Zdrave masti i vlakna iz sedam namirnica podržavaju gubitak kilograma i olakšavaju put do ravnijeg stomaka

Mnoge žene žele da se reše uporne masnoće na stomaku, a najbolji efekat daje spoj uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Prema rečima Tare Kolingvud, sertifikovane sportske dijetetičarke, pojedine svakodnevne namirnice posebno pomažu u sagorevanju masnih naslaga, naročito oko struka. Kolingvud izdvaja sedam takvih namirnica, a jednu od njih većina već ima u svojoj kuhinji.

Avokado je odličan izvor mononezasićenih masti koje pomažu u kontroli šećera u krvi i produžavaju osećaj sitosti. Idealan je za doručak ili užinu, ali ga treba jesti umereno zbog kalorijske vrednosti. Jaja su bogata kvalitetnim proteinima i brzo stvaraju osećaj sitosti – preporučuje se kombinovanje celih jaja i belanaca radi optimalnog unosa proteina uz manje kalorija. “Jaja podstiču termogeni efekat varenja, što znači da telo troši više kalorija dok ih obrađuje”, ističe Kolingvud.

Bobičasto voće – borovnice, jagode i maline – ima malo kalorija, mnogo vlakana i obiluje antioksidansima koji smanjuju upale i olakšavaju mršavljenje, posebno u predelu stomaka. Možete ih jesti samostalno ili dodavati u smutije i žitarice. Maslinovo ulje, često već u domovima, sadrži zdrave masti koje pomažu u kontroli apetita i pospešuju metabolizam. “Malo maslinovog ulja u salati ili tokom pripreme hrane može napraviti razliku bez suvišnih kalorija”, navodi Kolingvud.

Orašasti plodovi poput badema, oraha i pistaća nude zdrave masti i proteine, što smanjuje iznenadne napade gladi i održava stabilan nivo šećera u krvi. Idealna količina je mala šaka dnevno, kao užina ili dodatak obroku. Mahunarke – pasulj (beli, crni, pinto) i sočivo – bogate su vlaknima i proteinima, produžavaju sitost, poboljšavaju varenje i stabilizuju šećer u krvi. Mogu se koristiti kao prilog ili u salatama.

Uključivanje ovih sedam namirnica u jelovnik može biti ključan korak ka ravnom stomaku. Male promene u navikama ishrane, uz postavljanje zdravlja kao prioriteta, donose vidljive promene, a redovno vežbanje dodatno ubrzava proces gubitka masnih naslaga i donosi brojne benefite za ceo organizam.

Stručnjaci sa Stanforda i iz Njujorka otkrivaju kako fermentisana hrana podržava imunitet, raspoloženje i svakodnevnu energiju kod žena

Savremena istraživanja sve više potvrđuju koliko je zdravlje creva važno za celokupno stanje organizma. Prema najnovijim studijama sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford i iz Njujorka, fermentisana hrana igra ključnu ulogu u očuvanju balansa digestivnog sistema kod žena svih uzrasta. Dok su kalorije i masnoće nekada bile u centru pažnje, danas se naglasak stavlja na mikrobiom creva, koji utiče na otpornost organizma, nivo vitalnosti i mentalno zdravlje.

Kako objašnjava dr Čandana Paka sa Medicinskog fakulteta Ikan, fermentisane namirnice su odličan izbor za zdravu crevnu floru. “Ove namirnice sadrže korisne bakterije, poznate kao probiotici, koje pomažu u održavanju ravnoteže mikroorganizama u digestivnom sistemu”, ističe dr Paka. U ovu kategoriju spadaju jogurt sa živim kulturama, kefir, kiseli kupus, kimči, miso i razno fermentisano povrće.

Kada je reč o dobrobitima, naučnici su potvrdili da ishrana bogata fermentisanim proizvodima podstiče raznovrsnost korisnih bakterija i umanjuje upalne reakcije u organizmu. Čak je dokazano da fermentisana hrana ima snažniji uticaj na mikrobiom nego samo pojačan unos vlakana. Nutricionistkinja Loren Slejton naglašava još jednu prednost: “Fermentisana hrana ne samo da donosi dobre bakterije, već pomaže telu da bolje iskoristi vitamine i minerale iz ishrane.” Zdrava creva se direktno povezuju sa snažnijim imunitetom, lakšim održavanjem optimalne telesne težine i stabilnijim raspoloženjem, pa žene često primećuju da promena jelovnika pozitivno utiče i na psihičku energiju tokom dana.

Fermentisane namirnice lako je uključiti u svakodnevni meni. Jogurt sa živim kulturama je odličan izbor za doručak, a možete ga obogatiti bobičastim voćem, lanenim semenom ili ovsenim pahuljicama. Kefir je pogodan kao užina ili dodatak smutiju, dok se kimči i kiseli kupus odlično slažu sa salatama i povrćem. Tako bez napora unosite korisne bakterije svaki dan. Osim probiotika, važno je unositi i prebiotike – vlakna koja hrane dobre bakterije. Najbolji izvori su beli i crni luk, praziluk, špargla i ovas. Kako slikovito opisuje dr Paka: “Probiotici su seme, a prebiotici đubrivo. Tek zajedno omogućavaju korisnim bakterijama da napreduju.”

Za optimalan efekat nije presudna količina, već kontinuitet – savet nutricionista je da dnevno konzumirate pola šolje jogurta, jednu do dve kašike kiselog kupusa ili kimčija i 120 do 180 ml kefira. Preporučuje se da žene postepeno uvode fermentisanu hranu, naročito ako su početnice, kako bi izbegle moguće nelagodnosti kao što su nadimanje. Mnoge fermentisane proizvode moguće je pripremiti i kod kuće – kiseli kupus, fermentisani krastavci, cvekla ili rotkvice prave se po tradicionalnim receptima, što omogućava kontrolu sastojaka i kvaliteta.

Na kraju, stručnjaci preporučuju ženama svakodnevno uvođenje fermentisane hrane i prebiotika u ishranu. Na taj način, lako mogu podržati svoje crevno zdravlje, ojačati imunitet i unaprediti opšte blagostanje.

Istraživanje pokazuje da uz vežbu i rutinu možemo obavljati više zadataka istovremeno, ali i zašto je važno ne oslanjati se previše na tehnologiju.

Novo istraživanje tima sa Univerziteta Džordžtaun, pod rukovodstvom profesora neuronauke Maksimilijana Rizenhubera, donosi važna saznanja o tome kako mozak razvija sposobnost multitaskinga. Studija je sprovedena u Vašingtonu, a učestvovala je grupa mladih odraslih uzrasta od 18 do 29 godina. Naučnici su istraživali da li je naš mozak zaista u stanju da radi više stvari istovremeno ili je reč o brzom prebacivanju pažnje. Ova tema je posebno zanimljiva ženama, jer se svakodnevno suočavaju sa brojnim obavezama koje treba uskladiti.

Na početku eksperimenta, učesnici su na računaru morali da prepoznaju i klasifikuju slike automobila, ponavljajući isti zadatak više desetina hiljada puta tokom pet do deset nedelja. Prvobitni rezultati pokazali su da je prefrontalni korteks najaktivniji deo mozga dok savladavamo novu aktivnost, budući da je taj region zadužen za planiranje i donošenje odluka. Međutim, vremenom, mozak počinje da premešta deo ovog procesa u temporalni korteks, koji je odgovoran za dugoročno pamćenje.

Vremenom i ponavljanjem, zadaci postaju gotovo automatski. Maksimilijan Rizenhuber pojašnjava: “Kako prefrontalni korteks uči određenu aktivnost, on prenosi deo procesa u druge moždane centre, čime oslobađa kapacitet za nove zadatke.” To znači da, kada nešto postane rutina, možemo lakše obavljati više stvari istovremeno. Na primer, iskusni vozači mogu da razgovaraju ili slušaju muziku dok voze, dok početnici moraju da se fokusiraju na svaku radnju.

Psiholog Majkl Šenberg ističe da gotovo svako može unaprediti multitasking: “Ključ je u stalnom učenju i ponavljanju.” Ipak, istraživanje je pokazalo da postoje individualne razlike – neki ljudi brže automatizuju zadatke, dok je drugima potrebno više vežbe.

Stručnjaci upozoravaju da preterano oslanjanje na digitalne alate može usporiti razvoj moždanih veština. Ako svakodnevne zadatke prepuštamo aplikacijama, smanjujemo potrebu za aktivnim učenjem i time usporavamo prirodnu sposobnost mozga da automatizuje i kombinuje aktivnosti. Zato se ženama preporučuje da svakodnevno uvode male mentalne izazove – rešavanje zagonetki, planiranje ili učenje novih veština – kako bi podstakle razvoj mozga.

Zaključak istraživanja je da multitasking jeste moguć, ali zahteva vreme, upornost i iskustvo. Svaka nova veština može postati automatska, što ženama olakšava balansiranje između privatnih i poslovnih obaveza.