Cene nafte dostigle 93 dolara za barel, inflacija u evrozoni porasla na 3,2 odsto u maju

Evropska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto sa prethodnih 2 odsto, prvi put nakon godinu dana, kako bi odgovorila na rastuću inflaciju izazvanu skokom cena goriva. Ova odluka je doneta 12. juna 2026. godine, neposredno pred sastanke američkih Federalnih rezervi, Banke Japana i Banke Engleske, na kojima će takođe biti razmatrane kamatne stope.

Rast cena goriva, uzrokovan blokadom Ormuskog moreuza od strane Irana, doveo je do naglog skoka referentne cene nafte Brent na oko 93 dolara za barel, dok je pre početka sukoba iznosila oko 73 dolara za barel. Zbog ovoga je inflacija u 21 zemlji evrozone u maju dostigla 3,2 odsto, što je iznad ciljanih 2 odsto Evropske centralne banke.

Predsednica ECB-a Kristin Lagard izjavila je da će buduće odluke zavisiti od trajanja visokih cena energenata i njihovog daljeg kretanja. ‘Banka je u dobroj poziciji da upravlja neizvesnošću stvorenom ratom i pažljivo će pratiti situaciju, slediti pristup zasnovan na podacima i uz redovne sastanke’, naglasila je Lagard na konferenciji za novinare. Dodala je da ECB ne određuje unapred put kamatnih stopa.

Analitičari smatraju da ovaj korak ne znači početak novog trenda povećanja kamata, već signalizaciju tržištima da je ECB spremna da reaguje i spreči nekontrolisan rast inflacije. Stručnjaci banke razmatraju i moguće efekte viših kamata na privredu evrozone, koja beleži samo osrednji rast.

Lagard je istakla da će cene nafte verovatno nastaviti da podižu inflaciju tokom leta i da se očekuje zadržavanje inflacije iznad cilja u prvoj polovini naredne godine, dok je Ormuski moreuz i dalje zatvoren za veći deo brodskog saobraćaja.

Bruto zarada porasla na 2.584 evra, dok su finansijske delatnosti zabeležile najvišu prosečnu platu od 2.535 evra

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Zagrebu u martu 2026. godine iznosila je 1.790 evra, pokazuju podaci gradske službe za statistiku glavnog grada Hrvatske. Ovo predstavlja nominalni rast od 2,1 odsto u odnosu na februar, kao i povećanje od 6,7 odsto u poređenju sa martom prethodne godine. Medijalna neto plata za isti mesec iznosila je 1.497 evra, što znači da je polovina Zagrepčana primila manje, a polovina više od tog iznosa.

Najveća prosečna neto plata u martu 2026. godine isplaćena je u finansijskim uslužnim delatnostima, izuzev sektora osiguranja i penzionih fondova, i iznosila je 2.535 evra. S druge strane, najniža prosečna neto zarada zabeležena je u proizvodnji odeće, gde je iznosila 1.021 evro.

Na nivou cele Hrvatske, prosečna neto zarada za mart iznosila je 1.555 evra, što znači da su zaposleni u Zagrebu primili u proseku 235 evra više od državnog proseka za taj mesec. Prosečna bruto zarada po zaposlenom u Zagrebu za isti period iznosila je 2.584 evra, što je povećanje od 2,3 odsto u odnosu na februar i rast od 7,2 odsto u poređenju sa martom prethodne godine.

Prema podacima Gradske službe za privredu, ekološku održivost i strateško planiranje, gradski sektor finansijskih usluga prednjači po visini zarada, dok su proizvodni sektori, kao što je tekstilna industrija, na začelju po iznosima prosečnih plata. Sve navedene cifre odnose se na mart 2026. godine.

Hektarski prinos pšenice premašio pet tona prošle godine, sa solidnim izgledima za još bolji rezultat ove sezone

Srpska poljoprivreda suočava se sa optimističnim izgledima za 2026. godinu, uz očekivanja značajno boljih prinosa i rekordnog roda pšenice, saopštio je agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Prema njegovim rečima, pšenica napreduje dobro zahvaljujući povoljnim junskim padavinama, dok su prošle godine hektarski prinosi iznosili preko pet tona, što je jedan od najboljih rezultata u poslednjih deset godina. Ove sezone, pšenica je zasejana na oko 630.000 hektara, uz mogućnost da Srbija u julu ostvari rekordan rod, pod uslovom da ne dođe do nepredviđenih vremenskih nepogoda do kraja juna.

Galetin ističe da su voćarske kulture već sada pokazale bolje prinose, dok se povrtarstvo takođe oporavlja u odnosu na prethodnu sezonu. Prošle godine, sunckokret, kukuruz i soja imali su veoma male prinose zbog visokih letnjih temperatura i nepovoljnih padavina. “Sve za sada govori da bismo ove godine mogli imati jedan solidan prinos, da ne očekujemo previše, ali da ne očekujemo ni malo. Ako se zadovoljimo nekim prosečnim prinosom, to će u svakom slučaju biti znatno bolji rezultat nego prošle godine”, naveo je Galetin.

Na globalnom tržištu, prema prognozama Ministarstva poljoprivrede SAD, očekuje se da pšenica podbaci za više od 200 miliona tona, što bi moglo dovesti do smanjenja zaliha i rasta cena. Galetin ukazuje da na cenu pšenice najviše utiču geopolitički faktori i logistika, i da je primetan blag rast cena žitarica, iako on nije toliko izražen kao na početku rusko-ukrajinske krize.

Kada je reč o inputima u proizvodnju, Galetin ističe da su dizel gorivo i mineralna đubriva ključni faktori koji trenutno utiču na troškove ratarskih kultura. On upozorava da visoke temperature mogu izazvati razvoj patogena i toplotni stres, što je prethodne godine rezultovalo pojavom aflatoksina u kukuruzu i problemima u proizvodnji mleka. “Treba pratiti razvoj biljaka kada su visoke temperature, kod povrtarstva, kada imate izuzetno visoke temperature, pa nagli pljusak i nakon toga opet visoke temperature, to je idealan scenario za razvoj patogena”, izjavio je Galetin.

Dodatno, proizvođačima se savetuje da pripreme skladišne prostore, poput silosa za kukuruz, kako bi sprečili mešanje zaražene i zdrave robe, što može izazvati veće gubitke nego eventualna suša. Galetin ističe i da su klimatske promene velika opasnost za poljoprivredu, jer Srbija prelazi iz umerenog kontinentalnog u blagi suptropski klimatski pojas, što utiče na strukturu setve. “Danas su manje prisutne kulture kao što su kukuruz i soja, one sada sve više ustupaju mesto pšenici i suncokretu, koji se pokazao kao otporan”, zaključuje Galetin.