Connect with us

Domaće

Srpska poljoprivreda očekuje rekordan rod pšenice na 630.000 hektara u 2026. godini

Hektarski prinos pšenice premašio pet tona prošle godine, sa solidnim izgledima za još bolji rezultat ove sezone

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Sulox32

Hektarski prinos pšenice premašio pet tona prošle godine, sa solidnim izgledima za još bolji rezultat ove sezone

Srpska poljoprivreda suočava se sa optimističnim izgledima za 2026. godinu, uz očekivanja značajno boljih prinosa i rekordnog roda pšenice, saopštio je agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Prema njegovim rečima, pšenica napreduje dobro zahvaljujući povoljnim junskim padavinama, dok su prošle godine hektarski prinosi iznosili preko pet tona, što je jedan od najboljih rezultata u poslednjih deset godina. Ove sezone, pšenica je zasejana na oko 630.000 hektara, uz mogućnost da Srbija u julu ostvari rekordan rod, pod uslovom da ne dođe do nepredviđenih vremenskih nepogoda do kraja juna.

Galetin ističe da su voćarske kulture već sada pokazale bolje prinose, dok se povrtarstvo takođe oporavlja u odnosu na prethodnu sezonu. Prošle godine, sunckokret, kukuruz i soja imali su veoma male prinose zbog visokih letnjih temperatura i nepovoljnih padavina. “Sve za sada govori da bismo ove godine mogli imati jedan solidan prinos, da ne očekujemo previše, ali da ne očekujemo ni malo. Ako se zadovoljimo nekim prosečnim prinosom, to će u svakom slučaju biti znatno bolji rezultat nego prošle godine”, naveo je Galetin.

Na globalnom tržištu, prema prognozama Ministarstva poljoprivrede SAD, očekuje se da pšenica podbaci za više od 200 miliona tona, što bi moglo dovesti do smanjenja zaliha i rasta cena. Galetin ukazuje da na cenu pšenice najviše utiču geopolitički faktori i logistika, i da je primetan blag rast cena žitarica, iako on nije toliko izražen kao na početku rusko-ukrajinske krize.

Kada je reč o inputima u proizvodnju, Galetin ističe da su dizel gorivo i mineralna đubriva ključni faktori koji trenutno utiču na troškove ratarskih kultura. On upozorava da visoke temperature mogu izazvati razvoj patogena i toplotni stres, što je prethodne godine rezultovalo pojavom aflatoksina u kukuruzu i problemima u proizvodnji mleka. “Treba pratiti razvoj biljaka kada su visoke temperature, kod povrtarstva, kada imate izuzetno visoke temperature, pa nagli pljusak i nakon toga opet visoke temperature, to je idealan scenario za razvoj patogena”, izjavio je Galetin.

Dodatno, proizvođačima se savetuje da pripreme skladišne prostore, poput silosa za kukuruz, kako bi sprečili mešanje zaražene i zdrave robe, što može izazvati veće gubitke nego eventualna suša. Galetin ističe i da su klimatske promene velika opasnost za poljoprivredu, jer Srbija prelazi iz umerenog kontinentalnog u blagi suptropski klimatski pojas, što utiče na strukturu setve. “Danas su manje prisutne kulture kao što su kukuruz i soja, one sada sve više ustupaju mesto pšenici i suncokretu, koji se pokazao kao otporan”, zaključuje Galetin.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

TalentX istraživanje: 87 odsto zaposlenih u Srbiji traži jasno definisane uloge

U anketi među 11.222 ispitanika čak 67% smatra transparentnost zarada važnom, ali samo 24% ima te informacije

Published

1 minute ago

on

June 12, 2026

By

U anketi među 11.222 ispitanika čak 67% smatra transparentnost zarada važnom, ali samo 24% ima te informacije

Prema najnovijem istraživanju TalentX, sprovedenom tokom marta i aprila, percepcija zaposlenih o radnim uslovima u Srbiji značajno se menja – čak 87 odsto od 11.222 anketiranih ističe kao prioritet jasno definisane odgovornosti i očekivanja na radnom mestu. Istraživanje su realizovali Poslovi Infostud i Startuj Infostud na domaćem tržištu rada.

Više od tri četvrtine ispitanika ističe pravično liderstvo, otvorenu komunikaciju i precizno definisane zadatke kao ključne za kvalitet radnog okruženja. Međutim, upravo u ovim segmentima nalazi se najveći jaz između očekivanja zaposlenih i onog što trenutno dobijaju od poslodavaca, pokazuje istraživanje.

Transparentnost u vezi sa politikom zarada i napredovanja takođe je problematična: iako 67% ispitanih smatra jasno komunicirane kriterijume za povećanje zarade veoma važnim, samo 24% navodi da im poslodavac te informacije zaista pruža. Fleksibilno radno vreme ocenjuje kao izuzetno važno 61% anketiranih, a gotovo polovina želi i mogućnost izbora mesta rada – bilo iz kancelarije, od kuće ili kroz hibridni model.

Rezultati iz prethodnog ciklusa TalentX istraživanja iz 2024. godine potvrđuju da je fleksibilnost postala standard, a ne privilegija, jer isti procenat ispitanika i tada je izdvojio ovu karakteristiku kao ključnu. Iako su veštačka inteligencija i digitalne inovacije česta tema, zaposleni ih vide kao manje bitne u poređenju sa vrednostima kao što su poverenje, liderstvo i mogućnost profesionalnog razvoja.

Kako se navodi u saopštenju: „Kvalitet liderstva, međuljudski odnosi, poverenje, transparentnost i mogućnosti razvoja vrednosti su koje zaposleni stavljaju ispred upotrebe AI alata na radnom mestu. Poruka ovogodišnjeg istraživanja je jasna. Kompanije koje žele da privuku i zadrže dobre ljude ne mogu se više oslanjati samo na platu i benefite. Zaposleni danas traže poverenje, smisao, mogućnost razvoja i lidere koji svojim postupcima potvrđuju ono što obećavaju.“

Najveći raskoraci u ispunjavanju očekivanja primećeni su u oblastima psihološke sigurnosti, etičkog liderstva i jasnoće uloga. Ovi nalazi ukazuju na potrebu kompanija u Srbiji da unaprede interne procese, komunikaciju i strategije razvoja zaposlenih ukoliko žele da odgovore na savremene zahteve tržišta rada.

Pročitaj još

Domaće

SpaceX prikupio 75 milijardi dolara kroz IPO, Maskovo bogatstvo premašuje 1,1 bilion dolara

Vrednost Maskovog udela u SpaceX dostigla 866 milijardi dolara, institucionalni investitori pokazali rekordno interesovanje za IPO

Published

16 minutes ago

on

June 12, 2026

By

Vrednost Maskovog udela u SpaceX dostigla 866 milijardi dolara, institucionalni investitori pokazali rekordno interesovanje za IPO

Kompanija SpaceX prikupila je 75 milijardi dolara (oko 8.350 milijardi dinara) u inicijalnoj javnoj ponudi akcija (IPO), što je jednu od najviših vrednosti emisije akcija u istoriji globalnog tržišta kapitala. Ovim potezom, ukupno bogatstvo Ilona Maska premašilo je 1,1 bilion dolara (hiljadu i sto milijardi dolara), čime je postao prvi pojedinac koji je dostigao ovakav nivo lične imovine, pokazuju proračuni zasnovani na kompanijskim dokumentima.

Najveći deo Maskovog bogatstva sada je vezan za SpaceX, gde poseduje udeo procenjene vrednosti od 866 milijardi dolara. Kada se tome doda vrednost njegovih akcija u kompaniji Tesla i ostala imovina, Maskovo bogatstvo ulazi u istorijske razmere, prema podacima iz finansijskih izveštaja kompanije.

Investitori ocenjuju da vrednost kompanije SpaceX delimično proizilazi iz takozvane “Ilon Mask premije”, odnosno visokog poverenja investitora u njegovu sposobnost da razvija inovativne tehnologije i izgradi nove poslove. “Baš kao i kod Tesle, SpaceX predstavlja opkladu na Ilona Maska. Tržišna kapitalizacija od 1,5 do 2 biliona dolara čini tradicionalne metode procene vrednosti manje relevantnim i najbolje se može opisati kao ‘Ilon Mask premija'”, izjavio je Met Kenedi iz kompanije Renaissance Capital, specijalizovane za analize IPO tržišta.

Potražnja investitora za akcijama SpaceX-a tokom IPO-a bila je višestruko veća od ponuđenog obima, a interesovanje su predvodili institucionalni investitori. Prema ocenama tržišnih učesnika, IPO SpaceX-a može biti najveća javna ponuda akcija do sada, sa nivoom interesovanja koji je bio četiri puta veći od ukupne emisije.

Prema ranijim procenama, Maskovo bogatstvo iznosilo je oko 780 milijardi dolara, što je značajno više od bogatstva drugoplasiranog na listi najbogatijih ljudi sveta, suosnivača kompanije Alphabet, Larija Pejdža. Mask, koji ima 54 godine, rođen je u Pretoriji u Južnoj Africi i poznat je kao izvršni direktor Tesle i osnivač SpaceX-a, dok je takođe među osnivačima i drugih kompanija, uključujući xAI za veštačku inteligenciju, PayPal, The Boring Company i Neuralink.

Rekordna emisija akcija SpaceX-a i dostizanje Maskovog bogatstva preko 1,1 bilion dolara predstavljaju prekretnicu u globalnoj ekonomiji i potvrđuju sve veću ulogu tehnoloških inovacija u kreiranju nove vrednosti na tržištima kapitala.

Pročitaj još

Domaće

Cene nafte pale na dvomesečni minimum, brent iznosi 89,40 dolara po barelu

Američka WTI nafta pala 1,2% na 86,69 dolara, azijska tržišta akcija porasla 3,2% uz napredak u mirovnim pregovorima

Published

26 minutes ago

on

June 12, 2026

By

Američka WTI nafta pala 1,2% na 86,69 dolara, azijska tržišta akcija porasla 3,2% uz napredak u mirovnim pregovorima

Na svetskim tržištima zabeležen je značajan pad cena nafte, pri čemu je evropski brent danas zabeležio vrednost od 89,40 dolara po barelu, što je smanjenje od 1,1% u odnosu na prethodni dan. Istovremeno, američka sirova nafta WTI pala je za 1,2% na nivo od 86,69 dolara po barelu, nakon što je prethodnog dana zabeležen pad od 2,6%, prema ekonomskim analizama.

Na azijskim berzama, najširi MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija bez Japana porastao je za 3,2%. Posebno je veliki rast zabeležen na južnokorejskom KOSPI indeksu, koji je skočio 7,4%. Japanski Nikkei ojačao je 2,7%, kineski CSI300 za jedan odsto, dok je hongkonški Hang Seng indeks dobio 1,3% vrednosti.

Rastući optimizam na tržištima rezultat je novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, što pozitivno utiče na akcije, ali uzrokuje pad cena nafte. Na Volstritu su sva tri glavna indeksa ostvarila najveće dnevne dobitke od aprila, dok je tehnološki Nasdak porastao 2,5%.

Na valutnim tržištima, američki dolar se stabilizovao nakon prethodnih gubitaka, dok su australijski i novozelandski dolar oslabili prema američkoj valuti.

Cene plemenitih metala takođe su u padu – zlato je izgubilo 0,6% vrednosti i trgovalo se po ceni od 4.189 dolara za finu uncu, dok je srebro oslabilo za isti procenat na 66,93 dolara za uncu.

Analitičari ocenjuju da će dalji trendovi na svetskim tržištima zavisiti od razvoja pregovora između Vašingtona i Teherana i eventualnog postizanja mirovnog sporazuma.

Pročitaj još

U Trendu