Jesen donosi još jednu promenu na koju treba obratiti pažnju – vraćanje sata unazad. Ove godine prelazak na zimsko računanje vremena stiže nešto ranije nego prethodnih godina, a kazaljke ćemo pomeriti za jedan sat unazad.

Promena će se dogoditi u noći između subote, 24. i nedelje, 25. oktobra 2026. godine.

Kada se vraćaju kazaljke?

U Srbiji će se sat u 3 sata ujutru vratiti na 2 sata. To praktično znači da ćemo te noći dobiti jedan sat više za spavanje.

Većina savremenih telefona, računara i drugih uređaja automatski će promeniti vreme, dok će satove koji se podešavaju ručno biti potrebno vratiti jedan sat unazad.

Ove godine promena dolazi ranije

Prelazak na zimsko računanje vremena 2026. godine pada 25. oktobra, što je raniji termin u odnosu na prethodne godine.

Promena će se najpre primetiti po dnevnoj svetlosti. Jutra će biti svetlija, ali će zato mrak padati ranije tokom popodneva.

Za one koji ustaju rano to može značiti prijatnije svetlo u jutarnjim satima, dok će se posle radnog vremena dan činiti kraćim.

Zašto uopšte pomeramo sat?

Sat se tradicionalno pomera dva puta godišnje. U proleće se prelazi na letnje računanje vremena, kada se kazaljke pomeraju unapred, dok se u jesen vraćaju jedan sat unazad.

Ideja iza sistema bila je bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti, ali se poslednjih godina sve više govori o tome da li je ovakva promena vremena i dalje potrebna.

Da li će pomeranje sata biti ukinuto?

O mogućem ukidanju pomeranja sata govori se već godinama, ali u Srbiji se za sada nastavlja postojeća praksa.

To znači da nas i dalje očekuju dve promene vremena tokom godine – u martu prelazak na letnje i u oktobru povratak na zimsko računanje vremena.

Za neke ljude promena prođe gotovo neprimetno, dok drugima treba nekoliko dana da se naviknu na novi raspored. Najveća razlika ipak će biti vidljiva svima – posle prelaska na zimsko računanje vremena, večeri će počinjati ranije.

Dovoljna je sekunda nepažnje da se bezazlena vožnja pretvori u opasnu situaciju. Umor, telefon, brzina, loši vremenski uslovi i nepropisno ponašanje drugih učesnika samo su neki od rizika koje vozači svakodnevno sreću na putu.

Bez obzira na to da li vozite nekoliko kilometara do posla ili krećete na duži put, bezbednost u saobraćaju počinje pažnjom za volanom. Neke opasnosti na putu lako je predvideti, dok se druge mogu pojaviti iznenada.

Telefon za volanom može skupo da košta

Čitanje poruke ili kratko proveravanje obaveštenja deluje bezazleno, ali odvlači pažnju sa puta. Nekoliko sekundi dovoljno je da vozač ne primeti pešaka, vozilo koje koči ili prepreku na kolovozu.

Umor je ozbiljan rizik

Duga vožnja bez odmora može smanjiti koncentraciju i usporiti reakcije. Ako osećate pospanost, nemojte pokušavati da je „pobedite“ muzikom ili otvorenim prozorom. Bezbednije je napraviti pauzu i odmoriti se.

Kiša i magla menjaju uslove vožnje

Mokar kolovoz smanjuje prijanjanje pneumatika, dok magla može značajno smanjiti vidljivost. U takvim uslovima potrebno je prilagoditi brzinu i povećati odstojanje od vozila ispred.

Brzina ne ostavlja mnogo vremena za reakciju

Što je brzina veća, vozaču je potrebno više vremena i prostora da zaustavi vozilo. Prilagođavanje brzine uslovima na putu jedan je od najvažnijih načina da se smanji rizik.

Ne zaboravite na pešake i bicikliste

Poseban oprez potreban je u blizini škola, raskrsnica, pešačkih prelaza i naseljenih mesta. Pešaci i biciklisti su među najranjivijim učesnicima u saobraćaju, pa vozači treba da budu spremni na njihove iznenadne poteze.

Najopasnija greška u vožnji često je ona za koju mislimo da nam se ne može dogoditi. Zato vezivanje pojasa, poštovanje ograničenja brzine, izbegavanje telefona i prilagođavanje vožnje vremenskim uslovima treba da budu navika, a ne izuzetak.

Visoko iznad planinskih vrhova, daleko od gradskih svetala, povremeno se pojavljuju neobični bljeskovi ili tačke koje deluju kao da lebde iznad horizonta. Najzanimljivije je što ljudi koji ih posmatraju često tvrde da se pojavljuju na približno istom mestu.

Takvi prizori godinama podstiču priče o nepoznatim pojavama. Neki ih povezuju sa meteorološkim fenomenima, drugi sa udaljenim izvorima svetlosti, avionima ili refleksijama koje se zbog mraka i konfiguracije terena teško mogu pravilno proceniti.

Planine su posebno pogodne za ovakve misterije. Velika udaljenost, magla, oblaci i nedostatak objekata sa kojima bi posmatrač mogao da uporedi veličinu i udaljenost svetlosti lako mogu da prevare ljudsko oko.

Ponekad svetlost koja izgleda kao da se nalazi tik iznad planine zapravo može biti mnogo udaljenija. Zbog perspektive deluje kao da lebdi tačno iznad određenog vrha, dok se njen pravi izvor nalazi kilometrima dalje.

Ipak, kada više ljudi nezavisno prijavi sličan prizor, priča postaje još zanimljivija. Bez preciznog snimka, lokacije i podataka o vremenskim uslovima teško je sa sigurnošću utvrditi šta je neko zaista video.

Možda iza ovih svetala nema ničeg natprirodnog. Ali upravo kombinacija mraka, planinskog pejzaža i nepoznatog izvora svetlosti dovoljna je da običan prizor preraste u misteriju koja se godinama prepričava.