Fritz i Ottmar Walter, Bobby i Jack Charlton, Lucas i Theo Hernández, kao i još četiri para braće ispisuju posebna poglavlja na Svetskom prvenstvu, noseći dresove istih ili različitih reprezentacija.
Veze među članovima porodica često su poseban motiv u sportu, a na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu pažnja je usmerena na sedam parova braće koji će predstavljati svoje zemlje. Još od 1954. godine, kada su Fritz i Ottmar Walter zajedno podigli trofej sa Zapadnom Nemačkom, pa do Bobbyja i Jacka Charltona koji su Engleskoj doneli titulu 1966. godine, bratstvo na najvećoj fudbalskoj sceni postalo je deo tradicije.
Na ovom turniru četiri para nastupaju za istu reprezentaciju, dok još četiri dele porodične veze ali igraju za različite nacionalne timove. Posebno su zapaženi Jerome Boateng (Nemačka) i Kevin-Prince Boateng (Gana), koji su jedini bratki duo koji se međusobno susreo na Mundijalu – dva puta (2010. i 2014.).
Francuska takođe ima značajnu priču kroz Lucasa (rođen 1996.) i Thea Hernándeza (rođen 1997.), oba iz Marseja. Lucas je bio ključan u osvajanju titule 2018. godine, dok je Theo izborio mesto u timu kroz odlične partije u Milanu, a obojica konkurišu za poziciju levog beka. Na otvaranju poslednjeg Mundijala Theo je zamenio povređenog Lucasa: „Svakodnevno sam u kontaktu s njim. Želim da osvojim trofej za njega”, rekao je mlađi Hernández.
Holandija donosi priču o blizancima Jurriënu i Quintenu Timberu iz Utrechta (rođeni 2001.), koji su prošli kroz omladinske selekcije Fejenorda i Ajaksa zajedno pre nego što ih je život razdvojio – Quinten se vratio u Fejenord preko Utrechta, a Jurrien potpisao za Arsenal. Iako su sanjali zajednički nastup na Svetskom prvenstvu za „Oranje”, povrede su im poremetile planove.
Leandro (1991.) i Juninho Bacuna (1997.), odrasli u Groningenu kroz mlađe selekcije Holandije, odlučili su da predstavljaju Kurasao – Leandro od 2016., a Juninho od 2019. Zajedno su vodili nacionalni tim do prvog plasmana na svetsku smotru pod palicom trenera Dicka Advocaata.
Sličan put imali su Laros (1997.) i Deroy Duarte (1999.) iz Roterdama – nakon zajedničkog uspeha u Sparti Rotterdam prešli su da predstavljaju Zelenortska Ostrva, debitovaće protiv Španije.
Priča o Iñakiju Williamsu (Bilbao, 1994.) i njegovom mlađem bratu Nicu Williamsu (Pamplona, 2002.) podseća na prethodne: igraju zajedno za Atletik Bilbao od sezone 2020/21., a posebno emotivan trenutak bio im je osvajanje Kupa kralja protiv Majorke ove godine. Iñaki sada nastupa za Ganu zbog svojih korena dok Nico ostaje član španske selekcije.
Paralelno sa njima tu su Derrick Brobbey-Luckassen (Amsterdam, 1995.) koji nosi prezime majke i Brian Brobbey (Amsterdam, 2002.), potencijalni ‘devet’ budućnosti holandskog fudbala – Derrick igra za Ganu dok Brian ostaje uz Holandiju; postoji mogućnost da se prvi put suoče upravo na ovom takmičenju.
Francusko-ivorijska veza dolazi kroz Désiré Douéa (Angers, Francuska, 2005.) zvezdu PSG-a koja nastupa za Francusku i njegovog brata Guélu Douéa (Angers, Francuska, 2002.), koji se odlučio za Obalu Slonovače – nedavno je Guéla briljirao protiv Francuske postigavši gol uz asistenciju.
Harry (Aberdeen, Škotska, 1998.) i John Souttar (Aberdeen, Škotska, 1996.) odrasli su zajedno u Dundee United-u ali Harry danas igra za Australiju dok John brani boje Škotske – obojica sanjaju susret na velikoj sceni nakon što im se putevi razdvojili.
Bratske priče sa Mundijala dodatno obogaćuju narativ turnira dajući mu emotivnu dimenziju pored sportskog rivaliteta.
