Očekuje se pad inflacije na 2 odsto u 2027. godini, dok rast plata usporava sa 3,5 na 2,8 odsto

Evropska centralna banka (ECB) objavila je da će inflacija u evrozoni dostići prosečnih 2,7 odsto u 2026. godini, što je značajan porast u odnosu na prethodnu procenu od 1,8 odsto. Prema najnovijim rezultatima ankete ECB-a, za 2027. godinu prognozira se inflacija od 2,1 odsto, a za 2028. godinu 2 odsto, čime se približava ciljanom nivou.

Rast plata u zoni evra, prema istim procenama, usporiće sa 3,5 odsto u 2025. na 2,9 odsto u 2026. i 2,8 odsto u 2027. godini. Deo kompanija ističe dodatne pritiske na zarade usled geopolitičkih rizika, što može uticati na dalji rast cena.

Anketa ECB-a ukazuje i na povećane rizike od indirektnih efekata inflacije, posebno zbog pritiska na rast plata i rastućih inflacionih očekivanja među potrošačima i privredom. Eksperti upozoravaju da bi produženi sukobi na Bliskom istoku mogli dodatno da poremete lance snabdevanja, što bi se moglo odraziti na ponudu industrijskih gasova kao što su vodonik i helijum, ali i na poverenje potrošača, što bi ograničilo tražnju.

ECB je zadržala sve tri ključne kamatne stope na istom nivou: referentnu kamatnu stopu na depozite na 2 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju na 2,4 odsto. Ovakva odluka doneta je zbog nedostatka dovoljno čvrstih podataka koji bi opravdali pooštravanje monetarne politike.

Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je da bi banka mogla da razmotri povećanje kamatnih stopa već u junu, ističući: „Odluku smo doneli na osnovu još uvek nedovoljno potpunih informacija“. Ona je dodala da će narednih šest nedelja biti ključne za procenu ekonomskih kretanja pre donošenja nove odluke.

Nemačke kompanije prijavile rast nedostatka intermedijarnih proizvoda na 9,3%, dok pretnja carinama od 25% dodatno pojačava neizvesnost

Evropska auto-industrija suočava se sa značajnim izazovima, nakon što je poslovni sentiment u ovom sektoru pao na minus 23,8 poena u aprilu, sa martovskih revidiranih minus 19 poena, pokazuju podaci Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Istovremeno, američka najava o mogućem uvođenju carina od 25% na automobile i kamione iz Evropske unije dodatno opterećuje industriju.

Predsednik Evrogrupe Kirjakos Pjerakakis izjavio je da Evropska unija želi nastavak trgovinskih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je spremna da odgovori na eventualno drastično povećanje carina. On je naglasio da je za Brisel dijalog prva opcija, ali da su “sve opcije na stolu” ukoliko SAD odstupi od dogovorenog trgovinskog okvira.

Pjerakakis je dodao: „Želimo da budemo predvidiv partner u međunarodnoj ekonomiji i verujemo u transatlantske odnose.“ Spor oko carina dodatno komplikuje već odloženi trgovinski sporazum između EU i SAD, koji je postignut u julu prošle godine, ali još nije ratifikovan u Evropskom parlamentu zbog zahteva za izmenama. Američki predsednik Donald Tramp optužio je Evropsku uniju da nije u potpunosti ispunila obaveze iz dogovora, što evropska strana negira.

Napetosti su pojačane i postojećim američkim carinama na čelik i aluminijum, jer bi gotovo polovina izvoza EU koji koristi ove metale mogla biti pogođena višim dažbinama. Dodatno, globalnu ekonomiju opterećuju rat u Iranu i rast cena energije, što povećava rizik od nestabilnosti.

U Nemačkoj, kao najvažnijem evropskom tržištu, kompanije iz auto-industrije ocenile su da im je trenutna poslovna situacija nešto bolja nego u martu, ali su očekivanja za naredni period pogoršana – sa minus 15,3 poena u martu na minus 30,7 poena u aprilu. U istom mesecu, 9,3% kompanija prijavilo je nedostatak ključnih intermedijarnih proizvoda, dok je u martu taj udeo bio manji od jedan odsto.

Snabdevanje helijumom, gasom koji je ključan za proizvodnju čipova i drugih komponenti u automobilima, predstavlja poseban izazov. Evropska unija pokriva oko 40% potreba za helijumom iz Katara, a alternativa je malo. Stručnjaci upozoravaju da rat na Bliskom istoku i rast cena energenata povećavaju neizvesnost među kompanijama i građanima, što može dovesti do odlaganja kupovine novih automobila.

Anita Velfl iz Ifo instituta navodi: „Iranska kriza dodatno opterećuje već oslabljenu automobilsku industriju.“ Ako dođe i do dodatnih carina, očekuje se dodatni pritisak na evropske proizvođače vozila.

Transfer od 84 triliona dolara prelazi u ruke milenijalaca, 70 odsto ulaganja usmereno na društveni i ekološki uticaj

Generacija milenijalaca preuzela je više od 25 odsto ukupnog privatnog investicionog kapitala u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuju najnoviji podaci investicione banke Goldman Sachs za april 2026. godine. Ova promena označava ključni trenutak u procesu poznatom kao „veliki transfer bogatstva“, pri čemu se očekuje prelazak čak 84 triliona dolara sa generacije bejbi bumersa na mlađe generacije tokom naredne decenije.

Ono što izdvaja milenijalce kao investitore su drugačiji prioriteti: više od 70 odsto kapitala kojim upravljaju usmereno je ka projektima sa izraženim društvenim ili ekološkim uticajem, a ne isključivo na profit. Umesto tradicionalnih brokerskih modela, milenijalci se oslanjaju na AI platforme za upravljanje imovinom i preferiraju algoritamsku preciznost. Takođe, beleži se značajan prelazak sa klasičnih akcija i obveznica na privatni kapital, kripto-imovinu i digitalne nekretnine.

Prema izveštaju Goldman Sachs, kompanije koje ne prilagode svoje ESG standarde i digitalnu strategiju rizikuju da izgube pristup ovom rastućem kapitalu. Analitičari ističu da milenijalci ne investiraju samo u brojke, već i u transparentnost i narative koji prate projekte. Njihovo preuzimanje 25 odsto tržišta označava pomeranje „centra gravitacije“ finansijskog sektora, gde se decenijama akumulirano bogatstvo ne samo prenosi na nove vlasnike, već menja i samu prirodu investiranja i kapitalizma.