Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija dobijaju sredstva za konkurentnost, inovacije i digitalizaciju, dok Srbija i BiH nisu uključene u ovom krugu

Evropska komisija je saopštila da je odobrila ukupno 212,8 miliona evra za podršku reformama i investicijama u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, u okviru Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan. Ova sredstva su dodeljena nakon što su pomenute zemlje ispunile kriterijume u oblastima kao što su poslovna konkurentnost, inovacije, obrazovanje i digitalizacija.

Albaniji je odobreno 49 miliona evra, Crnoj Gori 44,2 miliona evra, a Severnoj Makedoniji 65,7 miliona evra. Ovo je deo ukupnih isplata koje za Albaniju dostižu 212,8 miliona evra, za Crnu Goru 89,3 miliona evra, a za Severnu Makedoniju 142,1 milion evra. U Albaniji će od isplaćenih 49 miliona evra, 22,8 miliona evra biti preneto u državni budžet, dok će ostatak biti raspoloživ za investicione projekte kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Crna Gora će u budžet dobiti 20,6 miliona evra, a preostala sredstva ići će na investicije putem WBIF-a. U Severnoj Makedoniji, 30,6 miliona evra biće uplaćeno u državni budžet, a ostala sredstva usmerena na investicijske projekte preko WBIF-a.

Reforme u Albaniji uključuju poboljšanje poslovnog okruženja, podsticanje investicija i inovacija, kao i proširenje pristupa finansiranju, posebno za startupove i kompanije iz zelenog i digitalnog sektora. U Crnoj Gori reforme obuhvataju istraživanje i inovacije, podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i jačanje nacionalnog inovacionog ekosistema. Severna Makedonija ulaže u osnovno i srednje obrazovanje i širenje digitalne infrastrukture i IT opreme u školama.

Sredstva namenjena za WBIF, nakon odobrenja upravnog odbora, biće korišćena za infrastrukturne projekte u održivom transportu, čistoj energiji, digitalizaciji i razvoju ljudskog kapitala, a svi projekti realizovaće se u saradnji sa partnerima iz regiona i međunarodnim finansijskim institucijama.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos istakla je da Plan rasta donosi konkretne koristi za građane Zapadnog Balkana. „U Albaniji je sve lakše pokrenuti i razviti posao. U Crnoj Gori, naučnici dobijaju veću podršku da inovativne ideje pretvore u konkretne proizvode. U Severnoj Makedoniji, studenti će imati bolji pristup modernoj IT opremi u učionicama. Ovo pokazuje kako se reforme prevode u vidljive koristi za građane“, ocenila je Kos.

Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da regionu omogući koristi od članstva pre pristupanja Evropskoj uniji, podstakne ekonomsku saradnju i ubrza reforme vezane za EU standarde. U ovom krugu isplata, Srbija i Bosna i Hercegovina nisu dobile sredstva.

Novi električni model s tri aksijalna elektromotora, potrošnjom od 21,0–17,8 kWh/100 km i rekordnih 25 dugoprugaških dostignuća

Kompanija Mercedes-AMG predstavila je 20. maja 2026. godine novi GT 4-Door Coupé, prvi serijski električni model ove marke sa revolucionarnim pogonom koji razvija do 860 kW (1.169 KS). Vozilo koristi tri aksijalna elektromotora – dva na zadnjoj i jedan na prednjoj osovini – i visokonaponsku bateriju visokih performansi, omogućavajući kontinuiranu isporuku snage i postavljanje novih standarda u segmentu visokih performansi.

Novi model je izgrađen na AMG.EA arhitekturi, a kupcima će biti dostupne dve varijante: Mercedes-AMG GT 63 4-Door Coupé i Mercedes-AMG GT 55 4-Door Coupé. Zvanične cene će biti formirane prema pozicioniranju prethodnih generacija. Model GT 63 ima kombinovanu potrošnju energije od 21,0–17,9 kWh/100 km, dok GT 55 troši 21,0–17,8 kWh/100 km. Oba modela imaju kombinovanu emisiju CO₂ od 0 g/km i spadaju u CO₂ klasu A1.

Visok nivo inovacija potvrđen je rekordnom vožnjom tehnološkog demonstratora CONCEPT AMG GT XX, koji je u Nardò test centru prešao više od 40.000 kilometara za sedam dana i 13 sati, oborivši 25 rekorda u vožnji na duge distance.

Ola Källenius, predsednik Upravnog odbora kompanije Mercedes-Benz Group AG, istakao je: „Novi AMG GT 4-Door Coupé imao sam priliku lično da vozim u više navrata – i zaista se izdvaja. Pomera granice performansi i donosi emociju koju naši fanovi očekuju – sada u električnoj eri. Sa ovim prvim modelom zasnovanim na novoj AMG.EA arhitekturi, ne samo da ih ispunjavamo, već ih podižemo na potpuno novi nivo.“

Michael Schiebe, član Upravnog odbora Mercedes-Benz Group AG za proizvodnju, kvalitet i upravljanje lancem snabdevanja, dodaje: „Novi Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé označava početak potpuno nove ere. Reč je o apsolutnoj mašini visokih performansi, ispunjenoj pionirskim inovacijama koje omogućavaju do sada nezamislive vozne performanse u ovom segmentu. Ponos i duh našeg AMG tima ogledaju se u svakom detalju.“

Jörg Burzer, direktor za tehnologiju, razvoj i nabavku, naglašava: „Sa novim Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé modelom još jednom šaljemo snažnu poruku: ovo vozilo predstavlja dokaz kako performanse i izdržljivost podižemo na potpuno novi nivo, pomerajući granice električne mobilnosti. U modelu Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé, tri revolucionarna visokotehnološka aksijalna elektromotora i inovativna visokonaponska baterija garantuju zadivljujuće performanse i izuzetnu izdržljivost.“

Bastian Baudy, direktor dizajna kompanije Mercedes-Benz Group AG, zaključuje: „Prvi potpuno električni AMG GT 4-Door Coupé podiže AMG DNK na potpuno novi nivo. Reč je o vozilu koje oličava vrhunsku tehnologiju i inovacije, oživljava performanse i postavlja nove standarde svojim radikalnim dizajnerskim pristupom.“

Novi Mercedes-AMG GT 4-Door Coupé, uz inovativni pogon, rekordnu izdržljivost i energetsku efikasnost, najavljuje novu eru visokih performansi u električnoj mobilnosti.

Za nova pravila glasalo 508 poslanika Evropskog parlamenta, 64 protiv i 90 uzdržanih, cilj je zaštita strateških sektora

Evropska unija usvojila je novi regulatorni okvir koji značajno pooštrava proveru stranih investicija u strateške sektore, sa ciljem smanjenja bezbednosnih rizika za ekonomsku i tehnološku suverenost. Evropski parlament je 20. maja 2026. godine odobrio nova pravila koja uvode obaveznu kontrolu direktnih stranih investicija. Za predlog je glasalo 508 poslanika, 64 je bilo protiv, dok je 90 bilo uzdržano.

Prema objavi Evropskog parlamenta, dogovorom sa državama članicama predviđeno je da obavezna provera obuhvati sektore kao što su odbrana, poluprovodnici, veštačka inteligencija, kritične sirovine i finansijske usluge. Nova regulativa ima za cilj da identifikuje i spreči moguće rizike po bezbednost i javni poredak, uz očuvanje otvorenosti Evropske unije za strane investicije.

Uvedena su i značajna unapređenja procedura – nacionalni sistemi za proveru investicija biće pojednostavljeni, što bi trebalo da smanji administrativne barijere i poveća atraktivnost EU za ulaganja. Takođe, jača se saradnja između nacionalnih tela i Evropske komisije, čime se omogućava bolja koordinacija na prekogranične rizike. Kontrola će se proširiti i na transakcije unutar EU, ukoliko je krajnji vlasnik investitora fizičko ili pravno lice izvan Unije, što dodatno zatvara postojeće bezbednosne praznine.

Evropske institucije ističu da su ovakve mere neophodne zbog rastućih ekonomskih bezbednosnih rizika povezanih sa stranim investicijama. Evropska komisija je preuzela obavezu da definiše uslove za strane investicije u strateškim sektorima, što je operacionalizovano i predlogom zakona o Industrijskom akceleratoru, predstavljenim 4. marta 2026. godine.

Izvestilac Evropskog parlamenta, Rafael Gliksman, izjavio je: „Novi propisi označavaju kraj dosadašnjeg pristupa koji je ostavljao previše prostora za nepažnju prema strateškim rizicima.” On je naveo da su pojedine države koristile otvorenost evropskog tržišta za sticanje kontrole nad osetljivim sektorima, te da Unija sada menja pristup i jača mehanizme zaštite ekonomskog suvereniteta.

Važeći sistem za proveru stranih direktnih investicija primenjuje se od 11. oktobra 2020. godine, a revizija je predložena u januaru 2024. nakon analize rezultata. Pandemija kovida, rat u Ukrajini i rast geopolitičkih tenzija dodatno su ukazali na ranjivost evropskih kritičnih sektora. Nova uredba mora još biti formalno potvrđena od strane Saveta EU, a njena primena počeće 18 meseci nakon stupanja na snagu. Evropska unija ovim potezom šalje jasan signal da ostaje otvorena za strane investicije, ali uz znatno strožu kontrolu u sektorima od ključnog značaja za bezbednost i stratešku autonomiju.