Connect with us

Domaće

Cene vojvođanske oranicе rastu na 36.800 evra po hektaru, rekord u Sremu

Južnobanatski okrug ostvario 543 prodaje u kvartalu, srednja cena hektara 11.250 evra u 2025. godini

Published

4 hours ago

on

pexels-photo-32047260

Južnobanatski okrug ostvario 543 prodaje u kvartalu, srednja cena hektara 11.250 evra u 2025. godini

Tržište poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini beleži istorijske maksimume, sa cenom hektara koja je u Sremu dostigla 36.800 evra, što je najviša zabeležena vrednost na domaćem tržištu. Najniža cena hektara u južnobanatskoj oblasti iznosi 1.500 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda za 2025. godinu.

Najveću dinamiku beleži Južnobanatski okrug, gde je tokom jednog kvartala zaključeno 543 ugovora o prodaji zemljišta, dok je 2022. godine u ovom okrugu bilo 554 transakcije. U poređenju, u Beogradskom regionu realizovano je 155 ugovora. Srednja cena hektara u Južnom Banatu iznosi 11.250 evra, sa maksimalnom vrednošću od 27.600 evra i minimalnom od 1.500 evra. U Sremu je ponuda slobodnog zemljišta manja, ali potražnja raste, pa je srednja cena porasla na gotovo 15.000 evra. Broj ugovora u ovom okrugu ostaje stabilan na oko 386 po kvartalu, a minimalna cena iznosi 1.900 evra.

U Srednjobanatskom okrugu, sa 374 ugovora 2022. godine, beleži se kontinuirani interes za zemljište srednjeg cenovnog ranga. Medijalna cena je 9.800 evra, dok maksimalna vrednost nije prelazila 20.550 evra, a minimalna je 1.350 evra po hektaru. Južnobački okrug je zabeležio blagi pad broja transakcija, sa 497 u 2022. na 430 u 2025. godini. Ukupno, u regionu južne i istočne Srbije tokom kvartala proda se 862 njive, dok dva vojvođanska okruga – Južnobanatski i Južnobački – zajedno ostvaruju gotovo 1.000 prodaja u istom periodu.

Najvišu cenu po kvadratnom metru poljoprivredno zemljište dostiglo je u opštini Grocka (KO Vinča), gde je parcela od 5.805 kvadratnih metara prodata po 16 evra za kvadrat. Najvredniji ugovor za poljoprivredno zemljište u Srbiji realizovan je na teritoriji opštine Šid (KO Adaševci), gde je za 18 parcela ukupne površine 591 hektar i 38 ari plaćeno 5,94 miliona evra.

U južnoj i istočnoj Srbiji cene hektara varirale su od 410 do 28.550 evra, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji zemljište prometovano po cenama od 400 do 30.000 evra po hektaru. Beogradski region je zabeležio 155 ugovora, a cene su se kretale od 1.000 do 33.200 evra po hektaru.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Oracle otpustio 30.000 radnika, ulaže do 50 milijardi dolara u AI centre

Nova finansijska direktorka prima platu od 950.000 dolara, uz bonus do 2,5 miliona dolara godišnje

Published

55 minutes ago

on

April 7, 2026

By

logo

Nova finansijska direktorka prima platu od 950.000 dolara, uz bonus do 2,5 miliona dolara godišnje

Američka softverska kompanija Oracle otpustila je 30.000 zaposlenih u sklopu velikog restrukturisanja tokom 2026. godine, kako bi omogućila kapitalna ulaganja do 50 milijardi dolara u izgradnju centara podataka i razvoj veštačke inteligencije. Kompanija je istovremeno imenovala Hilari Makson, bivšu menadžerku u Schneider Electric, za novu finansijsku direktorku sa godišnjom osnovnom platom od 950.000 dolara i mogućim bonusom do 2,5 miliona dolara.

Prema poslednjim najavama, Oracle je povećao prognozu godišnjeg prihoda u fiskalnoj 2027. godini na 90 milijardi dolara. Ova cifra dolazi u trenutku kada kompanija zaostaje za najvećim konkurentima u sektoru klaud tehnologija, zbog čega je intenzivirala korišćenje tržišta kapitala za finansiranje širenja infrastrukture.

Kompanija se suočava s izazovima na tržištu zbog sve jače konkurencije generativnih AI modela, dok investitori izražavaju zabrinutost zbog rasta duga i smanjenja novčanog toka, prenosi CNBC. Uprkos ovim izazovima, iz Oracle-a poručuju da će kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju dugoročno doprineti rastu i jačanju tržišne pozicije.

“Velika ulaganja u AI i infrastrukturu ključna su za dugoročnu konkurentnost Oracle-a”, navode predstavnici kompanije.

Ovakve kadrovske i investicione promene odražavaju strateško prilagođavanje uslovima na tržištu i jačanje pozicije kompanije u narednim godinama.

Pročitaj još

Domaće

Pošta Srbije investira 1,4 milijarde dinara u 100 novih električnih vozila

Sa 538 novih vozila, od kojih je 456 električnih, kompanija očekuje uštedu goriva od 3,3 miliona evra u 2026.

Published

1 hour ago

on

April 7, 2026

By

Sa 538 novih vozila, od kojih je 456 električnih, kompanija očekuje uštedu goriva od 3,3 miliona evra u 2026.

Pošta Srbije predstavila je 100 novih električnih vozila za dostavu svih vrsta pošiljaka, a vrednost ove investicije iznosi 1,4 milijarde dinara. Nova vozila marke Cenntro i Avantier namenjena su dostavi u urbanim i prigradskim zonama, a raspoređena su u 28 radnih jedinica širom zemlje, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Užice i druge gradove, izjavio je v.d. direktora Pošte Zoran Anđelković.

Ovim proširenjem, do 7. juna, kada se obeležava Dan Pošte, u upotrebi će biti ukupno 538 novih vozila, od čega je 456 električnih. Preciznije, 356 novih električnih vozila nabavljeno je ove godine, dok je 100 vozila isporučeno poštarima prethodne godine.

Prema rečima Anđelkovića, biće raspisan još jedan tender za električna vozila u narednih deset dana, kako bi se dalje unapredila flota. On je najavio i mogućnost postavljanja sunčanih panela u budućnosti: „Nadam se da ćemo dogodine imati ovde i sunčane panele. Da će tender biti završen, da postavimo sunčane panele, pa ako Elektroprivreda neće da nas priključi, daj sami da koristimo.“

Električna vozila će, kako je istaknuto, omogućiti uštedu goriva u iznosu od 3,3 miliona evra tokom 2026. godine. „Mi tim vozilima štedimo 218.000 stabala koja bi trebala da prikupe ugljen dioksid koji dizel vozila emituju ili bi emitovala tokom ove godine“, naglasio je Anđelković.

Ključevi novih vozila uručeni su direktorima radnih jedinica i zaposlenima na dostavi pošiljaka, čime je Pošta Srbije dodatno ojačala svoju logističku sposobnost i ekološku odgovornost.

Pročitaj još

Domaće

Elbit Systems ulaže 1,63 milijarde dolara, otvara fabriku dronova sa SDPR-om

Izraelska kompanija imaće 51 odsto udela, proizvodnja dve vrste dronova u Šimanovcima

Published

1 hour ago

on

April 7, 2026

By

Izraelska kompanija imaće 51 odsto udela, proizvodnja dve vrste dronova u Šimanovcima

Srpsko državno preduzeće Yugoimport SDPR i izraelska kompanija Elbit Systems planiraju zajedničku proizvodnju vojnih dronova, sa većinskim udelom Elbita od 51 odsto, prema objavljenim informacijama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom marta najavio otvaranje fabrike za proizvodnju ‘najozbiljnijih dronova na svetu’, ali tada nije precizirao ime partnera. Prema dostupnim podacima, predviđena je proizvodnja dve vrste bespilotnih letelica: jedne za kraće misije sa većim kapacitetom tereta i druge, naprednije, za dug domet i veće operativne visine.

Projekat zajedničke fabrike deo je šire vojne saradnje između Srbije i Izraela. Izvoz srpskog naoružanja u Izrael porastao je na više desetina miliona evra godišnje, a realizaciju najvećeg dela tih poslova vodi SDPR. Pored toga, prošlog leta objavljeno je da je Srbija kupac izraelskog oružja u vrednosti od 1,63 milijarde dolara (oko 176 milijardi dinara), pri čemu se radi o proizvodima Elbit Systems Ltd, uključujući artiljerijsko-raketne sisteme, bespilotne sisteme za izviđanje i borbu, kao i sofisticirane ISTAR kapacitete za elektronsko ratovanje.

‘Diverzifikacija proizvodnje izvan regiona pogođenog sukobima je u interesu izraelske strane’, ocenio je analitičar Vuk Vuksanović, ističući da Srbija može imati finansijsku korist i pristup naprednim tehnologijama kroz ovaj projekat. On je dodao da Izrael ovim potezom želi da obezbedi lanac snabdevanja izvan svog neposrednog okruženja.

Prema navodima iz izveštaja UN, kompanija Elbit Systems ostvaruje profit od vojnih operacija u Gazi, što je izazvalo ranije restrikcije u saradnji i investicijama u pojedinim evropskim državama, poput Španije, koja je obustavila ugovor o nabavci naoružanja. I pored navedenih kritika, Elbit Systems beleži rast prihoda i širi poslovanje.

 

Pročitaj još

U Trendu