Kamatna stopa podignuta za 0,25 procentna poena, godišnja inflacija u martu dostigla 3,6 odsto

Norveška centralna banka (Norges Bank) podigla je referentnu kamatnu stopu sa 4 odsto na 4,25 odsto, saopšteno je 7. maja 2026. godine. Odluka dolazi nakon dugotrajnog perioda spuštanja kamatnih stopa u postkovid vremenu, a razlog su i dalje povišena inflacija i geopolitičke tenzije zbog rata na Bliskom istoku. Kamatne stope povećane su za 0,25 procentna poena, što će uticati na poskupljenje kredita i skuplji novac u Norveškoj.

Prema poslednjim podacima, godišnja inflacija u martu iznosila je 3,6 odsto, dok je bazna inflacija ostala na nivou od 3 odsto. Ove podatke je potvrdio Komitet za monetarnu politiku i finansijsku stabilnost, koji je i doneo odluku o povećanju stope. Guvernerka Ida Volden Bač izjavila je da je inflacija i dalje previsoka i već nekoliko godina premašuje ciljani nivo centralne banke.

Bač je naglasila da najnoviji podaci o inflaciji potvrđuju ranije procene predstavljene u martu, kada je najavljeno moguće dodatno zaoštravanje monetarne politike. Centralna banka upozorava da rat na Bliskom istoku i dalje predstavlja značajan rizik za globalnu ekonomiju, zbog poremećaja brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz i rasta cena energenata.

“Inflacija je i dalje iznad našeg cilja. Pratimo tržište i spremni smo na dodatne korake ukoliko bude potrebno”, navela je guvernerka Bač. Centralna banka je dodala da izgledi za monetarnu politiku nisu značajno promenjeni od marta, ali da bi novo povećanje kamatnih stopa moglo biti neophodno ukoliko inflacija ostane povišena.

Nova projekcija monetarne politike biće predstavljena 18. juna.

Inflacija u martu 2,8 odsto, kreditna aktivnost ubrzala na blizu 17 odsto međugodišnje, globalni rizici utiču na odluke NBS

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je 7. maja 2026. da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5 odsto, odnosno sedam odsto. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvarene i očekivane pokazatelje inflacije i međunarodne ekonomske rizike koji mogu uticati na domaće tržište.

Prema saopštenju NBS, međugodišnja inflacija u prvom tromesečju kretala se ispod centralne vrednosti cilja, a u martu je iznosila 2,8 odsto. Izvršni odbor očekuje umereni rast inflacije u narednom periodu, što se povezuje sa rastom svetskih cena nafte i povećanjem cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Dodatno, krajem godine na inflaciju će uticati i niska baza zbog primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu robu, jer je prethodne godine inflacija znatno smanjena.

“Inflacija će, prema našim očekivanjima, zabeležiti vrhunac krajem ove i početkom naredne godine, ali će rast biti vremenski ograničen”, navodi se u saopštenju NBS. Takođe, prestanak važenja uredbe u februaru nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži, što potvrđuju cene hrane koje su u martu bile niže nego u istom periodu prošle godine.

NBS upozorava da trenutna globalna dešavanja, posebno situacija na Bliskom istoku, mogu uticati na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja i poverenje investitora i potrošača. Kako Srbija predstavlja neto uvoznika energenata, rast svetskih cena nafte direktno utiče na rast cena naftnih derivata, a posredno i na cene hrane, industrijskih proizvoda i usluga. Viši troškovi i smanjen raspoloživ dohodak stanovništva negativno utiču na izglede privrednog rasta, dok su konačni efekti energetskog šoka teško procenljivi i zavise od trajanja i intenziteta sukoba.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, ostvario je u prvom tromesečju 2026. godine međugodišnji realni rast od tri odsto. Posle izazova u januaru u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu zabeležen je rast prerađivačke industrije i izvoza. Najveći doprinos ukupnom privrednom rastu dao je sektor usluga, prvenstveno maloprodaja i turizam. U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos BDP-u kroz potrošnju i investicije, uz realizaciju investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, dok će se tokom 2027. godine očekivati i doprinos neto izvoza tokom specijalizovane izložbe Ekspo.

Rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu ubrzao je u martu na blizu 17 odsto međugodišnje, što je omogućeno povoljnim kreditnim uslovima i dodatno podstiče privredni rast. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti, geopolitičkih tenzija i rasta cena energenata, što može uticati na investiciono i potrošačko poverenje i kretanje kapitala.

NBS nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku i održava relativnu stabilnost deviznog kursa. Ukoliko se proceni da rast svetskih cena nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene kroz inflaciona očekivanja, NBS će reagovati raspoloživim instrumentima. Na sednici je usvojen majski Izveštaj o inflaciji sa novim makroekonomskim projekcijama, koje uzimaju u obzir aktuelni energetski šok. Detalji izveštaja biće predstavljeni javnosti 13. maja na konferenciji za novinare. Sledeća sednica Izvršnog odbora o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 11. jun 2026. godine.

Kina beleži rast od 4,4 odsto, Indija i Indonezija jačaju sa 4,2 i 1,5 triliona dolara

Četiri najveće svetske ekonomije – Sjedinjene Američke Države, Kina, Nemačka i Japan – generišu oko polovinu ukupnog globalnog bruto domaćeg proizvoda, koji bi u 2026. godini trebalo da dostigne 126 triliona dolara. Iako veličina ekonomije ne znači automatski i visok rast, Kina prednjači među ovim državama sa projektovanim realnim rastom od 4,4 odsto za 2026, dok SAD očekuju rast od 2,3 odsto. Nemačka i Japan, koje se već duži period suočavaju sa stagnacijom, imaju projekcije rasta između 0,7 i 0,8 odsto.

Kina zadržava snažan trend rasta poslednjih decenija, iako se suočava sa izazovima poput demografskog usporavanja i krize u sektoru nekretnina. Azija postaje centralni pokretač globalnog rasta, uz značajan doprinos Indije, čija ekonomija dostiže 4,2 triliona dolara, kao i Indonezije sa 1,5 triliona dolara. Indija, sada šesta najveća ekonomija na svetu i najmnogoljudnija država, beleži snažnu projekciju rasta od 6,6 odsto u 2026. godini, što bi joj moglo omogućiti da do 2028. pretekne Ujedinjeno Kraljevstvo (4,3 triliona dolara), pa čak i Japan.

Rast Indonezije od pet odsto beleži se i pored izazova u proizvodnom sektoru nakon pandemije i nastavka pritisaka na lance snabdevanja zbog geopolitičkih tenzija.

Nije samo Azija suočena sa izazovima – SAD su od početka 2025. godine uvele politike visokih carina, što je dovelo do smanjenja projekcija rasta u više ekonomija, naročito u Severnoj Americi. Kanada (2,3 triliona dolara) i Meksiko (2,1 trilion dolara), kao zemlje koje zavise od trgovine sa SAD, izložene su dodatnim rizicima. Napeti odnosi SAD-a i Kanade, kao i usporeni pregovori o trilateralnom trgovinskom sporazumu, pojačavaju neizvesnost u severnoameričkom ekonomskom bloku.