Nemačke kompanije prijavile rast nedostatka intermedijarnih proizvoda na 9,3%, dok pretnja carinama od 25% dodatno pojačava neizvesnost

Evropska auto-industrija suočava se sa značajnim izazovima, nakon što je poslovni sentiment u ovom sektoru pao na minus 23,8 poena u aprilu, sa martovskih revidiranih minus 19 poena, pokazuju podaci Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena. Istovremeno, američka najava o mogućem uvođenju carina od 25% na automobile i kamione iz Evropske unije dodatno opterećuje industriju.

Predsednik Evrogrupe Kirjakos Pjerakakis izjavio je da Evropska unija želi nastavak trgovinskih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je spremna da odgovori na eventualno drastično povećanje carina. On je naglasio da je za Brisel dijalog prva opcija, ali da su “sve opcije na stolu” ukoliko SAD odstupi od dogovorenog trgovinskog okvira.

Pjerakakis je dodao: „Želimo da budemo predvidiv partner u međunarodnoj ekonomiji i verujemo u transatlantske odnose.“ Spor oko carina dodatno komplikuje već odloženi trgovinski sporazum između EU i SAD, koji je postignut u julu prošle godine, ali još nije ratifikovan u Evropskom parlamentu zbog zahteva za izmenama. Američki predsednik Donald Tramp optužio je Evropsku uniju da nije u potpunosti ispunila obaveze iz dogovora, što evropska strana negira.

Napetosti su pojačane i postojećim američkim carinama na čelik i aluminijum, jer bi gotovo polovina izvoza EU koji koristi ove metale mogla biti pogođena višim dažbinama. Dodatno, globalnu ekonomiju opterećuju rat u Iranu i rast cena energije, što povećava rizik od nestabilnosti.

U Nemačkoj, kao najvažnijem evropskom tržištu, kompanije iz auto-industrije ocenile su da im je trenutna poslovna situacija nešto bolja nego u martu, ali su očekivanja za naredni period pogoršana – sa minus 15,3 poena u martu na minus 30,7 poena u aprilu. U istom mesecu, 9,3% kompanija prijavilo je nedostatak ključnih intermedijarnih proizvoda, dok je u martu taj udeo bio manji od jedan odsto.

Snabdevanje helijumom, gasom koji je ključan za proizvodnju čipova i drugih komponenti u automobilima, predstavlja poseban izazov. Evropska unija pokriva oko 40% potreba za helijumom iz Katara, a alternativa je malo. Stručnjaci upozoravaju da rat na Bliskom istoku i rast cena energenata povećavaju neizvesnost među kompanijama i građanima, što može dovesti do odlaganja kupovine novih automobila.

Anita Velfl iz Ifo instituta navodi: „Iranska kriza dodatno opterećuje već oslabljenu automobilsku industriju.“ Ako dođe i do dodatnih carina, očekuje se dodatni pritisak na evropske proizvođače vozila.

Transfer od 84 triliona dolara prelazi u ruke milenijalaca, 70 odsto ulaganja usmereno na društveni i ekološki uticaj

Generacija milenijalaca preuzela je više od 25 odsto ukupnog privatnog investicionog kapitala u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuju najnoviji podaci investicione banke Goldman Sachs za april 2026. godine. Ova promena označava ključni trenutak u procesu poznatom kao „veliki transfer bogatstva“, pri čemu se očekuje prelazak čak 84 triliona dolara sa generacije bejbi bumersa na mlađe generacije tokom naredne decenije.

Ono što izdvaja milenijalce kao investitore su drugačiji prioriteti: više od 70 odsto kapitala kojim upravljaju usmereno je ka projektima sa izraženim društvenim ili ekološkim uticajem, a ne isključivo na profit. Umesto tradicionalnih brokerskih modela, milenijalci se oslanjaju na AI platforme za upravljanje imovinom i preferiraju algoritamsku preciznost. Takođe, beleži se značajan prelazak sa klasičnih akcija i obveznica na privatni kapital, kripto-imovinu i digitalne nekretnine.

Prema izveštaju Goldman Sachs, kompanije koje ne prilagode svoje ESG standarde i digitalnu strategiju rizikuju da izgube pristup ovom rastućem kapitalu. Analitičari ističu da milenijalci ne investiraju samo u brojke, već i u transparentnost i narative koji prate projekte. Njihovo preuzimanje 25 odsto tržišta označava pomeranje „centra gravitacije“ finansijskog sektora, gde se decenijama akumulirano bogatstvo ne samo prenosi na nove vlasnike, već menja i samu prirodu investiranja i kapitalizma.

Plavi dizel sada iznosi 1,22 evra, a tečni gas za rezervoare pojeftinio za 18 centi na 1,58 evra po kilogramu

Cene goriva u Hrvatskoj značajno su pale od ponoći, dok benzin ostaje na nepromenjenom nivou, prema zvaničnoj objavi Vlade. Litar benzina i dalje košta 1,64 evra, dok je dizel pojeftinio za šest centi i sada iznosi 1,72 evra. Plavi (poljoprivredni) dizel doživeo je pad cene za sedam centi i sada je 1,22 evra po litru.

Tečni gas za rezervoare beleži najveće pojeftinjenje – cena je smanjena za 18 centi i sada se prodaje po 1,58 evra po kilogramu. Ista razlika važi i za tečni gas u bocama, koji sada košta 2,16 evra po kilogramu.

Ova promena dolazi i pored nedavnog poskupljenja nafte na svetskom tržištu. U poređenju, u Srbiji je dizel poskupeo za nešto manje od dva centa i sada se prodaje po 1,88 evra po litru, dok je cena benzina ostala stabilna na 1,63 evra.

Vlada je saopštila da se cene benzina ne menjaju, dok ostala goriva beleže pad od šest do 18 centi. Ove promene direktno utiču na troškove potrošača i poljoprivrednika, posebno imajući u vidu aktuelna kretanja cena na svetskim berzama.