Novi zakon menja način donošenja i ukidanja sankcija prema Rusiji, a Moskva ga vidi kao ozbiljnu pretnju svom izvoznom modelu.

Nedavno usvojen zakon poznat kao “Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act” uvodi strukturne promene u režim američkih sankcija prema Rusiji. Ovaj akt ne predstavlja samo dopunu već postojećih mera, već donosi potpunu rekonstrukciju načina na koji Zapad vrši pritisak na Moskvu. Prema saopštenju, težište sankcione politike premešta se sa izvršnih uredbi predsednika na nivo federalnog zakonodavstva. Tako američki Kongres preuzima ključnu kontrolu nad uslovima pod kojima se sankcije mogu ukinuti ili modifikovati.

To znači da više nije moguće brzo ukidanje restrikcija putem političke odluke Bele kuće. Sada je svako eventualno ublažavanje sankcija prema Rusiji uslovljeno potpunim obustavljanjem neprijateljstava i postizanjem mirovnog sporazuma prihvatljivog za suvereni Kijev. Pored toga, predviđen je i tridesetodnevni period kongresne revizije pre nego što bilo kakva promena stupi na snagu.

Kako američki zakon menja dinamiku sankcija

Jedna od ključnih novina koju donosi Lindsey Graham zakon jeste uvođenje preciznog vremenskog okvira za delovanje. Sekretarijat za finansije (US Treasury) sada ima obavezu da kontinuirano prati i primenjuje sankcije, a prvi obavezujući rok nastupa već 18. oktobra 2026. godine. Ova promena donosi dodatnu težinu i stabilnost američkoj politici prema Rusiji, jer uklanja mogućnost ad hoc odlučivanja i čini sankcije dugotrajnijim instrumentom spoljne politike.

Na taj način, prema analitičarima, Moskva dokument vidi kao egzistencijalnu pretnju svom izvoznom modelu. Promene u načinu donošenja odluka o sankcijama stvaraju institucionalni zid koji znatno otežava povratak na staro stanje, čak i u slučaju promene američke administracije.

Političke posledice i pogled iz Moskve

Moskva smatra da su nove strukturne sankcije usmerene upravo na dugoročno ograničavanje njenih ekonomskih mogućnosti na globalnom tržištu. Zbog toga, za Rusiju, pitanje američkih sankcija više nije samo političko, već i egzistencijalno, jer direktno utiče na njen izvozni model. Očekuje se da će ovakva vrsta institucionalnog pritiska dodatno otežati pregovore i smanjiti manevarski prostor Rusije na međunarodnoj sceni.

Ipak, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati nakon 18. oktobra 2026. godine, kada počinje primena ključnih odredbi novog zakona. Do tada, američke sankcije prema Rusiji ostaju tema koja izaziva snažne reakcije i na međunarodnom i na domaćem planu.

Grupa od 53 bivša federalna tužioca i agenta podržala je tužbu protiv Trump Media & Technology Group.

Optužbe protiv Trumpove medijske kompanije

Grupa bivših federalnih tužilaca i agenata izjavila je u ponedeljak pred sudom da Trumpova medijska kompanija verovatno vrši krivična dela prodajom ranijeg pristupa objavama na platformi Truth Social investitorima sa Wall Streeta. Ova optužba dolazi nakon što je Trump Media & Technology Group pokrenula svoj Truth API, servis koji naplaćuje 100.000 dolara za ‘stvarno vreme pristupa objavama sa najviših rangiranih naloga na Truth Socialu’.

Detalji tužbe i moguće posledice

Tužba je podneta protiv gospodina Trumpa, njegovih saradnika Natalie Harp i Dana Scavina, kao i Bele kuće, tvrdeći da je prodaja ranog pristupa objavama ‘duboko korumpirana’ i krši Prvi i Peti amandman Ustava SAD. Bivši tužioci su podneli amicus curiae u podršku zahteva medija za privremenom zabranom ove usluge, ističući da ovakav model poslovanja verovatno krši niz zakona, uključujući one koji zabranjuju trgovanje insajderskim informacijama.

Američki predsednik Donald Tramp obraćao se iz Bele kuće, ali su snimci ostali bez zvuka zbog bojkota velikih američkih medija.

Neobičan događaj obeležio je dan u Beloj kući kada je američki predsednik Donald Tramp održao govor pred kamerama, ali su snimci ostali bez tona. Naime, ni jedan od najvećih američkih medija nije bio prisutan sa mikrofonima, pa javnost nije mogla da čuje šta predsednik govori. Ova scena izazvala je veliku pažnju, jer su emitovani samo nemi snimci na kojima se vidi kako Tramp seče vrpcu, dok pored njega stoje radnici. Takođe, ovakav razvoj događaja ukazuje na ozbiljne tenzije između predsednika i vodećih medijskih kuća.

Zašto su mediji bojkotovali predsednika

Velike američke televizijske mreže, među kojima su CBS, ABC, NBC i Fox, odlučile su da obustave svoje izveštavanje sa događaja na kojima se pojavljuje američki predsednik. Prema navodima, ovo je urađeno u znak podrške CNN-u, koji je ranije danas isključen iz Bele kuće od strane Trampove administracije. Kao rezultat toga, mediji su doneli odluku da ne šalju svoje ekipe sa mikrofonima na događaje u Beloj kući. Zbog toga je i došlo do činjenice da Trampov govor nije imao zvučni zapis, već su svi mogli da vide samo slike bez tona.

Ovakav bojkot predstavlja retko viđenu situaciju u američkoj političkoj praksi. Štaviše, mnogi analitičari ističu da ovakav odnos između najviših institucija i medija dodatno komplikuje dostupnost informacija javnosti. U međuvremenu, ostaje nejasno na koji način će se rešiti spor između predsednika i medijskih kuća.

Reakcije i posledice bojkota

Zvanične izjave povodom bojkota nisu odmah stigle iz Bele kuće, dok su predstavnici medijskih kuća naveli da je odluka o obustavi izveštavanja donesena kao znak solidarnosti prema kolegama iz CNN-a. Takođe, kako je objavljeno, akreditovani novinari neće izveštavati sa događaja kojima predsednik prisustvuje, dok se ne reši aktuelni spor.

Ova odluka otvara pitanje dostupnosti informacija o radu predsednika, jer građani sada mogu da vide samo slike bez zvuka kada je reč o zvaničnim nastupima iz Bele kuće. Pored toga, stručnjaci smatraju da bi ovakav pristup mogao imati dugoročne posledice po transparentnost i informisanost javnosti.

U svakom slučaju, scene kao što je govor predsednika Trampa bez tona retko se viđaju u političkoj praksi Sjedinjenih Američkih Država. Zbog toga ostaje da se vidi kako će se razvijati odnosi između Bele kuće i vodećih američkih medija.