Fudbaler Jorge Herrando otkriva kako teče oporavak od povrede i zašto mu je san da jednog dana bude kapiten Osasune.

Jorge Herrando je jedan od onih igrača koje svaki tim želi u svojim redovima. Ovaj mladi fudbaler, koji potiče iz omladinskog pogona Osasune, trenutno prolazi kroz proces oporavka posle povrede koju je zadobio u duelu protiv Getafea. Njegovo odsustvo se osetilo na terenu, jer je ekipa tokom tog perioda zabeležila tri uzastopna poraza i jedan remi, što je izazvalo zabrinutost među navijačima.

Oporavak Jorgea Herranda i njegova ambicija

Nakon teške povrede tetive, Jorge Herrando ističe da se oseća znatno bolje nego prethodnih dana. “Već sam prošao najteže trenutke kada sam morao da koristim štake i nisam mogao da hodam. Sada polako mogu da vežbam, znojim se tokom treninga i to mi mnogo znači”, rekao je Herrando. On podseća da se slična povreda već dogodila dok je bio na pozajmici u Logroñésu, ali tada na drugoj nozi. “Prepoznao sam simptome odmah i znao sam šta me čeka. Više od bola, osetio sam mešavinu anksioznosti i ljutnje jer znam koliko ovakva povreda može biti ozbiljna.”

Povratak na teren i poverenje trenera

Herrando veruje da će se uskoro vratiti na teren jer dobro podnosi sve vežbe koje radi tokom oporavka. Ipak, priznaje da mu nije lako što ga je povreda zaustavila upravo sada kada je bio standardan u startnoj postavi Osasune na početku sezone. Kada govori o treneru Ramisu, ističe: “Svaki trener ima svoj stil igre, ali sa Ramisom sam dobio priliku od starta i verujem u njegovu ideju fudbala.” Fudbaler naglašava koliko mu prija takmičarski duh koji novi stručni štab forsira – agresivnost u presingu odmah po izgubljenoj lopti i stalna želja za pobedom.

Izazovi tima i odnos sa navijačima

Početak sezone bio je obećavajući za Osasunu, ali su rezultati brzo krenuli nizbrdo nakon dobrog starta. “Poraz protiv Alavesa nam je poremetio ritam, ali to je bila greška koja ne sme da nam se ponavlja. Moramo raditi na stvarima koje nam nedostaju”, ističe Herrando. Što se tiče zgusnutog rasporeda utakmica i nepopularnih termina igranja ponedeljkom, kaže: “To više pogađa naše navijače nego nas igrače.” Na pitanje o zvižducima sa tribina El Sadara odgovara: “Retko pamtim situacije kada su naši navijači bili nezadovoljni. Oni znaju koliko možemo bolje i traže to od nas. Imamo pravo samo na jedno – dati maksimum kako bi umesto zvižduka došli aplauzi.”

Kritike medija, sećanja iz prošle sezone i pogled ka budućnosti

Fudbaler priznaje da prati vesti o klubu kada stvari idu dobro, ali isto tako zna koliko kritika može biti neprijatna kada ekipa ne pruža najbolje partije. “Kritike treba prihvatiti samo ako dolaze od nekoga ko razume igru – to nas može poboljšati,” smatra on. Seća se dramatične završnice prošle sezone kada su izbegli ispadanje iz lige: “Bilo je agonije do poslednjih trenutaka; znali smo rezultat Girone ali nisam želeo ni da pogledam semafor dok sve nije bilo gotovo.”

Sanjam kapitensku traku Osasune

Na kraju razgovora Jorge Herrando otkriva najveću ličnu ambiciju – ostati dugoročno deo Osasune i jednog dana postati kapiten kluba: “Ostalo mi je još mnogo godina ugovora sa Osasunom – voleo bih celu karijeru provesti ovde kao kapiten! To bi za mene bio ogroman ponos.” Dodaje kako su mu prethodni kapiteni dali odličan primer odgovornosti prema timu.

Kroz oporavak Jorgea Herranda jasno prolazi ključna fraza ove priče: sanjam kapitensku traku Osasune. Njegova odlučnost pokazuje koliko mu ovaj klub znači – kako zbog profesionalnog napretka tako i zbog duboke veze sa gradom Pamplonom.

Samo Diego Simeone i Kike Flores doneli su čak 10 od poslednjih 33 trofeja slavnog kluba iz Madrida.

Atlético Madrid je u poslednje tri decenije doživeo renesansu zahvaljujući radu dvojice trenera — Diego Simeone i Kike Flores. Ova dva stručnjaka zajedno su zaslužna za deset od ukupno 33 trofeja koje je ovaj klub osvojio tokom više od 120 godina postojanja. Njihovo rivalstvo ponovo dolazi u fokus pred naredni duel, a focus_keyphrase “trofeji Atletiko Madrid” posebno osvetljava njihov ogroman uticaj.

Sledeći susret između Kikea Floresa, sadašnjeg trenera Alavesa, i Diega Simeonea biće jubilarni deseti. Flores će po četvrti put voditi tim protiv Argentinca sa klupe Alavesa, dok je ranije to činio sa Espanjolom (tri puta), Hetafeom (dva puta) i Seviljom (četiri puta). Poslednji okršaj imali su u sezoni 2023/24, kada je Sevilla pod Floresovim vođstvom slavila minimalnim rezultatom 1:0. Ipak, ukupan skor ide u korist Simeonea — pet pobeda, dva remija i dva poraza.

Kako su Simeone i Kike Flores obeležili eru trofeja

Obojica trenera ostavili su snažan pečat na istoriju kluba. Kike Flores je bio taj koji je pokrenuo promenjenu dinamiku osvajanjem Lige Evrope i Superkupa Evrope još 2010. godine. Time je započeo novi talas uspeha za “jorgandžije”. Nakon njega stigao je Diego Simeone, koji je doneo čak osam trofeja: dve titule La Lige, jedan Kup kralja, dve Lige Evrope, dve Superkupa Evrope i jednu Superkup Španije.

Zanimljivo je da niko osim njih dvojice nije uspeo da dovede Atlético do trofeja još od čuvene duple krune Radomira Antića iz sezone 1995/96. Na taj način “trofeji Atletiko Madrid” postaju gotovo sinonim za period kada su upravo Simeone i Flores sedeli na klupi tima sa Metropolitano stadiona.

Simeone ispred legendi na listi najuspešnijih trenera Atlética

Kada se pogleda celokupna lista najuspešnijih trenera u istoriji kluba, Diego Pablo Simeone prednjači sa osam osvojenih trofeja. Slede ga Luis Aragonés sa sedam titula i Ricardo Zamora sa četiri. Kike Flores ima dva velika evropska pehara i nalazi se odmah iza ove legendarne trojke. Samo Helenio Herrera može da parira toj grupi s tri trofeja.

Osim toga, pod njihovim vođstvom klub je osvojio čak 30% svih svojih pehara kroz istoriju — impresivan procenat koji dodatno ističe njihovu važnost za “rojiblankose”. Zbog toga će naredni duel između Alavesa i Atlética biti više od obične utakmice — biće to susret dvojice arhitekata moderne slave kluba.

Tužilaštvo u Argentini zahteva kazne od 4 do 12 godina zatvora za šestoro medicinara zbog smrti Dijega Maradone, dok jednog oslobađa.

Dijego Armando Maradona preminuo je krajem novembra 2020. godine, a rasprava o uzrocima njegove smrti i dalje traje. Prema poslednjem razvoju događaja, tužilaštvo u Argentini je zatražilo kazne od četiri do dvanaest godina zatvora za šest od sedam zdravstvenih radnika koji su bili zaduženi za njegovu brigu. Tužilaštvo smatra da su propusti tokom kućnog lečenja doprineli smrti legendarnog fudbalera.

Tokom završnih izlaganja, tužioci su opisali negu koju je Dijego Maradona dobio u poslednje dve nedelje života kao “anarhičnu” i istakli su “apsolutnu dezorganizaciju” tima. Zdravstveni radnici optuženi su da su svojim postupcima ili propustima uticali na smrt čuvenog sportiste. Ključna fraza ovog slučaja postala je “smrt Dijega Maradone”, koja se provlači kroz sve aspekte procesa.

Zahtevi tužilaštva i ključni detalji slučaja smrt Dijega Maradone

Leopoldo Luke, neurohirurg i glavni lekar Dijega Maradone, našao se pod najtežim optužbama. Tužilaštvo ga smatra jednim od dvoje šefova “haotičnog” i “rizičnog” kućnog tretmana. Optužen je da nije sproveo preporučene kardiološke preglede niti obezbedio adekvatno okruženje za rehabilitaciju. Takođe mu se zamera što je omogućio preseljenje Maradone u dom koji nije bio opremljen za kompleksno lečenje. Za njega je zahtevano čak dvanaest godina zatvora i deset godina zabrane bavljenja profesijom zbog krivičnog dela ubistva sa eventualnom namerom.

Pored njega, Nancy Forlini, koordinatorka kućne nege iz kompanije Swiss Medical, takođe je označena kao ključna odgovorna osoba. Ona navodno nije proverila uslove doma u kojem se odvijalo lečenje, niti je obezbedila osnovnu medicinsku opremu poput defibrilatora ili laboratorije. Tužilaštvo tvrdi da nije reagovala na hipertenziju i tahikardiju registrovanu kod Maradone pred smrt, a traži deset godina zatvora i deset godina zabrane rada.

Optužbe protiv ostalih članova medicinskog tima zbog smrti Dijega Maradone

Psihijatar Agustina Kosakov suočava se sa optužbama jer nije organizovala hospitalizaciju pacijenta niti proverila uslove domaće nege. Tereti se i da je falsifikovala dokumentaciju vezanu za tretman te ignorisala znake srčanog zatajenja kod Maradone (edem, oticanje, otežano disanje). Za nju tužilaštvo traži osam godina zatvora i deset godina zabrane rada zbog ubistva sa eventualnom namerom i lažne dokumentacije.

Psiholog Carlos Díaz optužen je da se mešao u lekarske nadležnosti i ograničio pristup članovima porodice pacijentu poslednjih dana života kako bi ispoštovao psihološke protokole izolacije. Takođe mu se stavlja na teret što nije preneo porodici stvarno stanje legendarnog fudbalera. Tužilaštvo zahteva pet godina zatvora i deset godina zabrane rada zbog nesavesnog lečenja.

Mariano Perroni, šef tima medicinskih sestara, optužen je da nije nadzirao tim niti kontrolisao kvalitet pružene nege tog dana kada je nastupila smrt Dijega Maradone. Navodno učestvovao je u menjanju evidencije o dežurstvu tog dana te nije reagovao na odbijanje pacijenta da mu budu provereni vitalni znaci. Predložena kazna iznosi četiri godine zatvora i osam godina zabrane rada.

Konačni zahtevi tužilaštva: ko neće odgovarati za smrt Dijega Maradone?

Enfermer Ricardo Almirón optužen je jer nije prepoznao očigledne simptome srčanog zatajenja kod Maradone na dan njegove smrti niti sproveo propisane kontrole vitalnih funkcija koje su možda mogle spasiti život sportiste. Traži se četvorogodišnja kazna zatvora uz osam godina zabrane bavljenja profesijom.

S druge strane, klinički lekar Pedro Di Spagna oslobođen je svih optužbi pošto tužilaštvo smatra da on nije imao ključnu odgovornost ni mogućnost donošenja odluka koje bi promenile tok lečenja slavnog fudbalera. Di Spagna je posetio Dijega Maradonu nekoliko puta početkom novembra 2020, ali prema navodima tužilaca njegova uloga bila je savetodavna bez uticaja na ishod događaja.

Na kraju ostaje pitanje šta će sud odlučiti o zahtevima tužilaštva vezanim za smrt Dijega Maradone i kako će ova presuda uticati na standarde medicinske brige poznatih ličnosti u Argentini.