Predlozi uključuju izuzeća za firme sa manje od 50 zaposlenih i ukidanje otpremnina za plate iznad 10.1400 evra godišnje

Nemačka razmatra značajne izmene zakona o zaštiti od otkaza, koje bi mogle omogućiti kompanijama lakše otpuštanje zaposlenih, posebno onih sa visokim primanjima i u manjim firmama, potvrđeno je tokom koalicionih razgovora. Predlozi obuhvataju ukidanje zaštite od otkaza za radnike čiji bruto mesečni prihod iznosi 8.450 evra ili 10.1400 evra godišnje, kao i potpuno izuzeće za firme sa manje od 50 zaposlenih, što bi značajno uticalo na zanatska preduzeća i startapove.

Na poslednjem sastanku koalicionog odbora za propise, tema su bila olakšanja za poslodavce, koja uključuju i mogućnost da kompanije i novozaposleni ugovore “model opcije”. Ovaj model bi omogućio zaposlenom da za određeni novčani iznos pristane na brži raskid radnog odnosa bez klasičnih otkaznih rokova. Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) podržava ovakve izmene, dok se sindikati protive potpunom ukidanju zaštite za sve radnike.

Pored toga, razmatraju se fleksibilnija pravila za startupove i projekte sa visokim rizikom u oblastima kao što su istraživanje i razvoj. U tim slučajevima bi ugovori na određeno vreme mogli biti produženi izvan sadašnjih ograničenja, što bi omogućilo brže prekide radnog odnosa kada projekat ne uspe. Sličan sistem već postoji u Danskoj kroz model “fleksikurnosti”, gde radnici s visokim primanjima mogu biti otpušteni bez dugih otkaznih rokova, ali država im pruža velikodušne naknade za nezaposlenost i besplatne programe obuke.

Trenutno, zakon o zaštiti od otkaza u Nemačkoj važi za kompanije sa deset ili više zaposlenih i za one koji imaju najmanje šest meseci staža. U periodu probnog rada, otkaz se može dati sa dvonedeljnim rokom bez navođenja razloga. Otkazni rokovi rastu sa dužinom staža – od četiri nedelje do najviše sedam meseci za one sa 20 godina radnog staža. Kompanije sada mogu otpuštati zaposlene samo iz ličnih, ponašajnih ili operativnih razloga, uz obavezu poštovanja kriterijuma kao što su starost, staž i porodične obaveze.

Posebna zaštita, kao što su prava osoba sa teškim invaliditetom, trudnica, zaposlenih na roditeljskom odsustvu ili članova radničkog saveta, neće biti ukinuta ni u slučaju ovih izmena. Takođe, opšti antidiskriminacioni propisi ostaju na snazi.

Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) zalaže se i za pojednostavljenje samog postupka otkaza, uključujući ukidanje obaveze saslušanja s Radničkim savetima i ublažavanje socijalnih kriterijuma tokom kolektivnih otpuštanja.

Koalicioni pregovori se nastavljaju, a konačna verzija zakonskih izmena biće poznata nakon što strane postignu dogovor o svim detaljima.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih pet meseci iznosi 32,3 milijarde evra, promet u maloprodaji veći za 7,5 odsto

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji zabeležila je rast od 0,6 odsto u periodu januar–maj 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. U maju 2026. godine, industrijska proizvodnja bila je viša za 0,3 odsto nego u maju 2025, dok je izvoz robe iznosio 14,7 milijardi evra, što predstavlja rast od 7,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U okviru sektora, rudarstvo je u maju 2026. ostvarilo rast od 3,2 odsto, prerađivačka industrija je povećana za 1,4 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom pao za 8,6 odsto. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje pokazao je pad od 1,7 odsto u maju u odnosu na april, a pad u prerađivačkoj industriji iznosio je 2,7 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar–maj 2026. dostigla je 32.376,3 miliona evra (32,3 milijarde evra), uz rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe je iznosio 14,7 milijardi evra (rast od 7,7 odsto), dok je uvoz dostigao 17,7 milijardi evra (rast od 1,0 odsto). Spoljnotrgovinski deficit iznosi 2,98 milijardi evra, što je smanjenje od 22,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Samo u maju, izvoz je bio 2,8 milijardi evra (rast 3,3 odsto), a uvoz 3,5 milijardi evra (pad 0,1 odsto).

Promet robe u trgovini na malo u maju 2026. godine porastao je za 9,6 odsto u tekućim cenama, odnosno za 6,2 odsto u stalnim cenama u poređenju sa istim mesecom 2025. godine. Za prvih pet meseci 2026, promet u maloprodaji povećan je za 9,1 odsto u tekućim, odnosno za 7,5 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa u stalnim cenama u maju zabeležen je u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom (7,1 odsto), zatim u trgovini motornim gorivima (6,6 odsto) i neprehrambenim proizvodima (5,0 odsto).

Turizam je takođe zabeležio rast – u maju 2026. godine registrovano je 470.000 dolazaka turista, što je 7,4 odsto više nego u maju prethodne godine. Ostvareno je 1,2 miliona noćenja, odnosno rast od 5,5 odsto. Domaći turisti ostvarili su 629.000 noćenja (rast od 2,2 odsto), dok su strani turisti imali 581.000 noćenja (rast od 9,3 odsto). Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Turske, Ruske Federacije i Bosne i Hercegovine.

Globalni BDP u 2025. godini porastao 3,4 odsto, a očekuje se oporavak na 3,2 odsto u 2027.

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je globalna privreda u 2025. godini ostvarila rast od 3,4 odsto, što je za 0,6 odsto više od ranije prognoziranih 2,8 odsto. Ovi rezultati su ostvareni uprkos pritiscima američkih carina i nestabilnoj situaciji na svetskom tržištu, uz napomenu da je efektivna carinska stopa SAD tokom 2025. iznosila približno 18 odsto, iako je najavljeno povećanje na oko 25 odsto. Prema podacima MMF-a, stvarno naplaćene carine su na kraju godine pale na polovinu od najavljenih, zahvaljujući bilateralnim sporazumima i izuzecima, što je omogućilo privatnom sektoru da preusmeri trgovinske tokove i pronađe alternativne kanale.

Povoljni finansijski uslovi, fiskalne politike usmerene na stabilizaciju, smanjenje procenjenog rizika u zemljama u razvoju i rast cena akcija na berzama, kao i slabljenje američkog dolara, doprineli su otpornosti globalne privrede. MMF posebno ističe da je rast produktivnosti i BDP-a u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2025. godine bio oslonjen na ulaganja u veštačku inteligenciju i digitalne tehnologije, što se prenelo i na manje razvijene zemlje, naročito u Aziji.

Za 2026. godinu, MMF predviđa pad globalnog rasta na 3,1 odsto, dok se u 2027. očekuje oporavak na 3,2 odsto, pod uslovom da se sukob u Iranu uskoro okonča. Stabilnost svetske trgovine trenutno se održava zahvaljujući izvozu naprednih tehnoloških proizvoda, naročito onih koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji. Međutim, MMF upozorava da algoritmi nisu zamena za osnovne potrebe, jer iza energetskog šoka, drugi najveći rizik za privredu predstavlja rast cena hrane, izazvan poskupljenjem energenata i đubriva.

Vojni sukob u Iranu izazvao je rast cena nafte, gasa i poljoprivrednih sirovina, dok su među metalima najviše poskupeli bakar i aluminijum. Cena zlata je inicijalno naglo skočila, ali je kasnije korigovana naniže. Problemi u transportu kroz Ormuski moreuz doveli su do kašnjenja isporuka i povećanja troškova, što dodatno komplikuje ekonomske izglede i pojačava inflatorne pritiske.

Inflacija je premašila ciljane nivoe u pojedinim razvijenim ekonomijama, posebno u SAD, ali su privrede u razvoju još izloženije inflatornim pritiscima zbog veće zavisnosti od cena hrane i energenata. MMF savetuje siromašnije države da ulažu u veštačku inteligenciju, iako podaci Svetskog programa za hranu pokazuju da skoro 400 miliona ljudi u tim zemljama trpi glad.

Prema izveštaju MMF-a, otpornost svetske privrede tokom 2025. bila je bolja od očekivane, ali izazovi u 2026. godini ostaju ozbiljni, sa posebnim naglaskom na inflaciju i rast cena osnovnih sirovina.