Početnici u Srbiji mogu krenuti sa 100 evra, ali troškovi transfera iznose od 15 do 30 evra

Investiranje na berzi postalo je dostupnije zahvaljujući aplikacijama za trgovanje, ali prvi korak za ulazak na tržište zahteva pažljiv izbor brokera, navodi se u analizama stručnjaka za lične finansije. Domaći brokeri nude podršku na srpskom jeziku i jednostavnije uplate, ali uz veće provizije, dok strani brokeri omogućavaju niže troškove i pristup globalnim tržištima, uz zahtevniju administraciju i duže čekanje na verifikaciju – otvaranje naloga kod domaćih brokera traje dva do tri dana, a kod stranih i do dve nedelje.

Za početak ulaganja nije propisan minimalni zakonski iznos, pa je moguće otvoriti brokerski račun i sa 100 evra, ali praktični prag određuju bankarske naknade, koje za ino-doznake iznose od 15 do 30 evra po transakciji. Zbog toga ulaganje premalih suma može doneti gubitak od 10 odsto ili više samo na ime troškova transfera, što značajno utiče na isplativost investicije.

Prilikom investiranja na stranim berzama, građani Srbije novac prebacuju putem deviznog naloga koristeći SWIFT, a od 5. maja i SEPA sistem za transfere u evrima. Banke zahtevaju dokaz o otvorenom brokerskom računu, specifikaciju investicije i cenu, dok je za američko tržište neophodan i W-8BEN obrazac za porez na dividende. Povlačenje profita ili kapitala nazad u Srbiju zahteva preciznu evidenciju radi prijave kapitalne dobiti Poreskoj upravi.

Najčešće greške početnika odnose se na administraciju i komunikaciju s bankama, posebno na pravilno navođenje referentnih brojeva i svrhe uplate. Eksperti ističu da je za prosečnog investitora najvažnije strpljenje i informisanost, jer brzina i impulzivne odluke često vode do gubitka. ETF-ovi su najčešći izbor za diverzifikaciju, jer omogućavaju ulaganje u desetine ili stotine akcija kroz jedan fond.

Obustava biometrijske kontrole usled očekivanih gužvi, dogovor o proširenju prelaza i dodatnim trakama tokom letnje sezone

Grčka će od 1. juna do 30. avgusta 2026. godine suspendovati primenu EES sistema za građane Srbije, kako bi se izbegle velike gužve na granicama tokom letnje turističke sezone. Prema navodima predstavnika turističkog sektora, ova mera je potvrđena usmenim dogovorom između grčkih i srpskih delegacija, iako zvanični dokument o suspenziji neće biti izdat.

EES (European Entry/Exit System) je novi digitalni sistem za kontrolu ulaska u Šengen zonu koji uključuje uzimanje biometrijskih podataka putnika, kao što su otisci prstiju i fotografisanje, čime se zamenjuje dosadašnje pečatiranje pasoša. U periodu od 1. juna do 30. avgusta, sistem će biti suspendovan za građane Srbije, a njegova delimična primena tokom noćnih sati neće uticati na dodatne gužve na prelazima.

Direktor Jute Aleksandar Seničić izjavio je da je Grčka srpskoj delegaciji na sastanku usmeno obećala da tokom letnje sezone neće doći do potpune primene EES sistema na graničnim prelazima za državljane Srbije. “Preduzeli smo konkretne korake, imali smo sastanke sa Grcima, i krajem maja ćemo imati sastanak na visokom nivou u Atini, a prethodno u Solunu sa direktorom granične policije, sa kojim očekujemo dogovor o otvaranju maksimalnog broja prelaza i proširenju traka sa šest na deset, i dodatne za autobuse, kako bi se ubrzao protok putnika u špicu sezone”, izjavio je Seničić za Prvu televiziju.

Ova obustava biometrijske kontrole ima za cilj da olakša putovanje građanima Srbije tokom najprometnijih meseci i da spreči formiranje velikih zastoja na granicama. Prema najavama, dogovor između dve zemlje uključuje i proširenje broja traka na prelazima, sa šest na deset, uz dodatne trake za autobuse, što će doprineti većoj protočnosti saobraćaja.

EES sistem, koji uvodi Evropska unija, podrazumeva digitalnu evidenciju ulazaka i izlazaka putnika iz Šengen zone, a prelazak na ovaj model kontrole putnika deo je šire strategije unapređenja bezbednosti i efikasnosti granica EU. Privremena suspenzija za građane Srbije tokom leta predstavlja izuzetak zbog tradicionalno velikog broja turista iz Srbije koji svake godine posećuju Grčku.

Srbija već povukla 111 miliona evra predfinansiranja, prva tranša od 55 miliona evra dostupna za Plan rasta

Evropska unija trenutno nije donela formalnu odluku o zamrzavanju dve milijarde evra kredita i grantova namenjenih za projekte u Srbiji, izjavio je šef Operativnog tima za pristupanje Evropskoj uniji i glavni pregovarač Danijel Apostolović. On je naglasio da su sredstva predviđena za vitalne projekte iz oblasti energetike, energetske diverzifikacije i zaštite životne sredine.

Apostolović je istakao da je Ministarstvo pravde odmah nakon dobijanja ekspertskog mišljenja Venecijanske komisije formiralo radnu grupu i uključilo sve relevantne institucije u pripremu nacrta zakona. Preporuke Venecijanske komisije su već ugrađene u nacrte, a javna slušanja zakazana su za 6. i 7. maj u Skupštini. On je dodao da će 8. maja nacrti zakona biti poslati Venecijanskoj komisiji na dalje mišljenje, nakon čega se, uz pozitivnu ocenu, očekuje njihovo usvajanje do kraja maja.

Po pitanju finansiranja, Apostolović je naveo da je iz predfinansiranja već isplaćeno 111 miliona evra, dok je prva tranša od oko 55 miliona evra već dostupna za Plan rasta Srbije. “Podneli smo zahtev za isplatu druge tranše sredstava. Sredstva će biti uplaćena kada ispunimo uslove, što je uobičajena praksa”, izjavio je Apostolović.

Govoreći o zakonodavnim promenama, glavni pregovarač je istakao da su nacrti četiri zakona koji se odnose na preporuke ODIHR-a spremni i da kreću javna slušanja u više gradova. Preostaju još dva zakona – o finansiranju izbornih aktivnosti i o sprečavanju korupcije – za koja se očekuje mišljenje ODIHR-a. Usvajanjem ovih zakona, Srbija će ispuniti sve preporuke u zakonodavstvu.

Apostolović je naveo da je Klaster 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, najbliži tehničkoj pripremi za otvaranje i veruje da se svi uslovi mogu ispuniti do juna. Istovremeno, rad na Klasteru 5, koji se odnosi na poljoprivredu, intenzivno traje, ali se ne očekuje da će biti spreman do juna.

Prema evropskom istraživanju iz juna prošle godine, podrška građana za ulazak Srbije u Evropsku uniju iznosi između 45 i 47 odsto. “Moramo imati više poverenja i uspostaviti partnerijski odnos sa EU koji će biti strateški”, zaključio je Apostolović.