru Međunarodnog sajma trgovine i investicija u Sjamenu.

Pametna proizvodnja i izvoz za evropsko tržište

Kompanija Minth takođe radi na projektu industrijskog parka kod Ćuprije, gde se planira izgradnja fabrika za proizvodnju delova za automobilsku industriju. Zbog neposredne blizine auto-puta, logističke prednosti ovog parka su značajne za izvoz na evropsko tržište. Poseban akcenat stavljen je na razvoj novih industrija i koncept pametne proizvodnje, što treba da obezbedi konkurentnost srpskog sektora auto-delova na tržištima Evropske unije. Kao rezultat, autodelovi proizvedeni u Ćupriji biće pretežno namenjeni izvozu u Evropu. Osim toga, integrisane platforme kompanije Minth mogu doprineti modernizaciji nekretninskog i industrijskog sektora u Srbiji.

Podrška Vlade Srbije i značaj za investitore

Na Investicionoj konferenciji Srbije, Ju Bo je zahvalila Vladi Srbije i ministarki Adrijani Mesarović na podršci tokom realizacije investicija. Ova institucionalna podrška omogućila je kompaniji Minth da ostvari prihod od 471 milion evra u Srbiji. Projekti Minth grupe predstavljaju primer integrisanog razvoja i mogu poslužiti kao model za buduće investicije u regionu. Zbog toga se očekuje da će ulaganja u industrijske i nekretninske platforme stvoriti dodatne poslovne mogućnosti za domaće i strane partnere. Konačno, pozicija Srbije kao logističkog i industrijskog čvorišta ovim projektima dobija dodatnu potvrdu.

Prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,3 odsto, dok je bescarinski izvoz čelika iz Srbije u EU prepolovljen na 410.000 tona godišnje

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je za 0,3 odsto u prvih sedam meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Ključni doprinos dao je rast prerađivačke industrije od 1,3 odsto, dok su rudarstvo i sektor snabdevanja energentima zabeležili pad. U istom periodu, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je 3,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u Srbiji pod pritiskom stagnacije i regulatornih ograničenja

Iako je industrijska proizvodnja u Srbiji beležila umereni rast, jul je doneo povratak stagnaciji, a prerađivačka industrija zabeležila je kontrakciju posle pet meseci uzastopnog rasta. Posebno je značajan negativni uticaj problema sa radom Rafinerije nafte u Pančevu, kojom upravlja NIS. Prema analitičarima MAT-a, „problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, a njene performanse u julu su iznova generisale izrazito negativan efekat na dinamiku celog prerađivačkog sektora“. Ovo pokazuje koliko su oscilacije u jednom velikom energetskom objektu važne za ukupni industrijski rezultat zemlje. S druge strane, ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji i dalje je za 0,3 odsto veća nego prošle godine. Prerađivačka industrija je jedini segment sa pozitivnim rezultatom, dok su rudarstvo i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom zabeležili pad od 0,1, odnosno 4,8 odsto.

Izvoz čelika iz Srbije u EU ograničen novim protekcionističkim merama

Železara Smederevo (HBIS), najveći proizvođač osnovnih metala u zemlji, suočava se sa pooštrenim merama Evropske unije (EU) od 1. jula 2026. godine. EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota za izvoz čelika iz Srbije sa oko 820.000 na oko 410.000 tona godišnje. To je približno petina ukupne proizvodnje Železare. Istovremeno, carina na izvoz čelika iz Srbije koji prelazi tu kvotu udvostručena je sa 25 na 50 odsto, čime je dodatni izvoz postao ekonomski neisplativ. Osim toga, uvedene su strože kontrole porekla čelika kako bi se sprečilo zaobilaženje evropskih barijera od strane kineskih i drugih kompanija. Ova mera stavlja dodatni administrativni i regulatorni pritisak na smederevsku železaru, koja je u kineskom vlasništvu.

Rast domaće potrošnje i realnih plata održava privredni rast

Uporedo sa tim, spoljnotrgovinska razmena Srbije nastavlja da raste, pri čemu izvoz beleži brži rast od uvoza. Realni promet u trgovini na malo zabeležio je jednu od najviših stopa rasta u Evropi, navodi se u izveštaju. Domaću potrošnju dodatno podstiče rast neto zarada od 8,2 odsto u prvoj polovini 2026. godine, dok je inflacija pala na 1,9 odsto. Kao rezultat, realni rast zarada značajno nadmašuje inflaciju, što direktno podržava povećanu potrošnju stanovništva i doprinosi održavanju privrednog rasta. Ovi podaci pokazuju da industrijska proizvodnja u Srbiji ima ograničen rast, ali domaća potrošnja i izvoz i dalje predstavljaju ključne pokretače pozitivnih ekonomskih trendova.