Valerij Karpin i njegov stručni štab, među kojima su i Španci Luis Casais, Jonathan Alba i David Delgado, suočavaju se sa izazovima vođenja ruske selekcije izvan međunarodnih takmičenja
Fudbalska reprezentacija Rusije, predvođena selektorom Valerijem Karpinom, već više od četiri godine funkcioniše u potpunoj međunarodnoj izolaciji usled političkih tenzija i ekonomskih sankcija uvedenih nakon početka sukoba u Ukrajini februara 2022. godine. Nakon što je Evropska unija zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avio-kompanije, a FIFA i UEFA suspendovale Rusiju iz svih takmičenja, nacionalni tim ostao je bez mogućnosti da učestvuje na svetskim prvenstvima ili evropskim kvalifikacijama.
Međunarodna blokada značila je da reprezentacija Rusije ne može igrati protiv većine evropskih ili zapadnih rivala, a poslednji pokušaj borbe za plasman na Svetsko prvenstvo prekinut je neposredno pred baraž meč sa Poljskom za Mundijal u Kataru. Umesto velikih takmičenja i prestižnih protivnika, tim Valerija Karpina sada nastupa isključivo u prijateljskim susretima protiv selekcija kao što su Nikaragva (pobeda 3:1 u Krasnodaru), Mali (0:0 u Sankt Peterburgu), Egipat (minimalni poraz), Burkina Faso (najavljen duel u Volgogradu) i Trinidad i Tobago (zakazan susret u Kalinjingradu).
Uz Karpina, koji je poznat po igračkoj karijeri u španskim klubovima Real Sosijedad, Valensija i Selta, deo stručnog štaba čine Viktor Onopko kao pomoćnik te tri španska stručnjaka: Jonathan Alba stalno prisutan jer trenira Rostov od kada je Karpin napustio taj klub; David Delgado koji analize pravi iz Madrida pa dolazi samo tokom reprezentativnih okupljanja; kao i Luis Casais koji periodično putuje iz Španije nakon odlaska iz Dinama prošlog novembra.
Casais ističe specifičnosti života u Moskvi: “Život je normalan i miran, ali skup za prosečnog stanovnika metropole. Problemi sa internet vezom su česti zbog sistema zaštite od dronova kao što je Krona. Iznenađujuće je lakše dobiti vizu nego ranije zahvaljujući elektronskom sistemu.” On dodaje: “Teško je razumeti da konflikt utiče na umetnost, nauku ili sport koji nisu povezani sa političkim odlukama. Ipak mi smo ograničeni — malo ko želi da igra protiv nas.”
Kalendar ruskog tima zahteva veliku fleksibilnost: “Moramo da pravimo tetris svakog meseca jer mnogi ne žele da igraju s nama a raspored svih ekipa je zgusnut,” kaže Casais. “U martu smo pobedili Nikaragvu 3:1 pa remizirali sa Malijem bez golova. Ovog puta igramo s Egiptom (poraz), Burkina Fasom i Trinidadom i Tobagom. Osim Egipta kao kvalitetnog rivala — skoro sve ostalo su slabiji protivnici poput Bruneja (11:0 za Rusiju), Vijetnama ili Kube.”
Unutar tima bilo je neslaganja — Maksim Glušenjkov javno je izrazio nezadovoljstvo utakmicama bez takmičarskog značaja uz reči: “Bolje mi je da treniram s kolegama iz Zenita nego da putujem na ovakve mečeve.” Na to su reagovali bivši internacionalac Igor Kolivanov te predsednik ruske Premijer lige Aleksandar Alajev pozivajući igrače na profesionalizam dok Dmitrij Sviščev iz Državne dume upozorava na patriotizam.
Selektor Valerij Karpin zadržava miran ton ističući nadu da će se sankcije ukinuti do kraja njegovog ugovora (2028): “Nadam se skorom povratku ruskog fudbala na međunarodnu scenu.” Casais zaključuje: “Prošlo je četiri godine otkad smo ostali bez baraža za Katar — stalno tragamo za novim rešenjima ali verujemo da ćemo se vratiti na velika takmičenja čim to bude moguće.”
