Za nepoštovanje pravila o zimskim gumama i opremi kazne će iznositi od 10.000 do čak 800.000 dinara, u zavisnosti od prekršioca.

Vozače u Srbiji od 1. novembra očekuju strože kontrole i moguće kazne za nepropisnu zimsku opremu, a iznosi variraju od 10.000 do 800.000 dinara u zavisnosti od tipa prekršioca. Prema važećim propisima, ključni uslov je da dubina gazećeg sloja zimskih pneumatika iznosi najmanje četiri milimetra, dok je za gume starije od pet godina preporučena redovna kontrola njihovog stanja.

Kada nastupe zimski uslovi na putu, odnosno kada su na kolovozu sneg, led ili poledica, sva vozila moraju biti opremljena zimskim pneumaticima na sva četiri točka. Ova obaveza traje od 1. novembra do 1. aprila, ali nije nužno da vozači stalno koriste zimske gume – odlučujući su stanje kolovoza i aktuelni vremenski uslovi.

Kazne za zimsku opremu u Srbiji: kome prete i koliki su iznosi

Prema propisima, kazne za nepropisnu zimsku opremu razlikuju se u zavisnosti od toga da li je prekršaj načinilo fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice. Za fizička lica, novčane kazne kreću se od 10.000 dinara, dok za pravna lica iznose i do 800.000 dinara. Takođe, preduzetnici i firme koje ne vode računa o opremi svojih vozila mogu se suočiti sa najvišim sankcijama.

Pored toga, iz Agencije za bezbednost saobraćaja podsećaju da je odgovornost svakog vozača da proveri stanje svojih pneumatika pre početka zimske sezone. Redovno održavanje i zamena starih ili istrošenih guma može sprečiti neželjene posledice na putu, ali i izbeći visoke novčane kazne.

Obaveze vozača tokom zimskih uslova

Obaveza korišćenja zimskih pneumatika važi isključivo u zimskim uslovima, odnosno onda kada se na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica. Ipak, iako nije zakonski zahtevano svakog dana, savetuje se vozačima da blagovremeno zamene pneumatike i redovno proveravaju njihovo stanje. Na taj način, osim što poštuju propise, vozači povećavaju svoju i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Štaviše, propisi nalažu da je minimalna dubina gazećeg sloja četiri milimetra, dok je za gume starije od pet godina preporučena redovna kontrola. Ukoliko vozači zanemare ova pravila, mogu očekivati sankcije u okviru raspona koji zakon predviđa.

Na kraju, iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističu da će kontrole biti pojačane tokom zimskih meseci i da će se posebna pažnja posvetiti primeni pravila o zimskoj opremi. Kazne za zimsku opremu u Srbiji treba shvatiti ozbiljno, jer osim što čuvaju bezbednost, mogu značajno uticati na kućni budžet svakog vozača.

Narednih dana Srbiju očekuje nagli pad temperature, dva izražena zahlađenja i mogućnost snežnih padavina na planinama.

Srbija se priprema za veliki vremenski preokret, jer meteorolozi najavljuju da će posle gotovo letnjih 30 stepeni uslediti dva zahlađenja u sedam dana i jedna neuobičajena pojava do kraja meseca. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, danas će biti veoma toplo, ali se očekuje postepeno povećanje oblačnosti i umeren do pojačan južni i jugoistočni vetar.

Tokom noći ka petku naoblačenje sa kišom i pljuskovima najpre će zahvatiti severne i zapadne delove, dok se u petak padavine očekuju i u ostalim krajevima zemlje. U isto vreme doći će do osetnog pada temperature, praćenog pojačanim zapadnim i severozapadnim vetrom.

Prvo zahlađenje već za vikend

Ni vikend neće vratiti letnje uslove. Očekuje se pretežno oblačno i svežije vreme, mestimično sa kišom. U nedelju tokom popodneva na severu i zapadu, a u večernjim satima i tokom noći i u ostalim krajevima, padavine će prestati, uz postepeno razvedravanje. Početak naredne sedmice donosi malo do umereno oblačno, suvo i nešto toplije vreme.

Međutim, kako ističe Ivan Ristić, stručnjak za meteorologiju, tu se promene ne završavaju. On najavljuje da bi sredinom ili krajem naredne nedelje Srbiju moglo zahvatiti još jedno jače zahlađenje. “Trenutne prognoze nagoveštavaju jači pad temperature sredinom ili krajem sledeće nedelje. Ukoliko bude padavina postoji šansa da prve pahulje padnu na Zlatiboru, Tari i Divčibarama. Neće biti obilnih padavina, ali treba pratiti prognozu. Posle letnjih 30 stepeni polako ulazimo u oktobarske temperature kada će dnevne temperature biti između 15 i 20 stepeni”, kaže Ristić.

Zahlađenje donosi i mogućnost snega na planinama

Ovo znači da će se temperature značajno udaljiti od skoro letnjih vrednosti koje su nedavno zabeležene. Posebno je zanimljiva mogućnost pojave prvog snega na višim planinama, što je retka pojava tako rano u sezoni. Prema rečima Ristića, ako do padavina dođe, postoji šansa da sneg padne upravo na planinskim predelima kao što su Zlatibor, Tara i Divčibare.

Zahlađenje neće biti praćeno obilnim padavinama, ali se savetuje da građani prate nove prognoze, jer se promena vremena može odraziti i na svakodnevne aktivnosti.

Kada se može očekivati prvi sneg u Beogradu?

Ristić je govorio i o mogućnosti prvih snežnih padavina u Beogradu. On objašnjava da se, iako se u prošlosti dešavalo da sneg u prestonici padne već početkom novembra, realnije može očekivati da se to desi krajem tog meseca. “Dok još nije došlo do drastične promene klime dešavalo se da sneg u prestonici padne i početkom novembra, ali realna očekivanja su da se to desi krajem meseca”, ističe on.

Za sada, najizvesniji je prvi talas promene vremena koji stiže već u petak, sa kišom, pljuskovima, jačim vetrom i padom temperature. Naredni dani će pokazati koliko će izraženo biti drugo zahlađenje koje se najavljuje za sredinu ili kraj sledeće nedelje. Zbog toga, građani bi trebalo da budu spremni na brze promene vremena i prilagode svoje aktivnosti novim uslovima.

Miholjske zadušnice obeležavaju se 10. oktobra, a običaji i verovanja podsećaju na pravu suštinu ovog dana

Miholjske zadušnice su važan dan u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i ove godine padaju 10. oktobra. Tokom miholjskih zadušnica, vernici obilaze grobove bližnjih, pale sveće i mole se za pokoj duša, a na groblje se tradicionalno nose kuvano žito, vino, kolač i tamjan. Prema običaju, suština ovog dana nije u količini hrane ili cveća, već u molitvi, ljubavi i sećanju na preminule.

Miholjske zadušnice uvek se obeležavaju subotom pre praznika Miholjdan. Ove godine, vernici će 10. oktobra prisustvovati liturgiji i parastosu u crkvama, a zatim obići grobove svojih bližnjih. U mnogim krajevima Srbije, običaj je i da se u ime pokojnika siromašnima podele darovi, pokazajući tako milosrđe i saosećanje.

Običaji na miholjske zadušnice i njihovo značenje

Tokom miholjskih zadušnica, običaji nalažu da se na groblje ponese kuvano žito, vino, kolač i sveće. Žito simbolizuje vaskrsenje i novi život, vino podseća na Hristovu krv, a sveća predstavlja svetlost večnosti. U nekim delovima Srbije, vernici izlažu hranu na grob i dele je siromašnima ili komšijama „za dušu“, čime pokazuju da ljubav i dobrota traju i posle smrti.

Ipak, kako ističu pravoslavni sveštenici, važno je da vernici ne stavljaju akcenat na količinu hrane ili cveća, već na molitvu i sećanje. Zadušnice su dan za praštanje i pomirenje, a poseta grobu je prilika da se upali sveća i izgovori molitva za pokoj duše: “Bog da im dušu prosti i upokoji ih gde pravednici počivaju.”

Verovanja, cveće i simbolika na groblju

U narodu postoji verovanje da je najbolje na groblje nositi hrizanteme, jer cvetaju u jesen i simbolizuju prolaznost, žaljenje i smrt. Kale i ljiljani, s druge strane, ukazuju na odlazak duše na drugi svet, dok za mlade preminule predstavljaju nevinost. Cveće, generalno, simbolizuje prolaznost života, ali mnogi ga nose i iz želje da grobovi budu uredni i lepi.

Prema običaju, na groblje se ide što ranije, tokom prepodneva, kako bi se svi rituali obavili za dana. Zadušnice se uvek održavaju tokom miholjskog leta, perioda blage topline pred jesen, što dodatno podseća na mir i spokojstvo koje ovaj dan treba da donese.

Kako se pravilno obeležavaju miholjske zadušnice

Na miholjske zadušnice, vernici bi trebalo da izbegavaju teške poslove i da dan provedu u miru, sa porodicom i u molitvi. Pravoslavna crkva podseća da je najvažniji običaj upravo molitva za pokojnika, iskrena ljubav i sećanje, a ne materijalni prilozi.

Zadušnice su i dan kada se vernici prisećaju svojih pokojnika bez tuge i očajanja, već sa nadom u večni život. Kaže se da ko tog dana zapali sveću, pali je i za pretke, ali i za sve one koji nemaju nikoga da ih se seti.

Na kraju, suština miholjskih zadušnica je u molitvi, praštanju i očuvanju sećanja na najmilije, što i jeste najvažniji običaj koji se ne sme preskočiti.