Inflacija u martu 2,8 odsto, kreditna aktivnost ubrzala na blizu 17 odsto međugodišnje, globalni rizici utiču na odluke NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je 7. maja 2026. da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5 odsto, odnosno sedam odsto. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvarene i očekivane pokazatelje inflacije i međunarodne ekonomske rizike koji mogu uticati na domaće tržište.

Prema saopštenju NBS, međugodišnja inflacija u prvom tromesečju kretala se ispod centralne vrednosti cilja, a u martu je iznosila 2,8 odsto. Izvršni odbor očekuje umereni rast inflacije u narednom periodu, što se povezuje sa rastom svetskih cena nafte i povećanjem cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Dodatno, krajem godine na inflaciju će uticati i niska baza zbog primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu robu, jer je prethodne godine inflacija znatno smanjena.

“Inflacija će, prema našim očekivanjima, zabeležiti vrhunac krajem ove i početkom naredne godine, ali će rast biti vremenski ograničen”, navodi se u saopštenju NBS. Takođe, prestanak važenja uredbe u februaru nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži, što potvrđuju cene hrane koje su u martu bile niže nego u istom periodu prošle godine.

NBS upozorava da trenutna globalna dešavanja, posebno situacija na Bliskom istoku, mogu uticati na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja i poverenje investitora i potrošača. Kako Srbija predstavlja neto uvoznika energenata, rast svetskih cena nafte direktno utiče na rast cena naftnih derivata, a posredno i na cene hrane, industrijskih proizvoda i usluga. Viši troškovi i smanjen raspoloživ dohodak stanovništva negativno utiču na izglede privrednog rasta, dok su konačni efekti energetskog šoka teško procenljivi i zavise od trajanja i intenziteta sukoba.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, ostvario je u prvom tromesečju 2026. godine međugodišnji realni rast od tri odsto. Posle izazova u januaru u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu zabeležen je rast prerađivačke industrije i izvoza. Najveći doprinos ukupnom privrednom rastu dao je sektor usluga, prvenstveno maloprodaja i turizam. U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos BDP-u kroz potrošnju i investicije, uz realizaciju investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, dok će se tokom 2027. godine očekivati i doprinos neto izvoza tokom specijalizovane izložbe Ekspo.

Rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu ubrzao je u martu na blizu 17 odsto međugodišnje, što je omogućeno povoljnim kreditnim uslovima i dodatno podstiče privredni rast. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti, geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, što može uticati na investiciono i potrošačko poverenje i kretanje kapitala.

NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku i održava relativnu stabilnost deviznog kursa. Ukoliko se proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene kroz inflaciona očekivanja, NBS će reagovati raspoloživim instrumentima. Na sednici je usvojen majski Izveštaj o inflaciji sa novim makroekonomskim projekcijama, koje uzimaju u obzir aktuelni energetski šok. Detalji izveštaja biće predstavljeni javnosti 13. maja na konferenciji za novinare. Sledeća sednica Izvršnog odbora o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 11. jun 2026. godine.

Kina beleži rast od 4,4 odsto, Indija i Indonezija jačaju sa 4,2 i 1,5 triliona dolara

Četiri najveće svetske ekonomije – Sjedinjene Američke Države, Kina, Nemačka i Japan – generišu oko polovinu ukupnog globalnog bruto domaćeg proizvoda, koji bi u 2026. godini trebalo da dostigne 126 triliona dolara. Iako veličina ekonomije ne znači automatski i visok rast, Kina prednjači među ovim državama sa projektovanim realnim rastom od 4,4 odsto za 2026, dok SAD očekuju rast od 2,3 odsto. Nemačka i Japan, koje se već duži period suočavaju sa stagnacijom, imaju projekcije rasta između 0,7 i 0,8 odsto.

Kina zadržava snažan trend rasta poslednjih decenija, iako se suočava sa izazovima poput demografskog usporavanja i krize u sektoru nekretnina. Azija postaje centralni pokretač globalnog rasta, uz značajan doprinos Indije, čija ekonomija dostiže 4,2 triliona dolara, kao i Indonezije sa 1,5 triliona dolara. Indija, sada šesta najveća ekonomija na svetu i najmnogoljudnija država, beleži snažnu projekciju rasta od 6,6 odsto u 2026. godini, što bi joj moglo omogućiti da do 2028. pretekne Ujedinjeno Kraljevstvo (4,3 triliona dolara), pa čak i Japan.

Rast Indonezije od pet odsto beleži se i pored izazova u proizvodnom sektoru nakon pandemije i nastavka pritisaka na lance snabdevanja zbog geopolitičkih tenzija.

Nije samo Azija suočena sa izazovima – SAD su od početka 2025. godine uvele politike visokih carina, što je dovelo do smanjenja projekcija rasta u više ekonomija, naročito u Severnoj Americi. Kanada (2,3 triliona dolara) i Meksiko (2,1 trilion dolara), kao zemlje koje zavise od trgovine sa SAD, izložene su dodatnim rizicima. Napeti odnosi SAD-a i Kanade, kao i usporeni pregovori o trilateralnom trgovinskom sporazumu, pojačavaju neizvesnost u severnoameričkom ekonomskom bloku.

U Srbiji 54 odsto građana planira veći budžet za aktivnosti uživo, 20,4 odsto evropske potrošnje van putovanja ide na iskustva

Prema najnovijem istraživanju kompanije Mastercard, čak 64 odsto Evropljana navodi da je spremnije da troši novac kada uživa u kvalitetnom iskustvu, dok tri od pet građana Evrope (60%) planira da tokom 2026. godine više vremena izdvoji za aktivnosti uživo. U Srbiji, 54 odsto ispitanika najavljuje da će povećati budžet za fizička iskustva, dok 55 odsto smatra da su im takva iskustva danas važnija nego ranije. Istraživanje je sprovedeno među više od 27.000 ispitanika širom Evrope, uključujući Srbiju, a rezultati ukazuju na rastuću potrebu za autentičnim doživljajima i balansom između digitalnog i realnog sveta.

Podaci Mastercard Ekonomskog Instituta pokazuju da je udeo potrošnje na iskustva (bez putovanja) u Evropi porastao na 20,4 odsto u poslednjih godinu dana, u poređenju sa 19,9 odsto iz 2024. godine. U Srbiji je zabeleženo da 74 odsto građana slobodne aktivnosti bira na osnovu preporuka iz okoline, dok se na evropskom nivou taj procenat kreće oko 64 odsto. Takođe, 46 odsto Evropljana izjavljuje da su spremni da smanje izdvajanja za tehnologiju i striming servise u korist ulaganja u slobodno vreme, a 59 odsto daje prednost iskustvima više nego ikada ranije.

Direktorka Mastercarda za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, Jelena Sretenović, ističe: „Vrednost se danas meri iskustvima. Ljudi žele da ulažu u trenutke koji zaista donose autentična osećanja i povezanost – u Srbiji 79% ispitanika potvrđuje da im ona donose najlepše životne uspomene. Spremni su da plate više za sadržaje koji doprinose zajednici (55%) i biraju male i srednje brendove kada traže poklone (55%), što otvara nove prilike i za mala i srednja preduzeća.“

Kada su u pitanju prioriteti za 2026. godinu, 79 odsto Evropljana planira da izdvoji više budžeta za putovanja i turizam, 70 odsto za gastronomiju, a 69 odsto za aktivnosti na otvorenom. Događaji uživo i wellness programi slede sa 69, odnosno 68 odsto. U Srbiji, 91 odsto ispitanika želi više putovanja, 82 odsto više gastronomskih iskustava, a 71 odsto planira više aktivnosti na otvorenom. Gastronomija se posebno izdvaja: 51 odsto želi da iskustva deli sa porodicom i prijateljima, 19 odsto ih vidi kao priliku za nova poznanstva, dok 12 odsto preferira samostalno uživanje.

Istraživanje je pokazalo i da 63 odsto Evropljana planira više aktivnosti za digitalni detoks, dok 58 odsto aktivno traži sadržaje koji jačaju osećaj zajedništva, poput radionica i grupnih programa. U Srbiji, gotovo polovina ispitanika (49%) traži iskustva usmerena na zajednicu.

Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu, izjavila je: „Širom Evrope vidimo jasnu promenu – potrošači redefinišu i svoje potrošačke navike i način na koji provode slobodno vreme. Naši nalazi ukazuju na dublji trend od samog rasta potrošnje: kako digitalni svet sve snažnije utiče na svakodnevicu, raste i potreba za iskustvima zasnovanim na stvarnoj ljudskoj povezanosti. Bilo da je reč o događajima uživo, kulturnim sadržajima ili aktivnostima koje otkrivamo putem ličnih preporuka, ljudi sve više biraju trenutke koji ih povezuju i ostavljaju trajan utisak.”