Amerikanka Amanda Grajs otvoreno govori o izazovima sa poremećajem upornog genitalnog uzbuđenja i važnosti traženja pomoći
Amanda Grajs iz Sjedinjenih Američkih Država suočava se sa izuzetno retkim medicinskim problemom poznatim kao poremećaj upornog genitalnog uzbuđenja. Ova tegoba donosi stalni osećaj uzbuđenja i nevoljne orgazme koji nisu povezani sa seksualnom željom. Prvi put se susrela sa simptomima još kao dete, sa samo šest godina, što je za nju bilo veoma zbunjujuće i stresno. Zbog osećanja stida i straha od nerazumevanja, Amanda je dugi niz godina ćutala o svom stanju, čak i pred najbližima.
Ovaj poremećaj se manifestuje tako da epizode mogu nastupiti neočekivano, na javnim mestima, dok je u društvu prijatelja, u kafiću ili čak tokom vožnje automobila. Upravo zbog nepredvidivosti simptoma, Amanda je često izbegavala društvene događaje i povlačila se iz socijalnog života. Sama kaže: “Dnevno mogu da doživim i do 50 orgazama. Nekada ih imam pet ili čak deset u roku od jednog sata. To mi se događa i kada sam među ljudima. Sramota me je. Kada mi se to desi u javnosti, trudim se da izgledam nasmejano i da sakrijem neprijatnost.”
Poremećaj upornog genitalnog uzbuđenja kod žena je veoma retka dijagnoza, ali može da izazove ozbiljnu nelagodnost, povlačenje i anksioznost. Amanda naglašava da njeno stanje nije povezano sa seksualnim zadovoljstvom ili željom, već je reč o medicinskom problemu. Zbog toga su epizode često izazivale osećaj bespomoćnosti i izolovanosti. Podršku u svemu joj pruža dečko Stjuart Triplet, koji ima razumevanja i pomaže joj da lakše prođe kroz teške trenutke.
Nakon mnogo godina neizvesnosti i samoće, Amanda se obratila stručnjaku za bolove u karlici. Dobila je terapiju, lekove i savete o tehnikama opuštanja. Sama kaže: “Postoje načini da smanjim intenzitet simptoma, iako oni nisu potpuno nestali. Koristim lekove za opuštanje tog dela tela, a vežbe mi pomažu da se fokusiram na druge stvari.”
Ovo iskustvo je navelo Amandu da javno progovori o svom retkom poremećaju kako bi podigla svest i ohrabrila druge da potraže pomoć. “Najvažnije je da ljudi znaju da nisu sami i da ne treba da se stide da razgovaraju sa lekarom”, ističe Amanda. Ona želi da druge žene znaju da poremećaj upornog genitalnog uzbuđenja može da se javi u bilo kom uzrastu i da je važno odmah potražiti stručnu pomoć ako primete simptome koji narušavaju kvalitet života. Obratite se ginekologu, urologu ili lekaru opšte prakse za dijagnozu i savet, jer traženje pomoći može doneti olakšanje i odgovore na pitanja koja vas muče.
