Legendarni češki fudbaler smatra da Vinicius Junior nema dovoljno sigurnosti u izvođenju penala, dok grešku Brahima Dijaza vidi kao deo lepote fudbala

Antonin Panenka, proslavljeni češki fudbaler i tvorac čuvenog načina izvođenja penala ‘a la Panenka’, izjavio je u intervjuu iz Praga da ne bi dozvolio brazilskom napadaču Viniciusu Junioru da izvodi penale za Real Madrid. U razgovoru povodom 50 godina od njegovog legendarnog pogotka u finalu Evropskog prvenstva 1976. godine, Panenka je istakao koliko mu znači što se njegov način šutiranja i dalje koristi širom sveta. „Velika mi je čast što posle pola veka svi znaju šta je ‘Panenka penal’ i pokušavaju ga izvesti, ali moram reći – ne rade to svi dobro“, naglasio je legendarni vezista Bohemiansa iz Praga i Rapida iz Beča.

Panenka smatra da su preciznost i samopouzdanje ključni pri izvođenju takvog penala, a kao primer neuspešnog pokušaja naveo je promašaj Brahima Dijaza u finalu Kupa afričkih nacija, kada je pokušao da na taj način donese titulu Maroku, ali je loptu lako uhvatio senegalski golman Edouard Mendy. „U tome i jeste lepota fudbala – nikada ne možete sve isplanirati“, rekao je Panenka.

Govoreći o Viniciusu Junioru, koji je do sada promašio šest od devetnaest izvedenih penala (uključujući nastupe za brazilski A tim i U20 selekciju), Panenka smatra da brazilski napadač ima mnogo kvaliteta, ali ne i dovoljno sigurnosti kada su penali u pitanju: „Ja Viniciusu junioru ne bih dao da šutira penale. Ima on drugih sposobnosti, ali ne i za ovaj zadatak.“

Panenka se prisetio kako je sedamdesetih godina prošlog veka vežbao svoj prepoznatljiv udarac na stadionu Dolíček u Pragu zajedno sa tadašnjim saigračem Stefanom Ivančikom. Iako danas zbog godina više ne može ponoviti takav udarac, živo se seća detalja: „Prvi sam to uradio na taj način. Posle treninga bih ostajao s golmanom i vežbao.“

Nakon istorijske titule sa Čehoslovačkom u Beogradu 1976. godine, Panenka je bio deo tima koji je osvojio bronzu na EP u Italiji 1980. Takođe, nastupio je na Svetskom prvenstvu u Španiji 1982. godine gde je postigao dva gola iz penala – jedini strelac za Čehoslovačku tokom turnira.

Kroz karijeru proveo je 14 godina u Bohemiansu pre nego što se pridružio Rapidu iz Beča (1981–1985), gde mu nije bilo lako jer mu austrijski napadač Hans Krankl nije oprostio što mu je oduzeo titulu najboljeg strelca lige. Iako danas ne želi da izdvoji ko najbolje izvodi penal ‘a la Panenka’, ponosno dodaje: „Ja sam ih najbolje šutirao.“

Uoči završnice sezone i polufinala Kupa Srbije, Zvezda razmatra transfer strategiju i potencijalne dolaske krila i štopera

Crvena zvezda se nalazi pred ključnim izazovima na kraju aktuelne fudbalske sezone, sa četiri kola pre kraja prvenstva i polufinalnim susretom Kupa Srbije koji je zakazan za večeras. Klub sa stadiona Rajko Mitić već sada usmerava pažnju na predstojeći letnji prelazni rok, dok istovremeno razmatra kako da sačuva okosnicu tima za kvalifikacije u Ligi šampiona.

Jedno od najvažnijih pitanja u redovima crveno-belih tiče se statusa Strahinje Erakovića, čija budućnost u klubu ostaje neizvesna. Uprava procenjuje sve opcije s obzirom na interesovanje drugih klubova za njegove usluge. Paralelno s tim, sportski sektor intenzivno traga za novim rešenjima na pozicijama krilnog igrača i štopera kako bi ojačao konkurenciju pred evropske izazove.

Trener Dejan Stanković i stručni štab pripremaju ekipu za večerašnji okršaj protiv Jedinstva u polufinalu Kupa Srbije, a eventualna pobeda donela bi Zvezdi priliku da u finalu odmeri snage sa Vojvodinom. Ove utakmice imaju veliki značaj kako zbog prestiža, tako i zbog mogućeg dodatnog plasmana u evropska takmičenja.

Na Marakani se vode brojne kalkulacije o tome kojim igračima ukazati poverenje u nastavku takmičenja, ali i kako odgovoriti na moguće transfere koje bi mogli inicirati inostrani klubovi zainteresovani za članove Zvezdinog tima. U tom kontekstu, letnji prelazni rok predstavlja prioritet klupske uprave koja nastoji da pronađe optimalnu ravnotežu između prodaje igrača i dovođenja kvalitetnih pojačanja.

Uz izvesnu promenljivost sastava koja može nastupiti tokom leta, Crvena zvezda će pokušati da očuva kontinuitet uspeha kroz pravovremene odluke na tržištu igrača. Rezultati do kraja ove sezone i ostvareni plasman svakako će uticati na strategiju crveno-belih tokom predstojećeg prelaznog roka.

Mario Brkljača, tadašnji skaut Hajduka, prvi je prepoznao potencijal Hviche Kvaračkelije dok je igrao u Gruziji, ali klub nije reagovao na vreme.

Jedna od najzanimljivijih fudbalskih priča iz regiona tiče se propuštene šanse splitskog Hajduka da angažuje Hvichu Kvaračkeliju, danas jednog od najcenjenijih evropskih fudbalera čija tržišna vrednost dostiže čak 100 miliona evra. Sve je počelo kada je Mario Brkljača, tadašnji skaut splitskog kluba, tokom rada u Gruziji zapazio mladog ofanzivca koji je nastupao za prvoligaša iz svoje rodne zemlje.

Brkljača je po povratku podneo detaljan izveštaj o igri i potencijalu Kvaračkelije upravi Hajduka. U izveštaju su jasno navedene i njegove mane i prednosti, ali tadašnja sportska politika kluba nije prepoznala pravi trenutak za dovođenje Gruzijca.

Kvaračkelija je nakon toga nastavio razvoj u domovini pre nego što je napravio transfer u veće evropske klubove. Danas ovaj igrač važi za jednog od najtraženijih na kontinentu sa cenom koja se meri desetinama miliona evra. Priča o njegovom mogućem dolasku u Split ostaje zanimljiva anegdota i pokazatelj koliko su skauti važni za budućnost svakog kluba.

Sličnu situaciju ranije je imala i Crvena zvezda sa Robertom Levandovskim, kojeg uprava beogradskog kluba nije smatrala dovoljno interesantnim za angažovanje.

Ovakvi primeri podsećaju da prepoznavanje talenta i pravovremena reakcija mogu biti ključni za razvoj velikih karijera i klupskih uspeha.