Vojnomedicinska akademija proširuje svoje kapacitete i modernizuje opremu, uz ulaganja u infrastrukturu i kadar radi unapređenja zdravstvene zaštite.

Vojnomedicinska akademija (VMA) jača svoje kapacitete kroz kontinuiranu modernizaciju infrastrukture, nabavku savremene medicinske opreme i ulaganja u kadar. Prema zvaničnom saopštenju, ovim koracima institucija želi da obezbedi najviše standarde zdravstvene zaštite i omogući dostupnost savremenih metoda lečenja svim korisnicima.

VMA proširuje kapacitete i uvodi nove tehnologije

Načelnik Vojnomedicinske akademije, pukovnik prof. dr Nenad Perišić, istakao je da je VMA visoko specijalizovana ustanova sa 182 godine dugom tradicijom. Ova institucija je jedan od stubova zdravstvenog sistema Srbije. Sama zgrada VMA ima površinu od 180.000 kvadratnih metara i raspolaže sa više od hiljadu bolesničkih kreveta. U sastavu VMA se nalazi 26 klinika, 11 instituta, Dijagnostičko poliklinički centar, Centar za hitnu medicinsku pomoć i služba za farmaceutsku delatnost. VMA je takođe nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta odbrane.

Modernizacija infrastrukture i napredak u lečenju

U poslednje tri godine, zahvaljujući Ministarstvu odbrane i Vladi Republike Srbije, uložena su značajna sredstva u obnovu infrastrukture VMA. Nabavljene su dve nove rashladne kule sa odgovarajućim rashladnim mašinama, što je značajno poboljšalo sistem ventilacije. Osim toga, izvršena je delimična rekonstrukcija krovova, uređena su dva restorana za osoblje, ambulantne pacijente i goste. Planirano je i uređenje prostora za proizvodnju sterilnih rastvora, modernizacija postrojenja za proizvodnju vode specijalnog kvaliteta i obnova podova na 6.000 kvadratnih metara u Poliklinici. U toku su pripreme za rekonstrukciju objekta sa ciljem povećanja energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Savremene metode lečenja dostupne svima

Od 1. oktobra, u VMA je dostupno lečenje Sajber-nožem i Linakom za sve vojne i osiguranike Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ove metode će omogućiti državi značajne uštede, jer će se pacijenti lečiti u zemlji umesto u inostranstvu. Takođe, ova savremena oprema podiže nivo zdravstvene zaštite na viši standard i donosi najnovije tehnologije u svakodnevnu praksu.

Ulaganje u kadar i obrazovanje mladih stručnjaka

Cilj uprave VMA i Uprave za vojno zdravstvo je da zadrže postojeći medicinski kadar i zaposle novo osoblje raznih profila. Zbog toga su tokom marta i juna otvoreni javni konkursi za prijem u VMA i druge vojnozdravstvene ustanove. Ministarstvo odbrane dugi niz godina stipendira učenike srednjih medicinskih škola. Ove stipendije mladima obezbeđuju siguran posao po završetku školovanja. VMA je otvorena i za prijem mladih lekara koji su završili druge medicinske fakultete u Srbiji, kako bi nastavili specijalističke i subspecijalističke studije.

Važnost modernizacije VMA za zdravstveni sistem Srbije

Ova ulaganja u nove kapacitete i savremenu medicinsku opremu imaju veliki značaj za zdravstveni sistem Srbije. VMA ostaje lider u primeni inovativnih metoda lečenja i edukaciji medicinskog kadra. Na taj način doprinosi unapređenju zdravstvene zaštite i dostupnosti najsavremenijih metoda lečenja za građane Srbije.

Rezerve gasa u Srbiji dostigle istorijski maksimum od 707 miliona kubika, dok toplana u Vrbasu još nije spremna.

Sve toplane u Srbiji spremne su za grejnu sezonu osim toplane u Vrbasu, a rezerve gasa u Srbiji dosegle su rekordnih 707 miliona kubika, kako je saopšteno na forumu u Privrednoj komori Beograd. Ova vest dolazi uoči početka grejne sezone, dok građani očekuju stabilno snabdevanje u izazovnim globalnim okolnostima.

Sve toplane u zemlji završile su rekonstrukciju proizvodnih i distributivnih kapaciteta, osim toplane u Vrbasu, što je potvrđeno na skupu „Kako ćemo se grejati naredne zime“. Savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije, Milan Aleksić, istakao je da su sistemi spremni za kontinuirano snabdevanje tokom cele godine. Aleksić je naglasio da je nivo zaliha gasa na istorijskom maksimumu, što predstavlja snažnu zaštitu od potencijalnih eksternih poremećaja.

Zalihe gasa u Srbiji na istorijskom maksimumu

Osim što su rezerve gasa na rekordnom nivou, Aleksić je naveo da zalihe uglja u termalnim elektranama iznose oko 1,8 miliona tona. Prema njegovim rečima, ovo je najbolji štit za energetski sistem Srbije uoči perioda pojačanih cenovnih pritisaka i geopolitičkih izazova.

Međutim, Aleksić je upozorio da je pred građanima kritična zima zbog stanja na svetskom tržištu. „Srbiju ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima. Pred nama je, u evropskim okvirima, jedna kritična zima. Po cenovnim pritiscima i geopolitičkim izazovima, veoma podseća i na 2022. godinu“, izjavio je Aleksić.

Promene u potrošnji energije i izazovi zelene tranzicije

Aleksić je takođe ukazao da se letnja potrošnja struje praktično izjednačila sa zimskom, što ukazuje na ubrzanu zelenu tranziciju. „Naš zajednički cilj treba da bude razvoj pouzdanih energetski efikasnih i održivih sistema, većeg korišćenja obnovljivih izvora i stvaranja uslova za priključenje što većeg broja korisnika“, dodao je Aleksić.

Sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Ljubinko Savić naglasio je da domaćinstva čine 35 odsto ukupne potrošnje finalne energije, dok čak 65 odsto građana koristi drvo za ogrev. Takođe je istakao da je velika potrošnja električne energije posledica i sve većeg korišćenja električnih uređaja za dogrevanje i hlađenje.

Godina energetske krize – problemi sa hidroelektranama

Savić je podsetio da se Srbija nalazi u godini globalne energetske krize, dok su hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 dodatno pogođene niskim vodostajima. „Određena količina energije sve više odlazi na hlađenje. Evidentan je porast instalacije rashladnih uređaja u domaćinstvima“, rekao je Savić.

Forum „Kako ćemo se grejati naredne zime“ organizovan je u saradnji portala Energija Balkana i Elektroprivrede Srbije, sa ciljem da se predstavi trenutna situacija i izazovi pred početak grejne sezone.

Zahvaljujući brzoj reakciji vatrogasnih jedinica, požar na nepristupačnom terenu kod Čačka sprečen je u širenju na stambene objekte.

Požar kod Čačka koji je izbio u selu Vidova tokom jučerašnjeg dana uspešno je lokalizovan, prema saopštenju nadležnih službi. Požar kod Čačka izbio je na nepristupačnom terenu, zbog čega je intervencija zahtevala dodatnu opreznost i koordinaciju više vatrogasnih ekipa. Plamen se približio kućama i odmaralištima, ali je zahvaljujući brzoj reakciji vatrogasaca na terenu sprečeno njegovo dalje širenje.

Kako je ispričao jedan od meštana, vatrogasci su najpre došli u prvim ekipama, a potom im se pridružilo pojačanje. Zajedničkim naporima uspeli su da lokalizuju požar i spreče materijalnu štetu na objektima. Precizna površina koju je zahvatio požar još uvek nije utvrđena, ali se pretpostavlja da je reč o više hektara pod šumom.

Vatrogasne ekipe sprečile veće posledice

Teren na kojem je požar izbio bio je teško pristupačan, što je dodatno otežalo rad vatrogasnim ekipama. Ipak, efikasnom intervencijom uspeli su da vatru zadrže na bezbednoj udaljenosti od stambenih i turističkih objekata. Meštani ističu da je pravovremeno reagovanje bilo ključno za izbegavanje većih posledica i materijalne štete.

Uzrok požara za sada nije poznat, a nadležne službe nastavljaju da prate situaciju i obezbeđuju područje kako bi se sprečilo eventualno ponovno izbijanje vatre. Osim toga, stanovnici sela Vidova zahvalni su na brzoj i organizovanoj reakciji službi zaštite i spasavanja.

Situacija pod kontrolom, istraga u toku

Za sada se očekuje zvanično utvrđivanje uzroka izbijanja požara kod Čačka. Takođe, stručne ekipe će proceniti ukupnu štetu i preduzeti mere predostrožnosti za buduće slučajeve. Prema dostupnim informacijama, niko nije povređen u ovom incidentu, a objekti su ostali neoštećeni zahvaljujući brzoj akciji vatrogasaca.

Na kraju, važnost spremnosti i organizovanosti vatrogasnih službi još jednom se pokazala presudnom za bezbednost stanovništva i zaštitu imovine u kriznim situacijama.