Povrćni napici i sok od gorke tikve mogu biti deo ishrane žena sa dijabetesom, ali unos mora biti strogo kontrolisan

Za žene koje žive sa dijabetesom, izbor napitaka može značajno uticati na nivo šećera u krvi i opšte zdravlje. Stručnjaci naglašavaju da određeni sokovi mogu biti sigurni, pod uslovom da se konzumiraju u precizno doziranim količinama i pažljivo biranim sastojcima. Najbolje opcije su napici od povrća sa niskim glikemijskim indeksom i bez dodatog šećera.

Endokrinolog dr Ivana Marković ističe da su sokovi od povrća, kao što su kombinacije krastavca, spanaća i celera, odličan izbor jer ne uzrokuju nagle skokove šećera i bogati su korisnim nutrijentima. Pored njih, sok od paradajza je takođe preporučljiv, jer ima malo prirodnog šećera i može se konzumirati kao blaži, slani napitak.

Posebno se izdvaja sok od gorke tikve (karele), koji sadrži aktivne materije poput karantina i polipeptida-p, poznatih po tome što imitiraju dejstvo insulina i mogu pomoći u snižavanju šećera u krvi. Ipak, dr Marković upozorava: “Efekat gorke tikve je blaži i nepredvidiv, pa ovaj sok može biti dopuna, a ne zamena za propisanu terapiju. Svaka promena režima ishrane mora biti dogovorena sa lekarom, posebno ako se koriste lekovi za dijabetes.”

Sok od nara, koji je bogat antioksidansima, može doprineti boljoj osetljivosti na insulin, ali se zbog sadržaja prirodnih šećera preporučuje u veoma malim porcijama. Najvažnije je izbegavati industrijske voćne sokove sa dodatim šećerom, kao i koncentrate od manga i grožđa, jer brzo podižu nivo glukoze u krvi.

Nutricionistkinja Jelena Petrović savetuje da kućno pripremljeni sokovi u najmanje 80% slučajeva budu od zelenog lisnatog povrća. Preporučuje se da deo pulpe ostane u napitku zbog vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera, a idealna količina po porciji je 100 do 150 ml, bez dodatnog zaslađivanja. “Kada pravite sok, ostavite deo pulpe zbog vlakana koja usporavaju apsorpciju šećera. Preporučena količina po porciji je 100 do 150 ml, bez ikakvog dodatnog zaslađivanja”, naglašava ona.

Kombinovanje sokova sa zdravim mastima ili izvorima proteina može dodatno usporiti ulazak šećera u krvotok, što doprinosi stabilnijoj glikemiji. Stručnjaci takođe podsećaju da je konzumacija celog voća i povrća uvek bolji izbor, jer vlakna pomažu u održavanju sitosti i kontroli šećera.

Za osobe sa dijabetesom, pažljivo planiranje obroka i promišljen izbor napitaka mogu doprineti boljem kvalitetu života. Umerenost, konsultacije sa stručnjacima i oslanjanje na prirodne, nezaslađene napitke su ključni za svakodnevno funkcionisanje.

Stručni saveti za održavanje snage i savladavanje izazova sa apetitom, mučninom i varenjem tokom lečenja

Terapija raka – bilo da je reč o hemoterapiji, zračenju ili imunoterapiji – često dovodi do brojnih promena u telu, a posebno u načinu ishrane. Mnoge žene tokom ovog perioda suočavaju se sa smanjenim apetitom, mučninom, pojačanom osetljivošću na ukuse i mirise, kao i sa problemima poput dijareje ili zatvora. Pravilna ishrana postaje ključna za očuvanje vitalnosti i ubrzavanje oporavka, iako nije uvek lako sprovesti je u delo.

Promene telesne težine su česta pojava – neke žene gube kilograme i mišićnu masu, dok druge uočavaju povećanje telesne mase, što može doneti dodatne zdravstvene rizike. Stručnjaci savetuju da je važno održavati stabilnu težinu tokom terapije, bez obzira na to šta vaga trenutno pokazuje.

Gubitak apetita može otežati unos dovoljno kalorija, pa se preporučuje biranje energetski bogatih i hranljivih užina poput jogurta, orašastih plodova i avokada. Preporuka je da jedete više tokom dana kada imate bolji apetit i da uvek imate pri ruci omiljene zalogaje. Ako vam stres izaziva pojačano jedenje, bolje je da birate lagane grickalice poput voća, povrća ili kokica, a za opuštanje izaberite šetnju ili razgovor sa bliskima umesto hrane.

Mučnina i povraćanje su česti nuspojave lečenja. U tim situacijama, birajte blagu hranu kao što su dvopek, tost, supe na bazi čorbe, obična testenina ili pirinač. Jedite češće, ali manje obroke, i ne preskačite ni glavne obroke ni užine, jer prazan stomak može pogoršati mučninu. Unosite tečnost u malim gutljajima tokom celog dana.

Lečenje može uticati i na doživljaj ukusa i mirisa – često se javlja gorak ili metalan ukus hrane. Tada pomaže da pojačate ukuse limunom ili začinima, koristite pribor od plastike ili bambusa umesto metalnog i eksperimentišete sa novim vrstama hrane. Ukoliko određeni mirisi smetaju, kuvajte u mikrotalasnoj, jedite hladna jela i redovno provetravajte prostorije.

Ako imate problema sa grlom ili gutanjem, birajte mekšu i glatku hranu – kuvane žitarice, pire krompir ili smutije. Hranu seckajte na sitne komade i izbegavajte začinjene ili hrskave namirnice. Sisanje ledenih kockica može pomoći kod bola u ustima.

Poremećaji varenja, poput dijareje ili zatvora, dodatno otežavaju svakodnevicu. Važno je pratiti reakcije tela, unositi dovoljno tečnosti i po savetu lekara prilagoditi ishranu trenutnim potrebama.

Brinite o sebi i ne ustručavajte se da razgovarate sa medicinskim timom o svim izazovima. Kako ističe dr Ana Jovanović, specijalista onkologije: „Najvažnije je da slušate svoje telo i budete nežni prema sebi u ovom periodu”. Prilagođena ishrana može biti od velike pomoći na putu ozdravljenja.

Stručnjaci objašnjavaju koliko je bezbedno povećati unos proteina i kako zaštititi bubrege tokom popularnih režima ishrane

U poslednje vreme sve više žena bira dijete sa visokim udelom proteina, bilo radi izgradnje mišića, gubitka kilograma ili održavanja energije tokom dana. Popularni režimi poput keto i paleo dijete često podrazumevaju povećan unos proteina, ali se postavlja pitanje – da li to može negativno uticati na zdravlje bubrega?

Nefrolog dr Juan Calle ističe da su bubrezi ključni za filtriranje otpadnih materija iz organizma, uključujući nusprodukte razgradnje proteina. Kada unosimo više proteina, bubrezi dobijaju više posla, što može biti problematično za osobe sa već postojećim bolestima bubrega ili one koje duže vreme unose izuzetno velike količine proteina. Kako navodi dr Calle: „Vašem telu su potrebni proteini, ali preterivanje može da stvori dodatni pritisak na bubrege, posebno kako starimo.”

Prema najnovijim američkim smernicama iz januara 2026. godine, preporučuje se odraslima dnevni unos od 1,2 do 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine, što je veće od ranijeg standarda od 0,8 grama. To znači da žena od 65 kilograma treba da unosi između 82 i 108 grama proteina dnevno. „Za većinu zdravih osoba to je prihvatljivo, ali za one sa bolestima bubrega, preporučuje se niži unos i dodatni oprez”, dodaje dr Calle.

Posebno je važno obratiti pažnju na izvor proteina. Životinjski proteini, poput mesa, proizvode više kiselina koje bubrezi moraju da eliminišu, dok su biljni proteini blaži za ovaj organ. Ako koristite proteinske suplemente, preporučuje se da birate biljne varijante jer su lakše za varenje i obradu.

Žene koje su fizički aktivne ili žele da izgrade mišićnu masu treba da izbegavaju preterani unos proteina: „Ravnoteža u ishrani je najbolja opcija. Ne preporučujem da unosite izuzetno visoke količine proteina bez medicinskog nadzora, čak i ako ste potpuno zdravi.” Dr Calle takođe navodi da proteinski prah najčešće nije potreban za većinu ljudi i može biti štetan ako se koristi bez opravdanja.

Bolesti bubrega često prolaze nezapaženo u ranim fazama, zbog čega je preporučljivo redovno proveravati zdravlje, posebno ako ste na dijeti sa visokim unosom proteina. Balansirana ishrana i pažljivo osluškivanje svog tela najbolji su način za dobre rezultate bez rizika po bubrege.