Rana životna iskustva i zdrave navike u mladosti mogu značajno smanjiti kasniji rizik od demencije
Demencija je ozbiljno stanje koje najčešće pogađa starije žene, međutim, najnovija istraživanja otkrivaju da uzroci ovog poremećaja mogu imati korene u mnogo ranijim fazama života. Studija sprovedena tokom 2023. i 2024. godine u Švedskoj, Češkoj i još 15 zemalja sugeriše da prevencija treba da počne još u detinjstvu, pa čak i tokom trudnoće. Stručnjaci iz Globalnog instituta za zdravlje mozga analizirali su zdravstvene navike mladih osoba od 18 do 39 godina i utvrdili da neki faktori rizika postoje i pre rođenja. Na primer, trudnoća sa blizancima, interval između trudnoća ili trudnoća posle 35. godine mogu doprineti povećanom riziku od demencije kasnije. Ipak, postoji mnogo faktora koje možemo promeniti i na koje možemo uticati.
Period detinjstva i mladosti smatra se presudnim za usvajanje zdravih navika koje mogu smanjiti rizik od demencije. Među glavnim faktorima rizika izdvajaju se preterano konzumiranje alkohola, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i socijalna izolacija. Dodatno, na rizik utiču i spoljašnji faktori poput zagađenja, povreda glave, kao i gubitak sluha ili vida. Nizak nivo obrazovanja takođe se smatra važnim rizičnim faktorom. Problemi kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak i povišen holesterol povezuju se sa načinom života, dok depresija dodatno povećava opasnost od demencije u poznijim godinama.
Neurolog Frančeska Farina ističe: „Mladost predstavlja ključni period u kojem možemo značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i izbegavanjem štetnih navika ulažemo u zdravlje svog mozga.“
Najnoviji dokazi pokazuju da razlike u kognitivnim sposobnostima u starosti često potiču još iz detinjstva. Mentalna sposobnost u 70. godini često je slična onoj koju je osoba imala sa 11 godina, što znači da rani faktori i iskustva ostavljaju dugoročan trag na zdravlje mozga. Iz tog razloga, stručnjaci savetuju roditeljima da posebnu pažnju posvete razvojnim fazama deteta, podstičući učenje, fizičku aktivnost i zdravu ishranu, kao i izbegavanje izlaganja dece pasivnom pušenju, zagađenju i drugim rizičnim faktorima iz okruženja.
Za žene je od posebnog značaja da prepoznaju uticaj zdravih navika tokom čitavog života. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i alkohola, kao i održavanje društvenih veza mogu smanjiti rizik od demencije. Osobama koje se suočavaju sa visokim pritiskom, dijabetesom ili depresijom savetuje se da potraže stručnu pomoć i lečenje. Na kraju, rana prevencija i briga o mentalnom zdravlju donose dugoročne koristi. „Način života koji odaberemo u mladosti gradi temelje za zdravlje mozga u starosti“, naglašava dr Frančeska Farina.
Za preciznu dijagnozu i stručne savete, obratite se svom lekaru.
