Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Zarade zaposlenih i samozaposlenih u Holandiji porasle su brže od profita kompanija tokom 2025. godine, što je dovelo do povećanja udela prihoda od rada u ukupno stvorenoj vrednosti privrede sa 70,4 na 70,6 odsto, prema podacima holandskog Zavoda za statistiku (CBS). Statistički zavod navodi da je ovaj rast rezultat činjenice da su plate rasle bržim tempom od profita preduzeća, što je dovelo do veće zastupljenosti zarada u ukupnim prihodima privrede.

Iako je udeo rada u ukupnom dohotku zabeležio rast u protekloj godini, dugoročna analiza pokazuje da je i dalje ispod nivoa iz 1995. godine, kada je iznosio 81,4 odsto. Najveći rast udela prihoda od rada tokom 2025. godine ostvaren je u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, dok je pad zabeležen u trgovini, energetici, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Statističari objašnjavaju da su kapitalno intenzivne delatnosti, koje više investiraju u opremu nego u radnu snagu, u pravilu ostvarivale veći profit, zbog čega je u tim sektorima udeo zarada u ukupnom prihodu bio niži.

Analiza perioda od 1995. do 2025. godine pokazuje da je najveći rast udela rada zabeležen u hemijskoj industriji, dok su turističke agencije i turoperatori imali najveći pad, budući da su u ovom sektoru operativni profiti rasli znatno brže od troškova rada.

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Na međunarodnim tržištima danas je zabeležen rast cene nafte brent na 77,263 dolara za barel, dok su evropski berzanski indeksi ostali neujednačeni usled procene rizika od dalje eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i mogućih posledica po snabdevanje kroz Ormuski moreuz. Prema podacima sa tržišta u 9.30 časova, američka sirova nafta WTI zabeležila je pad od 0,57 odsto na 73,102 dolara po barelu, dok je evropski brent pao za 0,71 odsto, ali se cena zadržala na 77,263 dolara. Pre obnove raketiranja, brent je zabeležio pad na 72 dolara.

Na evropskim berzama, nemački DAX je porastao za 0,71 odsto, francuski CAC 40 za 0,52 odsto, dok je britanski FTSE 100 pao za 0,41 odsto, a moskovski MOEX za 0,82 odsto. Danas se očekuje objava zapisnika sa junskog sastanka Evropske centralne banke, što bi moglo dati indikacije o tome da li će 23. jula biti zadržane kamatne stope na istom nivou.

Na valutnom tržištu, evro je ojačao i njegova vrednost iznosi 1,14376 dolara. Cena zlata porasla je na 4.106,49 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 5,9633 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kilograma).

Na američkim berzama, indeks Dau Džons pao je za 1,09 odsto na 52.348,39 poena, S&P 500 je izgubio 0,28 odsto i iznosi 7.482,71 poen, dok je Nasdak porastao za 0,2 odsto na 25.870,65 poena.

Neto iznos od 2,8 miliona evra podeljen među 4.733 akcionara, država Srbija najveći vlasnik sa 76,7 odsto udela

Kompanija Dunav osiguranje isplatila je svojim akcionarima neto dividendu u iznosu od 332.498.750 dinara (oko 2,8 miliona evra), prema zvaničnim podacima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti. Isplata je realizovana 7. jula 2026. godine na osnovu odluke Skupštine akcionara donete 28. aprila i potvrde Izvršnog odbora od 14. maja.

Dividendu je primilo ukupno 4.733 akcionara. Struktura vlasništva Dunav osiguranja pokazuje dominantnu ulogu Republike Srbije, koja poseduje 76,7 odsto akcija, dok mali akcionari – fizička lica – imaju 13,8 odsto udela. Akcionarski fond drži 3,6 odsto, dok među institucionalnim investitorima izdvajaju se Alta banka sa 1,5 odsto, kao i kastodi računi Tezoro broker (1,5 odsto) i Tandem Financial (1,1 odsto).

Isplata dividende za 2026. godinu rezultat je pozitivnih finansijskih performansi kompanije u prethodnom periodu, a odluka o raspodeli doneta je u skladu sa praksom redovnog nagrađivanja akcionara. Podela prihoda akcionarima signalizira stabilnost poslovanja i nastavak politike transparentnosti prema investitorima.

Pored individualnih akcionara, najveći deo dividende pripao je državi, s obzirom na njen većinski vlasnički udeo. Ovakva raspodela ima značaj za budžetske prihode Republike Srbije, ali i za ostale akcionare koji ostvaruju povraćaj na svoja ulaganja kroz isplate dividendi.

Zvanični podaci potvrđuju da je Dunav osiguranje i ove godine nastavilo sa praksom redovne isplate dividendi, čime dodatno jača poverenje investitora i održava svoju poziciju među vodećim društvima za osiguranje na domaćem tržištu.