Dualni model povezuje mlade i kompanije, iskustvo iz Nemačke pokazuje dugoročan rast konkurentnosti ekonomije

Nemačko-srpska privredna komora i kompanija M&M Militzer & Münch Serbia ističu značaj dualnog obrazovanja za razvoj budućih lidera i unapređenje privredne stabilnosti. Prema rečima Filipa Simovića, predsednika Upravnog odbora Komore i generalnog direktora M&M Militzer & Münch Serbia, dualni model nije samo stručna praksa, već investicija u razumevanje savremenih poslovnih sistema i industrijskih procesa.

Simović naglašava da je pogrešno posmatrati dualno obrazovanje isključivo kao izvor radne snage za privredu ili kao sredstvo za rano usmeravanje mladih ka jednom zanimanju. Savremeno tržište rada zahteva stalno usvajanje novih znanja i razumevanje načina funkcionisanja industrija, pa je povezivanje škola i kompanija ključno za pripremu kadrova.

Iskustvo Nemačke, kako navodi Simović, pokazuje da konkurentnost ekonomije zavisi pre svega od sistemskog razvoja ljudi, a ne samo od ulaganja u infrastrukturu i kapital. U tom smislu, dualno obrazovanje se tretira kao investicija u dugoročnu stabilnost privrede. Kvalitetan model podrazumeva da učenici u kompanijama nisu posmatrači, već aktivni učesnici koji razumeju procese, odgovornost i međusobnu povezanost sektora.

U M&M Militzer & Münch Serbia, učenici na praksi prolaze kroz ceo logistički proces: od prijema zahteva i dokumentacije, preko rada u magacinu i špediciji, do organizacije transporta. Cilj je da steknu sveobuhvatno razumevanje poslovnog sistema, što je, prema Simoviću, preduslov za razvoj profesionalaca koji mogu preuzimati odgovornost i doprinositi rastu kompanije.

Mentori su, ističe Simović, najvažniji deo sistema dualnog obrazovanja, jer ne prenose samo znanje, već i način razmišljanja, odnos prema radu i komunikaciji. Kvalitet mentora često određuje kvalitet profesionalaca koji izlaze iz ovakvih programa.

Simović zaključuje da je pogrešno razdvajati interese privrede i mladih: samo kroz zajednički razvoj znanja, iskustva i odgovornosti, sistem dualnog obrazovanja može ostvariti puni efekat na jačanje konkurentnosti domaće ekonomije.

Klub ispao iz Premijer lige, Danijel Kržetinski već drži 27 odsto vlasništva, a Salivan napustio upravu

Fudbalski klub Vest Hem iz Londona zabeležio je gubitak od 104,2 miliona funti (118,6 miliona evra) u prethodnoj fiskalnoj godini, dok češki milijarder Danijel Kržetinski pregovara o kupovini dodatnog udela od 25,1 odsto akcija, potvrdili su izvori upućeni u situaciju. Kržetinski, koji već poseduje 27 odsto akcija kluba, započeo je preliminarne razgovore o otkupu ovog paketa od Vanese Gold, što bi ga dovelo do pozicije glavnog akcionara Vest Hema.

Ovi pregovori dolaze nakon što je dosadašnji predsednik i najveći akcionar Dejvid Salivan, sa vlasništvom od 38,8 odsto, podneo hitnu ostavku na funkciju direktora i kopredsednika kluba. Ostavka je usledila neposredno pre objavljivanja rezultata istrage BBC-a i Tajmsa, gde je sedam žena optužilo Salivana za seksualno uznemiravanje i eksploataciju tokom osamdesetih i devedesetih godina, u vreme njegovog upravljanja tabloidima Dejli sport i Sandej sport. Salivan je sve optužbe nazvao „potpuno lažnim i senzacionalističkim“.

Novoformirani regulator engleskog fudbala pokrenuo je hitnu proveru Salivanove podobnosti prema protokolima o vlasnicima i direktorima (ODSE). Prema važećim zakonima, ovaj organ ima ovlašćenja da naloži Salivanu potpunu prodaju vlasničkog udela ukoliko proceni da postoji rizik po integritet takmičenja.

Vest Hem je prošlog meseca izgubio status premijerligaša i prešao u Čempionšip, što je dodatno pogoršalo finansijsku situaciju u klubu. Klub je u prethodnoj fiskalnoj godini prijavio gubitak od 104,2 miliona funti (118,6 miliona evra), čime se dodatno opterećuje proces vlasničke tranzicije i finansijske stabilnosti. Prema ekonomskim analizama, eventualna kupovina udela od 25,1 odsto od strane Kržetinskog mogla bi značiti konsolidaciju vlasničke strukture i otvaranje mogućnosti za novi strateški pravac kluba.

Nije bilo zvaničnih izjava predstavnika kluba niti investitora o daljim planovima ili mogućim promenama u upravljanju, a svi dalji potezi zavisiće od regulatornih odluka i rezultata interne istrage.

Država proverava stanje zasada kod korisnika podsticaja, cilj precizniji podaci i pravična raspodela podrške

Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije započelo je sveobuhvatnu kontrolu zasada maline na teritoriji Srbije, usmerenu na korisnike državnih podsticaja, saopštilo je ministarstvo 11. juna 2026. godine. Nalog za sprovođenje monitoringa izdao je ministar Dragan Glamočić, uz angažovanje poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi radi provere stvarnog stanja prijavljenih površina pod malinama.

Kontrola obuhvata proveru postojanja i stanja zasada kod korisnika podsticaja, kako bi se utvrdilo da li su površine za koje su ostvarena prava na podsticaje zaista pod zasadima maline i da bi se dobio precizniji uvid u zdravstveno stanje, održivost i proizvodni potencijal zasada.

Ministar Glamočić istakao je da će posebna pažnja biti posvećena parcelama sa većom prijavljenom površinom, slučajevima neslaganja između prijavljenog i utvrđenog stanja te parcelama gde postoje naznake da nisu u aktivnoj proizvodnji. Prema navodima ministarstva, cilj ove aktivnosti nije sankcionisanje proizvođača, već obezbeđivanje da sredstva državne podrške dobijaju oni koji zaista proizvode, kao i prikupljanje tačnih podataka za bolje kreiranje mera u sektoru voćarstva.

“Država želi jasnu i realnu sliku stanja na terenu, jer su pouzdani podaci osnov za odgovornu agrarnu politiku. Srbija je zemlja maline i zato je važno da imamo tačne podatke o stanju zasada i realnim proizvodnim kapacitetima”, izjavio je ministar Glamočić.

On je naglasio da je krajnji cilj zaštita poljoprivrednika koji zaista rade i proizvode, uz pravičniju raspodelu podsticaja i planiranje budućih mera na osnovu stvarnog stanja na terenu.