Istraživanje iz 15 industrija otkriva jaz: menadžeri procenjuju da samo 15 odsto radnika želi da ode

Prema najnovijem istraživanju sprovedenom među zaposlenima i rukovodiocima iz 15 industrija u Srbiji, čak 60 odsto radnika planira da promeni posao u narednih godinu dana. S druge strane, menadžeri procenjuju da samo 15 odsto zaposlenih ima takve planove, što ukazuje na značajan nesklad između percepcije i realnosti u kompanijama.

Glavni razlog za razmišljanje o promeni posla među zaposlenima jeste želja za boljim balansom između privatnog i poslovnog života, više slobodnog vremena i boljim uslovima rada. Među navedenim razlozima ističu se potreba za višom platom, izbegavanje rada vikendom i želja da više vremena provode sa porodicom.

Miloš Turinski iz Infostuda naglašava da je ključni problem upravo velika razlika između očekivanja zaposlenih i svesti menadžera: „S jedne strane, 60 odsto zaposlenih planira da promeni posao u narednih godinu dana. Mnogi to ne rade aktivno, ali prate oglase i tržište rada. Međutim, veliki jaz vidimo kada isto pitanje postavimo menadžerima. Oni procenjuju da svega 15 odsto zaposlenih želi da promeni posao.”

Istraživanje je pokazalo da postoje dva modela uspešnih kompanija u Srbiji: jedan se zasniva na poverenju i razvoju zaposlenih, dok drugi funkcioniše uz strogu kontrolu i fokus na rezultate. HR konsultantkinja Milica Malešević ističe da, iako neke kompanije ostvaruju odlične poslovne rezultate, zaposleni ih ne bi preporučili drugim radnicima, što ukazuje na promenu vrednosnog sistema na tržištu rada.

Iako je plata i dalje važan faktor, stručnjaci napominju da novac više nije dovoljan za zadržavanje zaposlenih. “Plata jeste jedan od ključnih faktora, ali više nije presudna. Finansijska sigurnost se danas podrazumeva. Zaposleni traže okruženje u kojem mogu da žive, napreduju, uče, usavršavaju se i imaju kvalitetnu komunikaciju sa svojim nadređenima”, objašnjava Turinski.

Malešević preporučuje kompanijama da uvedu redovne jedan-na-jedan sastanke između menadžera i članova tima, što bi trebalo da bude osnova za razvoj koučing kulture i jačanje poverenja u kolektivu.

Stručnjaci ističu i preporuku da zaposleni menjaju posao na svakih pet godina, kako bi izbegli profesionalnu stagnaciju. U uslovima povećane potražnje za radnom snagom, radnici danas imaju više opcija da pronađu posao koji odgovara njihovim potrebama i ambicijama, što kompanijama nameće novi izazov u zadržavanju kadrova.

Rast američke ekonomije ostaje na 2,2 odsto, dok evrozona usporava na 0,8 odsto, cena nafte Brent može dostići 115 dolara po barelu

Svetska banka je u najnovijem izveštaju ‘Globalne ekonomske perspektive’ snizila prognozu globalnog privrednog rasta za 2026. godinu na 2,5 odsto, navodeći kao glavni razlog posledice rata na Bliskom istoku, koji traje već četvrti mesec. Prema analizi, ukoliko se sukob dodatno proširi i izazove ozbiljne poremećaje na energetskom i finansijskom tržištu, svetska ekonomija bi mogla da zabeleži rast od samo 1,3 odsto, što bi bio najniži rezultat još od pandemije koronavirusa.

Svetska banka je navela tri moguća scenarija za 2026. godinu. Osnovni scenario predviđa rast od 2,5 odsto, pod uslovom da se poremećaji u snabdevanju energijom stabilizuju do kraja jula. U ovom slučaju, prosečna cena sirove nafte tipa Brent biće 94 dolara po barelu, što je povećanje od 36 odsto u poređenju sa 2025. godinom, dok se globalna inflacija očekuje na nivou od četiri odsto.

Ako bi poremećaji na tržištu energije potrajali duže, cena nafte mogla bi da poraste na 115 dolara po barelu, a inflacija bi dostigla 4,4 odsto, što bi primoralo centralne banke na dodatno povećanje kamatnih stopa. U najnepovoljnijem scenariju, u slučaju panike na finansijskim tržištima zbog energetskog šoka, globalni rast bi iznosio samo 1,3 odsto, uz ozbiljan pad poverenja investitora.

Kada je reč o vodećim ekonomijama, prognoza rasta za Sjedinjene Američke Države u 2026. godini ostaje na 2,2 odsto, dok se za evrozonu očekuje naglo usporavanje na svega 0,8 odsto. Kineska ekonomija, prema proceni, porašće za 4,2 odsto, dok Indija ostaje najjača tačka sa očekivanim rastom od 6,6 odsto.

Izveštaj upozorava da se desetine siromašnijih zemalja, izuzev Kine i Indije, suočavaju sa rizikom ‘izgubljene decenije’, tokom koje neće uspeti da smanje razliku u prihodima u odnosu na razvijene ekonomije. Posebno se ističe i dramatičan rast cena veštačkog đubriva, koji bi mogao prouzrokovati globalnu krizu snabdevanja hranom, navodi Svetska banka.

Investitori mogu kupiti akcije Nvidije, Tesle, Amazona, Alphabeta i Apple-a, minimalni iznos ulaganja 600 dinara

Investitori u Srbiji sada imaju mogućnost da ulažu u tokenizovane akcije najvećih svetskih kompanija, uključujući Nvidiju, Teslu, Amazon, Alphabet i Apple, a uskoro i SpaceX. Prva domaća kriptomenjačnica ECD.rs omogućila je kupovinu ovih digitalnih tokena, čija vrednost u svakom trenutku prati tržišnu cenu akcija na berzi. Tržište tokenizovanih akcija prošle godine dostiglo je iznos od 1,2 milijarde dolara.

Tokenizovane akcije, poznate i kao xStocks, predstavljaju digitalne tokene koji se izdaju na osnovu stvarnih akcija kompanija, pri čemu se vrednost tokena kreće u odnosu jedan prema jedan sa cenom originalne akcije. Na ECD.rs platformi minimalni iznos za ulaganje je oko 600 dinara, što omogućava pristup širem krugu korisnika. Jedna akcija Nvidije trenutno vredi 205 dolara, dok je cena akcije Tesle 400 dolara, ali kod tokenizovanih akcija nije neophodno kupiti celu akciju.

Prednosti tokenizovanih akcija u odnosu na klasične brokere uključuju bržu i jednostavniju proceduru – ceo proces otvaranja naloga traje jedan dan i odvija se onlajn uz video-identifikaciju. Transakcije na platformi se mogu obaviti istog dana kada je nalog otvoren, a sve počinje sa dinarskim iznosima, bez konverzionih gubitaka i kursnih razlika. Naknade za transakcije su manje od 1 odsto, što je povoljnije u poređenju sa tradicionalnim kanalima investiranja, a platforma radi 24/7.

Marko Matanović, suvlasnik i direktor ECD.rs, ističe: „Na ECD platformi trenutno su dostupne akcije pet vodećih svetskih kompanija: Nvidia, Tesla, Amazon, Alphabet i Apple. Uskoro bi mogla da se nađe i akcija SpaceX-a, koja sada drma berzansko tržište. Nvidia je do sada najpopularnija kod naših korisnika. Izbor nije slučajan – pristup je od početka bio konzervativan i promišljen, išli smo na najjače kompanije, jer na njima se možda može napraviti manja zarada nego na nekim drugim, ali je isto tako i rizik manji.”

Platforma beleži dve glavne grupe korisnika – pravna lica koja koriste kripto i tokenizovanu imovinu kao zaštitu od inflacije i za poslovanje sa inostranim partnerima, i fizička lica koja najčešće koriste strategije kao što je „dollar-cost averaging” za dugoročno čuvanje vrednosti novca. Matanović dodaje: „Inflacija 100% ubija vrednost novca, i to vrlo konzistentno. Bitkoin može i da padne i da poraste – ali inflacija sigurno smanjuje vrednost. Oni ne idu sa idejom ‘ja ću od toga da se obogatim’, nego ‘ja hoću da sačuvam vrednost novca’.”

Otvaranje naloga je dostupno i fizičkim i pravnim licima, traje nekoliko minuta za fizička lica i podrazumeva poznatu proceduru kao kod otvaranja računa u banci. Zahvaljujući video-identifikaciji, sve se završava onlajn, bez potrebe za odlaskom u poslovnicu. Otvaranje, održavanje i zatvaranje naloga su besplatni, dok se naknade obračunavaju samo na transakcije.