Crystal Palace inkasirao oko 20,4 miliona evra za osvajanje Conference lige, dok je Kairat Almaty u Ligi šampiona zaradio 21,2 miliona evra
Završetkom evropskih takmičenja i predstojećim finalom Lige šampiona, raspodela finansijskih sredstava postaje centralna tema za većinu klubova. Nakon što su Aston Villa trijumfovala u Ligi Evrope, a Crystal Palace osvojio trofej u Conference ligi, iznosi koje su klubovi zaradili tokom evropske sezone sada su poznati — sa izuzetkom Paris Saint-Germaina i Arsenala.
Prihodi koje klubovi ostvaruju kroz evropska takmičenja zavise od više faktora: sportskog učinka (osvojeni bodovi, plasman), bonusa za nokaut faze, udela od televizijskih prava i pozicije na klupskim rang listama UEFA-e na osnovu rezultata u poslednjih pet i deset godina. Pored toga, prestiž samog takmičenja (Liga šampiona, Liga Evrope ili Conference liga) ima značajan uticaj na ukupnu sumu koju klub može da ostvari. Klubovi dobijaju novac već za samo učešće, ali i dodatno za svaku rundu koju prođu.
U slučaju Conference lige, ukupno je podeljeno 198 miliona evra. Od te sume, 40% odlazi na startne premije za učesnike, još 40% se raspoređuje prema sportskom rezultatu tokom turnira, dok preostalih 20% dolazi iz ‘stuba vrednosti’ — kombinacije televizijskih prava i UEFA koeficijenata skupljanih proteklih godina. Ovakav model dovodi do primetnih razlika među klubovima po visini ostvarenih prihoda.
Crystal Palace je nakon pobede u finalu u Lajpcigu inkasirao približno 20,4 miliona evra iz fonda Conference lige. Klub će naredne sezone dobiti dodatnih pet miliona evra zbog plasmana u Ligu Evrope. Rayo je završio nastup sa ukupnim prihodom od 17,8 miliona evra.
Najveća razlika dolazi do izražaja poređenjem sa Ligom šampiona: Kairat Almaty je kao klub sa najmanje zarađenog novca u sezoni 2025/26 ostvario prihod od čak 21,2 miliona evra — što je čak 800 hiljada više nego što je pripalo engleskom klubu koji je osvojio evropski trofej nižeg ranga.
Ovakva situacija otvara pitanje pravednosti trenutnog načina raspodele sredstava od strane UEFA-e i jasno pokazuje koliku težinu ima status samog takmičenja bez obzira na krajnji rezultat.
