Jesen donosi još jednu promenu na koju treba obratiti pažnju – vraćanje sata unazad. Ove godine prelazak na zimsko računanje vremena stiže nešto ranije nego prethodnih godina, a kazaljke ćemo pomeriti za jedan sat unazad.

Promena će se dogoditi u noći između subote, 24. i nedelje, 25. oktobra 2026. godine.

Kada se vraćaju kazaljke?

U Srbiji će se sat u 3 sata ujutru vratiti na 2 sata. To praktično znači da ćemo te noći dobiti jedan sat više za spavanje.

Većina savremenih telefona, računara i drugih uređaja automatski će promeniti vreme, dok će satove koji se podešavaju ručno biti potrebno vratiti jedan sat unazad.

Ove godine promena dolazi ranije

Prelazak na zimsko računanje vremena 2026. godine pada 25. oktobra, što je raniji termin u odnosu na prethodne godine.

Promena će se najpre primetiti po dnevnoj svetlosti. Jutra će biti svetlija, ali će zato mrak padati ranije tokom popodneva.

Za one koji ustaju rano to može značiti prijatnije svetlo u jutarnjim satima, dok će se posle radnog vremena dan činiti kraćim.

Zašto uopšte pomeramo sat?

Sat se tradicionalno pomera dva puta godišnje. U proleće se prelazi na letnje računanje vremena, kada se kazaljke pomeraju unapred, dok se u jesen vraćaju jedan sat unazad.

Ideja iza sistema bila je bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti, ali se poslednjih godina sve više govori o tome da li je ovakva promena vremena i dalje potrebna.

Da li će pomeranje sata biti ukinuto?

O mogućem ukidanju pomeranja sata govori se već godinama, ali u Srbiji se za sada nastavlja postojeća praksa.

To znači da nas i dalje očekuju dve promene vremena tokom godine – u martu prelazak na letnje i u oktobru povratak na zimsko računanje vremena.

Za neke ljude promena prođe gotovo neprimetno, dok drugima treba nekoliko dana da se naviknu na novi raspored. Najveća razlika ipak će biti vidljiva svima – posle prelaska na zimsko računanje vremena, večeri će počinjati ranije.

Visoko iznad planinskih vrhova, daleko od gradskih svetala, povremeno se pojavljuju neobični bljeskovi ili tačke koje deluju kao da lebde iznad horizonta. Najzanimljivije je što ljudi koji ih posmatraju često tvrde da se pojavljuju na približno istom mestu.

Takvi prizori godinama podstiču priče o nepoznatim pojavama. Neki ih povezuju sa meteorološkim fenomenima, drugi sa udaljenim izvorima svetlosti, avionima ili refleksijama koje se zbog mraka i konfiguracije terena teško mogu pravilno proceniti.

Planine su posebno pogodne za ovakve misterije. Velika udaljenost, magla, oblaci i nedostatak objekata sa kojima bi posmatrač mogao da uporedi veličinu i udaljenost svetlosti lako mogu da prevare ljudsko oko.

Ponekad svetlost koja izgleda kao da se nalazi tik iznad planine zapravo može biti mnogo udaljenija. Zbog perspektive deluje kao da lebdi tačno iznad određenog vrha, dok se njen pravi izvor nalazi kilometrima dalje.

Ipak, kada više ljudi nezavisno prijavi sličan prizor, priča postaje još zanimljivija. Bez preciznog snimka, lokacije i podataka o vremenskim uslovima teško je sa sigurnošću utvrditi šta je neko zaista video.

Možda iza ovih svetala nema ničeg natprirodnog. Ali upravo kombinacija mraka, planinskog pejzaža i nepoznatog izvora svetlosti dovoljna je da običan prizor preraste u misteriju koja se godinama prepričava.

Brisači mogu da izgledaju potpuno ispravno, da na prvi pogled nemaju pukotine i da i dalje uspešno uklanjaju vodu sa vetrobranskog stakla. Ipak, čim ih uključite, počinje poznato neprijatno škripanje.

Mnogi tada pomisle da je vreme za zamenu, ali uzrok ne mora uvek biti istrošena guma.

Nije problem uvek u samom brisaču

Gumica brisača vremenom gubi elastičnost čak i kada spolja izgleda očuvano. Sunce, visoke i niske temperature, prašina i hemikalije sa puta mogu promeniti njenu površinu.

Kada više nije dovoljno fleksibilna, ne klizi glatko preko stakla, već se pri promeni pravca blago „zalepljuje“ za površinu i naglo pomera. Upravo tada nastaje karakteristično škripanje.

Prljavo staklo može da napravi isti problem

Ponekad brisači nisu glavni krivac. Na vetrobranskom staklu mogu da se nakupe masnoća, sitna prašina, ostaci insekata ili naslage iz tečnosti za pranje.

Brisač tada ne prelazi preko potpuno glatke površine, pa se povećava trenje i pojavljuje neprijatan zvuk.

Zašto se škripanje nekad čuje samo kada je staklo skoro suvo?

To je još jedan čest slučaj. Kada preko stakla ima dovoljno vode, ona deluje kao svojevrsno podmazivanje i omogućava lakše klizanje gumice.

Na gotovo suvom staklu trenje je veće, pa brisač može početi da vibrira i proizvodi zvuk. Zbog toga nije dobra navika uključivati brisače na potpuno suvom vetrobranu.

Kada je zaista vreme za nove brisače?

Ako brisači ostavljaju tragove, preskaču delove stakla, razmazuju vodu ili njihova gumica postane tvrda i ispucala, zamena je mnogo bolja opcija od pokušaja da se problem reši samo čišćenjem.

Zato škripanje nije uvek znak da je brisač „mrtav“. Nekada je dovoljan problem sa čistoćom stakla ili promenjena površina gumice, ali neprijatan zvuk ipak treba shvatiti kao znak da brisači više ne rade potpuno idealno.

A upravo je to nešto što vozači često primete tek kada im je dobra vidljivost najpotrebnija — tokom jake kiše.