Stručnjaci objašnjavaju koliko je bezbedno povećati unos proteina i kako zaštititi bubrege tokom popularnih režima ishrane

U poslednje vreme sve više žena bira dijete sa visokim udelom proteina, bilo radi izgradnje mišića, gubitka kilograma ili održavanja energije tokom dana. Popularni režimi poput keto i paleo dijete često podrazumevaju povećan unos proteina, ali se postavlja pitanje – da li to može negativno uticati na zdravlje bubrega?

Nefrolog dr Juan Calle ističe da su bubrezi ključni za filtriranje otpadnih materija iz organizma, uključujući nusprodukte razgradnje proteina. Kada unosimo više proteina, bubrezi dobijaju više posla, što može biti problematično za osobe sa već postojećim bolestima bubrega ili one koje duže vreme unose izuzetno velike količine proteina. Kako navodi dr Calle: „Vašem telu su potrebni proteini, ali preterivanje može da stvori dodatni pritisak na bubrege, posebno kako starimo.”

Prema najnovijim američkim smernicama iz januara 2026. godine, preporučuje se odraslima dnevni unos od 1,2 do 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine, što je veće od ranijeg standarda od 0,8 grama. To znači da žena od 65 kilograma treba da unosi između 82 i 108 grama proteina dnevno. „Za većinu zdravih osoba to je prihvatljivo, ali za one sa bolestima bubrega, preporučuje se niži unos i dodatni oprez”, dodaje dr Calle.

Posebno je važno obratiti pažnju na izvor proteina. Životinjski proteini, poput mesa, proizvode više kiselina koje bubrezi moraju da eliminišu, dok su biljni proteini blaži za ovaj organ. Ako koristite proteinske suplemente, preporučuje se da birate biljne varijante jer su lakše za varenje i obradu.

Žene koje su fizički aktivne ili žele da izgrade mišićnu masu treba da izbegavaju preterani unos proteina: „Ravnoteža u ishrani je najbolja opcija. Ne preporučujem da unosite izuzetno visoke količine proteina bez medicinskog nadzora, čak i ako ste potpuno zdravi.” Dr Calle takođe navodi da proteinski prah najčešće nije potreban za većinu ljudi i može biti štetan ako se koristi bez opravdanja.

Bolesti bubrega često prolaze nezapaženo u ranim fazama, zbog čega je preporučljivo redovno proveravati zdravlje, posebno ako ste na dijeti sa visokim unosom proteina. Balansirana ishrana i pažljivo osluškivanje svog tela najbolji su način za dobre rezultate bez rizika po bubrege.

Nekadašnja prva dama otkriva zašto su zdrava ishrana, jednostavni rituali i fizička aktivnost ključ njenog dobrog izgleda

Melanija Tramp, bivša prva dama Sjedinjenih Država, često je u centru pažnje zbog svoje elegancije, ali i vitke linije, posebno nakon 56. rođendana. Tokom zvanične posete kralju Čarlsu III i kraljici Kamiliji u Americi, još jednom je potvrdila da neguje zdrav stil života bez obzira na brojne obaveze i gust raspored.

Njena filozofija je jednostavna – doslednost i stabilnost u svakodnevnim navikama. Kako ističe: „Kada brinete o sebi, možete da brinete i o drugima.” Ovaj savet je naučila od majke, koja joj je uvek govorila koliko je važno pronaći vreme za opuštanje, što Melanija koristi za mentalni i fizički balans.

Dan započinje doručkom koji je uvek zdrav: smuti od borovnica, šargarepe, spanaća, jogurta sa smanjenom masnoćom i soka od jabuke. Tokom dana trudi se da pojede minimum sedam porcija voća, a najradije bira jabuke i breskve. U ishrani koristi suplemente A, C i E vitamina, verujući da doprinose lepoti kože, kose i noktiju.

Za razliku od mnogih javnih ličnosti, Melanija ne prati stroge dijete. „Jednostavno volim da se hranim zdravo jer se osećam bolje i imam više energije. Za užinu biram voće ili malo čokolade, jer mislim da je i vašem telu to potrebno”, izjavila je. Povremeno sebi dozvoli omiljene slatkiše kao što su čokolada i sladoled: „Volim čokoladu i sladoled, i pojedem ih s vremena na vreme. Dobro je zadovoljiti želje i ukus povremeno, sve dok te stvari uravnotežite zdravom hranom.”

Fizička aktivnost je važan deo njenog načina života. Najviše uživa u tenisu i pilatesu, a upravo su joj te aktivnosti pomogle da brzo povrati formu nakon porođaja 2006. godine. Ovakav balans između uravnotežene ishrane, kretanja i povremenih malih zadovoljstava pomaže joj da se oseća dobro i vitalno.

Melanija je primer da briga o sebi ne podrazumeva odricanje, već pametno biranje navika i uživanje u svakodnevnim ritualima. Njena rutina je praktična i lako primenljiva, inspiracija je ženama koje žele da izgledaju negovano i posvećeno svom zdravlju.

Uključite ove namirnice u svakodnevnu ishranu i olakšajte balans hormona stresa na prirodan način

Savremeni način života često dovodi žene do hroničnog umora, razdražljivosti i nesanice. Stresni periodi izazivaju pojačano lučenje hormona kortizola, što može uzrokovati promene raspoloženja, probleme sa kožom i telesnom težinom. Endokrinološkinja dr Milica Petrović napominje: “Kortizol je neophodan za brojne funkcije organizma, ali kada ga ima previše, može izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe i uticati na naše raspoloženje i izgled.” Preterani nivo ovog hormona povezan je i sa anksioznošću i osećajem iscrpljenosti.

Dobra vest je da odabir namirnica može pomoći da se kortizol dovede u ravnotežu. Dr Petrović preporučuje: “Izbalansirana ishrana, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, može doprineti stabilizaciji hormona stresa i opštem osećaju smirenosti.”

Ovo su 16 namirnica koje mogu pozitivno uticati na nivo kortizola:

1. Kimči – Fermentisano povrće puno probiotskih bakterija i vlakana, odličan je izbor za zdravlje creva i snažan imunitet.
2. Celo zrno – Pšenica, ovas, raž i heljda iz celog zrna pomažu stabilizaciji šećera u krvi i hormonskoj ravnoteži.
3. Grčki jogurt – Pruža proteine, kalcijum i probiotike, što podržava dobru komunikaciju između creva i mozga.
4. Citrusi – Pomorandže, limun i grejp bogati vitaminom C ublažavaju efekte stresa.
5. Banane – Izvor kalijuma, magnezijuma i vitamina B6 koji su važni za bolji san i raspoloženje.
6. Beli luk – Zahvaljujući alicinu, reguliše krvni pritisak i jača imunitet.
7. Lisnato zeleno povrće – Spanać, rukola i kelj puni su folata i antioksidanasa za stabilizaciju hormona.
8. Crna čokolada – Umerene količine čokolade sa visokim procentom kakaa mogu pomoći telu da lakše podnese stres.
9. Zeleni čaj – Katehini i L-teanin iz zelenog čaja poznati su po svom opuštajućem efektu.
10. Losos – Sadrži obilje omega-3 masnih kiselina, čime smanjuje upalu i pomaže stabilizaciji hormona.
11. Avokado – Bogat kalijumom i magnezijumom, podstiče opuštanje mišića i doprinosi kvalitetnijem snu.
12. Mahunarke – Pasulj, sočivo i leblebije donose vlakna, vitamine B grupe i magnezijum za zdrav nervni sistem.
13. Bobičasto voće – Borovnice, maline i kupine bogate su antioksidansima koji štite od negativnog uticaja stresa.
14. Orašasti plodovi – Bademi, orasi i lešnici odličan su izvor zdravih masti, magnezijuma i vitamina B.
15. Jaja – Kvalitetni proteini i holin iz jaja doprinose zdravlju mozga i emocionalnoj ravnoteži.
16. Čija semenke – Sadrže omega-3 kiseline koje podržavaju smirenost i hormonsku stabilnost.

Za svakodnevnu rutinu, predlog je da obroke obogatite ovim namirnicama: napravite smoothie od bobičastog voća i grčkog jogurta, salate sa lisnatim povrćem i avokadom ili užinu od orašastih plodova i crne čokolade. U kombinaciji sa redovnim fizičkim aktivnostima, opuštanjem i zdravim snom, ovakva ishrana može značajno doprineti osećaju smirenosti i energije tokom dana. Pronađite kombinacije koje vam prijaju i uživajte u svakodnevnoj brizi o sebi.