Transport i logistika poskupeli, nestašica sirove kafe iz Brazila i Vijetnama utiče na ceo lanac vrednosti

Italijanske kompanije specijalizovane za prženje kafe suočavaju se sa značajnim rastom logističkih troškova i produženjem vremena transporta zbog aktuelne krize u Ormuskom moreuzu i regionu Bliskog istoka. Ovaj izazov dodatno komplikuje poslovanje sektora, navodi potpredsednik Italijanskog komiteta za kafu pri Unione Italiana Food, Michele Monzini.

Na globalnom nivou, proizvodnja sirove kafe iz Brazila i Vijetnama, koji zajedno čine više od polovine svetske proizvodnje, smanjena je zbog ekstremnih klimatskih događaja. Otežana dostupnost nepržene kafe primećuje se i u Kolumbiji i Indoneziji. Monzini ističe da se volatilnost cena donekle ublažava zahvaljujući očekivano obilnim berbama u Brazilu, Vijetnamu i Indoneziji tokom 2026. godine.

Sektor se okreće diverzifikaciji porekla sirovina, ulažući napore u proširenje saradnje sa tržištima kao što su Kolumbija, Honduras, Uganda, Indija i Indonezija. Problemi sa pomorskim transportom, uključujući blokade u Crvenom moru i Ormuskom moreuzu, zahtevaju dugoročnije planiranje i unapred definisane lance snabdevanja, kao i efikasnije upravljanje zalihama.

Monzini naglašava da kriza u Ormuskom moreuzu utiče na ceo lanac vrednosti: “Rast troškova energije odražava se na preradu proizvoda, distributivnu logistiku, proizvodnju kroz povećane cene đubriva, ali i na završne procese kao što je pakovanje.” Transport i pržene i nepržene kafe trenutno je, prema njegovim rečima, “mnogo skuplji i nestabilniji”, uz rizik daljeg pogoršanja situacije.

Odgovor kompanija uključuje diversifikaciju luka, prevoznika i logističkih čvorišta, kao i povećanje fleksibilnosti lanca snabdevanja. Ovo, međutim, donosi veću složenost u upravljanju i potrebu za strukturisanijim planiranjem nego ranije, zaključuje Monzini.

Na otvaranju istaknuta važnost tehnološke spremnosti, dok EXPO 2027 i investicije podižu privredni rast Srbije

Prvi Biznis samit 2026 održan je 15. maja u Beogradu, okupivši više od 400 učesnika, među kojima je bilo preko 200 poslovnih lidera iz Srbije i Evrope. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da današnji uspeh ne zavisi više samo od kapitala, cene ili kvaliteta proizvoda, već i od prilagodljivosti, tehnološke spremnosti i sposobnosti da se promene prepoznaju na vreme.

Čadež je u svom izlaganju naglasio da konkurentnost savremenih kompanija određuju otpornost i inovacije, jer se poslovanje odvija pod pritiskom geopolitičkih tenzija, energetskih šokova, poremećenih lanaca snabdevanja, inflatornih pritisaka i ubrzanih tehnoloških promena. On je naglasio važnost dijaloga za rast, poverenje i dugoročnu stabilnost, navodeći da je za Privrednu komoru Srbije svaki razgovor sa kompanijama o regulativi, energiji, izvozu, nedostatku kadrova i digitalizaciji ključan za očuvanje radnih mesta i jačanje konkurentnosti.

Premijer Đuro Macut izjavio je da Srbija želi da bude zemlja stabilnosti, predvidivosti i razvoja, ističući da nijedna ozbiljna vizija nije moguća bez snažne saradnje institucija, privrede i finansijskog sektora. “Pred nama su izazovi, ali i velika prilika da zajedno definišemo kada želimo da Srbija i region izgledaju bolje i perspektivnije u godinama koje dolaze. Verujem da će današnji razgovori otvoriti prostor za nova partnerstva i konkretne projekte i još bolje povezati i državu i biznis”, rekao je Macut.

Program samita bio je strukturiran kroz pet panela: otvarajući panel, “Energetski čvor”, “CBAM i ETS”, “EXPOSE your business” i “Digitalni kapital”. Posebna pažnja posvećena je digitalnoj ekonomiji i uticaju veštačke inteligencije na tržište rada i poslovanje. Panel “Digitalni kapital” okupio je predstavnike IT sektora, uključujući direktore kompanija Telekom Srbija, Comtrade i Microsoft Garage za Srbiju, koji su razgovarali o razvoju srpskog AI modela, digitalnim novčanicima i digitalnom evru.

Panel “EXPOSE your business” bio je posvećen prilikama koje donosi organizacija međunarodne izložbe EXPO 2027, dok je u specijalnom “Hard Talk” formatu osnivač kompanije Emaar, Mohamed Alabar, govorio o velikim investicijama i projektu “Beograd na vodi”.

Završnicu samita obeležiće izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će sumirati poruke sa panela i predstaviti detalje plana “Srbija 2030–2035”, sa ambicijom da zemlja postane glavni regionalni centar za tehnologiju i međunarodne projekte.

Klimatske migracije, kvantna bezbednost i megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju najveće izazove za osiguravače

Analize i scenariji razvoja vodećih institucija kao što su World Economic Forum, Swiss Re Institute i OECD upozoravaju da će u narednim decenijama globalna ekonomija biti izložena deset ključnih rizika, od kojih mnogi danas još nemaju jasnu granicu odgovornosti. Masovne klimatske migracije, koje mogu obuhvatiti milione ljudi zbog toplote, suše ili podizanja nivoa mora, direktno utiču na vrednost imovine, tržište rada i političku stabilnost. U ovom kontekstu, osiguravači će se suočiti sa izazovom šta uopšte može biti predmet osiguranja.

Autonomni sistemi, uključujući vozila, dronove i industrijske algoritme, već donose odluke bez ljudske kontrole, zbog čega odgovornost prelazi sa ljudskog faktora na sistemsku AI logiku. To otvara pitanje ko će snositi odgovornost – proizvođač, vlasnik, softver ili niko.

Kolaps digitalnog poverenja usled lažnih snimaka, identiteta i dokaza može dovesti do spornosti ugovora i otežati procenu štete. Kvantni slom digitalne bezbednosti predstavlja dodatni problem – razvoj kvantnih računara može učiniti sadašnje metode šifrovanja neefikasnim, čime banke, države i osiguravači postaju ranjivi. Taktika „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“ omogućava da akteri pretnji prikupe enkriptovane podatke danas i dešifruju ih kada kvantna tehnologija napreduje, brišući granicu između trenutka krađe i nastanka štete.

Biotehnološki incidenti, od uređivanja gena do personalizovane medicine, nose rizik čije posledice mogu biti vidljive tek decenijama kasnije, dok odgovornost i uzroci ostaju teško dokazivi. Nedostatak vode postaje ekonomski i bezbednosni rizik – industrije i veliki gradovi mogu biti suočeni s prekidima rada i problemima snabdevanja, dok voda prelazi u strateški i geopolitički faktor.

Megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju složen rizik zbog ekstremne gustine, zavisnosti od energije, vode i digitalne infrastrukture, kao i izraženog socijalnog jaza. Jedan incident može prouzrokovati ogromnu koncentraciju šteta, dovodeći u pitanje podnošljivost gubitaka za osiguravače.

Razvoj neurotehnologija koje povezuju mozak i računare otvara dileme u vezi sa privatnošću i odgovornošću, dok jasni pravni okviri još nisu uspostavljeni. Svemirski rizici su sve izraženiji jer savremeno društvo zavisi od satelita za komunikaciju, navigaciju i finansijske sisteme, a povećanje broja satelita i otpada u orbiti povećava rizik od lančanih kvarova i dugotrajnih poremećaja.

Na kraju, egzistencijalni psihološki rizik, uzrokovan dugotrajnom izloženošću krizama i gubitkom kontrole, dovodi do osećaja besmisla, društvenih podela i pada poverenja u institucije. Za osiguravače, to postavlja pitanje kako osigurati društvo u kojem stabilnost postaje upitna.

Prema ekonomskim analizama, ovi rizici zahtevaju redefinisanje strategija i regulativa, posebno u sektoru osiguranja, gde će granice odgovornosti i procena štete biti podložne velikim promenama.