Klimatske migracije, kvantna bezbednost i megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju najveće izazove za osiguravače

Analize i scenariji razvoja vodećih institucija kao što su World Economic Forum, Swiss Re Institute i OECD upozoravaju da će u narednim decenijama globalna ekonomija biti izložena deset ključnih rizika, od kojih mnogi danas još nemaju jasnu granicu odgovornosti. Masovne klimatske migracije, koje mogu obuhvatiti milione ljudi zbog toplote, suše ili podizanja nivoa mora, direktno utiču na vrednost imovine, tržište rada i političku stabilnost. U ovom kontekstu, osiguravači će se suočiti sa izazovom šta uopšte može biti predmet osiguranja.

Autonomni sistemi, uključujući vozila, dronove i industrijske algoritme, već donose odluke bez ljudske kontrole, zbog čega odgovornost prelazi sa ljudskog faktora na sistemsku AI logiku. To otvara pitanje ko će snositi odgovornost – proizvođač, vlasnik, softver ili niko.

Kolaps digitalnog poverenja usled lažnih snimaka, identiteta i dokaza može dovesti do spornosti ugovora i otežati procenu štete. Kvantni slom digitalne bezbednosti predstavlja dodatni problem – razvoj kvantnih računara može učiniti sadašnje metode šifrovanja neefikasnim, čime banke, države i osiguravači postaju ranjivi. Taktika „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“ omogućava da akteri pretnji prikupe enkriptovane podatke danas i dešifruju ih kada kvantna tehnologija napreduje, brišući granicu između trenutka krađe i nastanka štete.

Biotehnološki incidenti, od uređivanja gena do personalizovane medicine, nose rizik čije posledice mogu biti vidljive tek decenijama kasnije, dok odgovornost i uzroci ostaju teško dokazivi. Nedostatak vode postaje ekonomski i bezbednosni rizik – industrije i veliki gradovi mogu biti suočeni s prekidima rada i problemima snabdevanja, dok voda prelazi u strateški i geopolitički faktor.

Megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju složen rizik zbog ekstremne gustine, zavisnosti od energije, vode i digitalne infrastrukture, kao i izraženog socijalnog jaza. Jedan incident može prouzrokovati ogromnu koncentraciju šteta, dovodeći u pitanje podnošljivost gubitaka za osiguravače.

Razvoj neurotehnologija koje povezuju mozak i računare otvara dileme u vezi sa privatnošću i odgovornošću, dok jasni pravni okviri još nisu uspostavljeni. Svemirski rizici su sve izraženiji jer savremeno društvo zavisi od satelita za komunikaciju, navigaciju i finansijske sisteme, a povećanje broja satelita i otpada u orbiti povećava rizik od lančanih kvarova i dugotrajnih poremećaja.

Na kraju, egzistencijalni psihološki rizik, uzrokovan dugotrajnom izloženošću krizama i gubitkom kontrole, dovodi do osećaja besmisla, društvenih podela i pada poverenja u institucije. Za osiguravače, to postavlja pitanje kako osigurati društvo u kojem stabilnost postaje upitna.

Prema ekonomskim analizama, ovi rizici zahtevaju redefinisanje strategija i regulativa, posebno u sektoru osiguranja, gde će granice odgovornosti i procena štete biti podložne velikim promenama.

Indeks DAX pao 0,73%, američka inflacija dostigla 6%, cena zlata pala na 4.584,02 dolara po unci

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad 15. maja 2026. godine, dok je cena sirove nafte brent porasla na 107,196 dolara za barel, pokazuju podaci sa tržišta. Na berzama je primećen rast straha zbog povećane inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su cene energenata nastavile da rastu.

Na otvaranju tržišta, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,73% na 24.271,92 poena. Francuski CAC 40 zabeležio je pad od 0,52% na 8.040,24 poena, dok je britanski FTSE 100 oslabio za 0,57% na 10.313,54 poena. Za razliku od evropskih indeksa, moskovski MOEX indeks porastao je za 0,14% na 2.662,49 poena.

Cena američke sirove nafte WTI porasla je za 1,63% na 102,787 dolara, dok je evropska brent nafta ostvarila rast od 1,35% na 107,196 dolara za barel. Ovaj skok povezivan je sa najavama mogućeg izvoza nafte iz SAD u Kinu, kao i odjecima nedavnih razgovora između Donalda Trampa i Sija Đinpinga. Evropski fjučersi gasa za jun prodavali su se na amsterdamskoj berzi TTF po 47,695 evra za megavatsat.

U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks proizvođačkih cena u aprilu porastao je za 1,4% na mesečnom nivou, što je najviši rast od marta 2022. godine, dok je godišnja inflacija dostigla 6%. Potrošačka inflacija u SAD iznosila je 3,8% međugodišnje, uz rast cena energije i troškova stanovanja.

Na valutnom tržištu, evro je iznosio 1,16445 dolara. Cena zlata zabeležila je pad na 4.584,02 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 6,5250 dolara za bušel (27,216 kg).

Američki berzanski indeksi zatvorili su se u četvrtak u plusu: Dow Jones je porastao za 0,75% na 50.063,46 poena, S&P 500 za 0,77% na 7.501,24 poena, a Nasdaq za 0,88% na 26.635,22 poena.

Azijska tržišta pratila su negativan trend, gde je južnokorejski Kospi pao više od tri procenta nakon što je dostigao rekordne nivoe iznad 8.000 poena. Japanski Nikkei 225 izgubio je 1,1%, dok je hongkonški Hang Seng pao za 0,89%.

Američka administracija produžila licencu NIS-u, konačna odluka o vlasništvu očekuje se 22. maja

Mađarska kompanija MOL razmatraće u ponedeljak preuzimanje 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), prema dogovoru sa ruskom kompanijom Gaspromnjeft. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da će Vlada Srbije do kraja dana dostaviti MOL-u konačan stav o pregovorima, dok se odluka Odbora direktora MOL-a očekuje početkom sledeće nedelje.

Đedović Handanović je izjavila da su intenzivni razgovori sa MOL-om vođeni prethodna dva dana, te da je postignuta saglasnost oko pojedinih pitanja, dok je budući rad rafinerije u Pančevu ostao ključan za Srbiju, kako zbog pokrivenosti tržišta, tako i zbog uticaja na bruto domaći proizvod i sigurnost snabdevanja. “Usaglasili smo se po određenim pitanjima. Ostalo je nekoliko otvorenih tema, a najvažnije je optimalan rad rafinerije u Pančevu. Do kraja dana MOL-u predlažemo naš konačan stav, a Odbor direktora MOL-a odlučuje u ponedeljak”, navela je ministarka.

Ona je istakla da je Srbija posvećena kompromisu i dugoročnom rešenju za NIS, ali ne po svaku cenu. Pitanje američkih sankcija i dalje je otvoreno, dok se završetak pregovora između ruskog većinskog vlasnika i MOL-a nastavlja. Đedović Handanović je ukazala da je proces pregovora dugotrajan i dodatno otežan sukobom na Bliskom Istoku, što je uticalo na rast cena sirove nafte i naftnih derivata.

“Podsećam da, bez obzira na sve poteškoće, sigurnost snabdevanja u Srbiji nije bila ugrožena, nije bilo nestašica ni naglog povećanja cena. Nastavićemo da radimo posvećeno sa ciljem da do dugoročnog rešenja dođe”, rekla je Đedović Handanović. Dodala je da NIS predstavlja kritičnu energetsku infrastrukturu Srbije i da je održivo rešenje neophodno.

Ministarka je najavila da će odluka američke administracije biti poznata 22. maja, dok je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila licencu za rad NIS-u do 16. juna. Licenca za pregovore o izmenama vlasničke strukture važi do 22. maja 2026. godine. Podsetila je i da su Sjedinjene Države 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom o kupovini većinskog udela u NIS-u. U toku su i razgovori sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata – ADNOK, o njenom eventualnom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.

Đedović Handanović je podsetila da je prošle godine, tokom 100 dana, u Srbiju bio obustavljen dotok sirove nafte, ali da nestašica nije bilo, te da će država nastaviti da štiti građane i privredu od posledica sankcija i globalnih poremećaja.