Utrnulost i zbunjenost mogu biti rani znakovi tumora mozga, naročito kod žena starijih od 40 godina

Tumori mozga spadaju u oboljenja koja se teško prepoznaju u ranoj fazi, naročito kod odraslih žena starijih od 40 godina. Simptomi koji se pojavljuju često se pogrešno pripisuju svakodnevnim tegobama ili menopauzi, što otežava pravovremenu dijagnozu. Ipak, istraživanja pokazuju da rano prepoznavanje simptoma može smanjiti smrtnost za gotovo 30 odsto i značajno povećati šanse za uspešno lečenje.

Prema nedavnoj studiji koju je vodila doktorka Laura Stenden, najčešće zanemarivani rani simptomi kod žena su utrnulost (ili osećaj trnaca) i iznenadna zbunjenost. Ovi znaci često nisu povezani sa ozbiljnim oboljenjem, pa ih žene često pripisuju umoru, stresu ili promenama u životnim fazama.

Utrnulost i trnci mogu se javljati povremeno ili stalno, u različitim delovima tela. Doktorka Stenden navodi: “Neki ljudi su prijavljivali trnce ili utrnulost koji su se premeštali po telu. Dvoje pacijenata imalo je simptome samo na jednoj strani tela, na primer, polovina lica ili jezika.” Ovakvi simptomi nastaju kad tumor utiče na oblasti mozga odgovorne za čula ili pokrete. Iako su trnci često posledica migrene, loše cirkulacije ili pritisnutog nerva, treba obratiti pažnju na iznenadnu ili dugotrajnu utrnulost, posebno ako zahvata jednu stranu tela.

Drugi uobičajeni rani simptom je osećaj zbunjenosti, koji pacijentkinje često opisuju kao „maglu u glavi“, što može uključivati probleme sa koncentracijom, pamćenjem ili razmišljanjem. Jedna žena iz studije izjavila je: “Zaboravila sam da sam zakazala pregled kod lekara, što mi se nikada ranije nije desilo.” Ovakve promene se mogu pripisati menopauzi, stresu ili nedostatku sna, ali kad se udruže sa drugim simptomima, kao što su problemi sa vidom ili govorom, ne treba ih zanemariti.

Pored utrnulosti i zbunjenosti, tumori mozga mogu izazvati i učestale, jače glavobolje (naročito ujutru), mučninu, povraćanje, poremećaje vida i sluha, slabost u ekstremitetima, probleme sa ravnotežom, izražen umor, promene ličnosti ili čak napade kod osoba koje ih ranije nisu imale.

Ženama koje primete ovakve simptome savetuje se da se obrate lekaru opšte prakse ili neurologu radi dodatnih pregleda. Važno je napomenuti da pojava jednog simptoma ne znači nužno ozbiljnu bolest, ali više znakova zajedno zahtevaju medicinsku procenu. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Redovno praćenje zdravstvenog stanja i brza reakcija mogu biti presudni za kvalitetniji život i efikasno lečenje.

Nagla konfuzija i uznemirenost predveče često ukazuju na početak demencije, posebno kod žena starije dobi

Demencija je ozbiljno zdravstveno stanje koje najčešće pogađa stariju populaciju, a žene su posebno u riziku zbog dužeg životnog veka. Ovaj poremećaj prati postepeni gubitak pamćenja, teškoće u govoru i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a broj obolelih je u stalnom porastu. Jedan od simptoma koji često iznenadi porodicu jeste tzv. ‘sundowning’ – pojava zbunjenosti i uznemirenosti tokom večernjih i popodnevnih sati.

Oko 20 odsto osoba sa demencijom ispoljava ovaj fenomen, koji se ogleda u naglim promenama ponašanja predveče. Osobe koje su tokom dana bile mirne mogu postati zbunjene, nervozne ili razdražljive. Prema rečima dr Smiljane Kostić, “sundowning može izazvati osećaj kao da je osoba na pogrešnom mestu, često govori da želi da ide kući ili traži članove porodice koji nisu prisutni”. Ovi simptomi su naročito izraženi kod određenih oblika demencije, poput demencije sa Lewyjevim telima.

Razlozi za večernju zbunjenost su brojni: umor krajem dana, poremećaji biološkog sata, nedostatak aktivnosti, ali i promene u okruženju ili osvetljenju. Kod žena koje neguju članove porodice, ovaj simptom može biti posebno izazovan jer se javlja u trenucima kada se očekuje mir. Dodatni stres može nastati i zbog manjka podrške ili manjeg broja osoblja u ustanovama za stare tokom večernjih sati.

Sundowning se može manifestovati upornim ponavljanjem istih pitanja, insistiranjem da se ode kući iako su već kod kuće, traženjem dece ili pokušajima odlaska na posao iako su u penziji. Često se javlja i nemir, hodanje po prostoriji, čupkanje odeće ili pokušaji da napuste dom bez jasnog razloga. “Osećaj intenzivne zbunjenosti može izazvati nervozu i osećaj nesigurnosti, kako kod osobe sa demencijom, tako i kod njenih bližnjih”, ističe dr Kostić.

Za žene koje brinu o obolelima, važno je prepoznati okidače – umor, glad, promene rutine ili svetlosne uslove. Preporučuje se da se održava dosledan dnevni raspored, smanji buka i stvori prijatna atmosfera predveče. Tehnike smirivanja kao što su lagana muzika ili tihi razgovori mogu olakšati simptome. Ukoliko primetite ovakve promene kod voljenih, važno je da se obratite lekaru radi procene i saveta.

Za tačnu dijagnozu i dalje smernice obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Artičoka i sikavica mogu pomoći kod masne jetre i prolećnog umora, uz preporuke travara Momčila Antonijevića

U periodu kada mnoge žene osećaju prolećni umor i žele da poboljšaju opšte zdravlje, masna jetra postaje česta tema. Jetra ima ključnu ulogu u detoksikaciji organizma, pa je važno održavati njeno pravilno funkcionisanje. Travar Momčilo Antonijević posebno naglašava vrednost gorkih biljaka za jetru, ističući: „Ono što je jeziku gorko, jetri je slatko.“ Kao najbolji izbor preporučuje artičoku i sikavicu. Artičoka, čija sezona upravo počinje, bogata je antioksidansima cinarinom i silimarinom. Ove supstance podržavaju rad jetre, pomažu zaštiti od oštećenja, a mogu i povoljno uticati na snižavanje holesterola i triglicerida. Osim toga, artičoka može ublažiti tegobe sindroma iritabilnog creva, kao što su grčevi, nadutost i zatvor. Sikavica (poznata i kao badelj) sadrži silimarin, a po Antonijevićevim rečima: „Sikavica izuzetno blagotvorno deluje na našu jetru. Preporučujem je ne samo kod masne jetre, već i nakon žutice ili trovanja.“ On savetuje da se umesto čaja koristi suvi ekstrakt sikavice ili samlevene semenke, koje je najbolje dodavati u jogurt, kefir ili voćni džem, kako bi se maksimalno iskoristila korisna svojstva. Antonijević predlaže i dvonedeljni period svakodnevnog konzumiranja salata od samoniklog bilja, kao što su sremuš, list maslačka, jagorčevina i mišjakinja, uz malu količinu hladno ceđenog maslinovog ulja ili ulja od bundevinih semenki. Preterivanje u ulju treba izbegavati. Dodatno, preporučuje se upotreba prirodnog, nefiltriranog jabukovog sirćeta, koje može doprineti regulaciji šećera i smanjenju holesterola, posebno kod žena sa insulinskom rezistencijom. „Za osobe sa insulinskom rezistencijom, preporučujem da obrok započnu salatom sa dodatkom jabukovog sirćeta, jer vlakna i prirodne materije iz divljih jabuka pomažu pravilnom radu organizma“, ističe Antonijević. Iako prirodne biljke i promene u ishrani mogu doprineti oporavku i prevenciji, za preciznu dijagnozu i terapiju masne jetre važno je konsultovati lekara.