U prethodnom periodu registrovana 352 startapa, 170 poslodavaca koristilo poreske olakšice za 12.500 radnika

Ministarstvo nauke, inovacija i tehnološkog razvoja započelo je izradu nove petogodišnje strategije za razvoj startap ekosistema, nakon što je prethodna strategija za period 2021-2025. godine ostvarila realizaciju 86 odsto planiranih mera. Zvanično je saopšteno da je jedna mera delimično sprovedena, dok je jedna ostala nerealizovana, što je potvrđeno tokom prvog sastanka radne grupe u ministarstvu.

Prema analizi efekata, domaći startap ekosistem je u proteklih pet godina značajno ojačan. Osnovan je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema sa 352 registrovana startapa, razvijena je mreža od pet naučno-tehnoloških parkova, a kroz programe poput Pametnog početka, StarTech-a, Katapulta i kroz fondove rizičnog kapitala investirano je više desetina miliona evra. Ovi programi omogućili su da više od 120 startapa godišnje dobije finansijsku podršku.

Najveći deo mera bio je usmeren na unapređenje uslova poslovanja. Uvedene su poreske olakšice za zaposlene na poslovima istraživanja i razvoja, koje je tokom prethodnog perioda koristilo 170 poslodavaca za ukupno 12.500 radnika. Dodatno, više od 50 državnih službenika prošlo je obuku za podršku startapima kroz program Innoleader, dok je programom GovTech u dva ciklusa realizovano 29 projekata namenjenih javnoj upravi.

Na planu obrazovanja i razvoja kadrova, razvijeno je 45 master programa sa visokotehnološkom komponentom i 125 studijskih programa sa preduzetničkim temama, koje je pohađalo oko 1.100 studenata. Više od 300 nastavnika prošlo je specijalizovane obuke, organizovano je preko 150 mentorskih sesija i 60 događaja, a razvijeni su i novi akceleratorski programi, uključujući Katapult i Launcher. Domaći startapi su predstavljani na međunarodnim konferencijama, a Srbija je uključena u globalne baze podataka kao što su Startap Genome i Dealroom.

“U izradi novog strateškog dokumenta, uz podršku NALED-a, sagledaćemo sve promene u okruženju i dodatno unaprediti mere podrške. Startapi su i dalje prioritet Vlade Republike Srbije i Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja. Naš cilj je da sistemska podrška postane još dostupnija i efikasnija za sve učesnike inovacionog ekosistema”, izjavila je Ana Marinković, pomoćnica ministra.

Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, istakla je: “NALED će u okviru projekta StarTech, uz podršku kompanije Philip Morris, podržati izradu nove strategije. Naš fokus je na kreiranju konkretnih mera koje odgovaraju realnim potrebama tržišta i doprinose stvaranju još povoljnijeg okruženja za razvoj startapa u Srbiji”.

Radna grupa će tokom leta definisati ključne aktivnosti s ciljem da Srbija napravi iskorak na Evropskom indeksu inovativnosti i pređe iz kategorije „inovatora u nastajanju” u grupu umerenih inovatora. Očekuje se da finalni tekst nove strategije bude spreman na jesen.

Visa Accept dostupan u više od 25 zemalja, 99 odsto malih preduzeća koristi digitalne alate

Kompanija Visa predstavila je 9. jula 2026. unapređena rešenja Visa Accept i Visa Direct, omogućivši malim i srednjim preduzećima širom sveta da pametne telefone koriste kao moderne kase za digitalna plaćanja. Prema izveštaju Visa Global SMB Macro Trends, čak 99 odsto malih i srednjih preduzeća koristi najmanje jedan digitalni finansijski alat, dok 85 odsto navodi da im je barem jedan od tih alata unapredio poslovanje.

Visa Accept pretvara pametni telefon u POS terminal i omogućava prihvatanje kartičnih plaćanja direktno na uređaju, bez potrebe za dodatnom opremom. Kupci mogu platiti prislanjanjem kartice ili putem linka, a sredstva se prodavcu uplaćuju gotovo u realnom vremenu, uz zaštitu i pouzdanost očekivanu od Visa kartičnih plaćanja. Ova usluga je već dostupna u više od 25 zemalja, a do 2027. godine Visa očekuje da će biti dostupna milionima trgovaca širom sveta.

Prema podacima iz izveštaja, jedno od pet malih i srednjih preduzeća svakodnevno ili mesečno suočava se sa nedostatkom gotovine, dok je 28 odsto imalo poteškoće u korišćenju ili dobijanju kredita i drugih oblika finansiranja u poslednjih 12 meseci. Visa Accept omogućava brži pristup sredstvima, što je ključno za likvidnost ovih firmi.

Istovremeno, oko 1,3 milijarde odraslih osoba globalno nema pristup bankarskim uslugama, ali približno 530 miliona njih već koristi pametne telefone, što otvara nove mogućnosti za proširenje digitalnih finansijskih servisa. Shahebaz Khan, viši potpredsednik i direktor sektora za komercijalna rešenja i rešenja za transfer novca za region centralne i istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike, izjavio je: „Mi vidimo budućnost u kojoj je jedan pametan telefon dovoljan da prodavac prihvati svaki način plaćanja koji kupci žele da koriste, stekne vredne uvide i sa sigurnošću vodi svoj posao.”

Pored Visa Accept rešenja, kompanija je predstavila i Visa Direct, platformu za brze isplate zaposlenima, saradnicima, vozačima ili povraćaj sredstava kupcima koristeći isti pametni telefon. Preduzeća mogu koristiti ovu uslugu za međunarodne isplate na kvalifikovane platne kartice, bankovne račune ili digitalne novčanike. Dostupnost ovih rešenja zavisi od geografskog područja, a više informacija može se dobiti kod Visa predstavnika.

Kina drži 70 odsto tržišta invertera u EU, ograničenja mogu usporiti 14 odsto solarnih i 12 odsto skladišnih projekata

Trideset šest energetskih kompanija i investitora upozorilo je da bi ograničenja Evropske unije na finansiranje nabavke kineskih invertera za solarne i vetroelektrane mogla ozbiljno usporiti ili zaustaviti razvoj projekata iz obnovljivih izvora energije u siromašnijim državama članicama koje se oslanjaju na sredstva EU. Ova upozorenja dolaze u trenutku kada Evropska komisija najavljuje punu elektrifikaciju privrede do 2040. godine.

Evropska komisija je u maju uvela zabranu korišćenja evropskih fondova za nabavku opreme iz zemalja koje se smatraju visokorizičnim, uključujući Kinu, pozivajući se na bezbednosne rizike. Prema podacima, Kina trenutno obezbeđuje oko 70 odsto evropskog tržišta invertera, ključnih komponenti za solarne, vetro i baterijske sisteme.

U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predstavnici industrije naglasili su da evropski proizvođači trenutno nemaju dovoljne kapacitete da zamene kinesku ponudu. To dovodi do povećanja troškova, odlaganja projekata i usporavanja investicionih odluka, posebno u zemljama centralne i istočne Evrope. Konsultantska kuća Vud Mekenzi procenjuje da bi ograničenja u periodu od 2026. do 2030. godine mogla uticati na oko 14 odsto solarnih projekata i 12 odsto projekata skladištenja energije, pri čemu su najizloženije Rumunija, Češka i Grčka.

Predstavnici kompanija predlažu da umesto ograničavanja uvoza kineske opreme, Evropska unija uvede propise koji bi sprečili daljinski pristup proizvođača inverterima nakon ugradnje u evropsku mrežu. Međutim, deo zvaničnika unije smatra da ovaj pristup ne bi osigurao dovoljnu zaštitu od bezbednosnih pretnji.

Ova upozorenja dobijaju dodatni značaj u kontekstu plana Evropske komisije da do 2040. godine uvede ciljeve za elektrifikaciju privrede. Prema nacrtu dokumenta, Evropska komisija će plan predstaviti 17. jula, a do kraja godine ugraditi u zakonodavni predlog za energetski okvir EU nakon 2030. Novi cilj biće izražen kao udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2040. godine, dok konačan procenat još nije definisan.

Komisija procenjuje da bi ubrzana elektrifikacija mogla zameniti dve trećine potrošnje prirodnog gasa i prepoloviti potrošnju nafte, čime bi troškovi za uvoz fosilnih goriva bili smanjeni za oko 200 milijardi evra do kraja naredne decenije. Prema podacima, oko 70 odsto električne energije u EU već potiče iz domaćih čistih izvora, dok je udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji poslednjih deset godina stagnirao na oko 23 odsto. U Kini, Južnoj Koreji i Japanu ovaj udeo premašuje 30 odsto.

Strategija predviđa mere za sektore koji su i dalje snažno oslonjeni na fosilna goriva, uključujući podsticaje za industriju kroz sistem trgovine emisijama ugljenika, razvoj mreže punjača za električna vozila i ubrzanje ugradnje toplotnih pumpi u zgradama. Komisija naglašava da će ostvarenje ciljeva zahtevati značajna ulaganja u modernizaciju mreže, nove proizvodne kapacitete i izmene poreskih pravila, kao i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. godine.